Društvo

ВЕЛИКА И ПЛАВА СЕНИЦА – НЕУМОРНИ ЧИСТАЧИ ВОЋЊАКА

„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“

Од седам врста птица из породице сеница (род Parus) у нашем крају, па и у самом Чачку, најчешће можемо видети велику и плаву сеницу. Наиме, ове две птице певачице чести су гости у градским двориштима и парковима у зимским данима. Како каже Драгиша Гашо Петровић, велики познавалац птица нашег краја, оне су, као и све њихове рођаке, веома симпатичне, живахне и њихов кратак, а оштар кљун чини их неописиво корисним птицама, посебно у воћњацима, па воћари који то добро знају, а има их и у чачанском крају, у знак захвалности обилато их „чашћавају“ на хранилицама и тако им помажу да презиме.

Већина сеница живи у планинским шумама Србије, док су неке становници нижих предела. Све су дупљашице, а зими се окупљају у јата. Велика сеница (лат. Parus major, енг. Great Tit) је најбројнија птица из своје породице у Србији. Препознатљива је по продорном оглашавању, белим образима, јаркожутим грудима са црном пругом…

– Поред врабаца, од ситнијих птица у Чачку и околини најчешће можемо видети ову живахну певачицу у забранима, воћњацима, парковима и двориштима која имају дрвеће и растиње. Неуморна је у потрази за храном. У периоду гнежђења, а обично има два полога годишње, марљиво чисти стабла, посебно воћа, од инсеката и њихових ларви и чини велику услугу воћарима – каже Петровић и препоручује, посебно онима који се баве органском производњом воћа, да међу своје засаде поставе кутије за гнежђење и тако се на најприроднији и најјефтинији начин реше дела штетних „наметника“. Он наглашава да је зимска прихрана птица управо актуелна и да је сеницама најбоље понудити сирово семе сунцокрета, које им обезбеђује масти, а самим тим и енергију за презимљавање.

– Сенице се уобичајено хране разним инсектима и њиховим ларвама, које проналазе на гранама, лишћу, па и у кори дрвећа. Посластица су јој гусенице, а зими јој нису страни семе брезе и неких коровских биљака – наводи наш саговорник.

Занимљиво је да се велика сеница, поред природних дупљи, гнезди и у шупљинама зграда, цевима, па чак и у клима уређајима и поштанским сандучићима! Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС), популација у нашој земљи је стабилна.

Једно легло велике сенице, Врнчани на Каблару

Плава сеница (лат. Cyanistes caeruleus, енг. Blue Tit) је препознатљива по плавом и жутом перју, са црном очном пругом. Појављује се на свим местима на којима се може видети и велика сеница, али у мањем броју. Веома је радознала, брза, али и плашљива птица.

– Она је нешто мања од велике, али по многима је најлепша у овој породици. Насељава целу територију Србије и присутна је у свим деловима чачанског краја, укључујући Овчарско-кабларску клисуру и Суву Мораву. Има је у листопадним и мешовитим шумама, воћњацима посебно у побрђу, као и у градским парковима и вртовима. Такође се гнезди у дупљама и пукотинама старог дрвећа, а радо прихвата и кућице за гнежђење са нешто ужим отвором (28 милиметара је оптимални пречник за ову врсту). За јачих зима са севера се спуштају већа јата у потрази за храном, када су чест гост на хранилицама. Као и велике сенице, највише воле сирови сунцокрет, сецкане орахе, а радо кљуцкају и масне кугле од говеђег лоја у комбинацији са семењем и масније делове од парчића сланине која није превише слана – наводи Петровић.

Обе сенице су строго заштићене врсте у Србији. Сматра се да је главни угрожавајући фактор губитак станишта, а пре свега сеча старих стабала која обилују рупама и пукотинама у којима се гнезде. Постављање кутија за гнежђење је једна од мера помоћи овим корисним и лепим птицама. Животни век обе врсте је нешто више од четири године.

В. Т.

Фото: Драгиша Гашо Петровић

Извор: „Птице Чачка и околине“, „Птице на длану“

Током једне зимске ноћи на температури од –5 степени, велика сеница изгуби око 2,2 грама, што је десетина њене просечне тежине, утврдили су естонски научници. Зато су за њих значајне хранилице. А пре две године, вишедневним посматрањем кутије на Градском бедему у мају и јуну, активисти „Сова на опрезу“ су избројали да један пар дневно уђе око 2.500 пута (!) у кућицу за гнежђење, доносећи у кљуну својим младунцима инсекте и ларве.

НАГРАДНА АКЦИЈА „ПТИЦЕ МОЈЕ ХРАНИЛИЦЕ – КО ТО ТАМО КЉУЦА?“

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије организује наградну акцију у зимском пребројавању птица које живе у човековој непосредној близини. Из Друштва позивају све да се пријаве и освоје награде, вредне за учеснике и за птице. Све што је потребно је да у периоду од 27. до 29. јануара учесници препознају и преброје птице на свом балкону, у башти или оближњем парку, а затим резултате бројања проследе у ДЗППС. Све додатне информације могу се добити на мејл oko@pticesrbije.rs или позивом на број телефона 011/400-25-61.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.