Трагове болести на лицу прекрива ведрина њеног погледа. Тако је и са речима, док прича о својој, до сада најважнијој, животној битки. Војка Јевтовић, тридесетдвогодишња Чачанка оболела од карцинома, постала је од пре неколико месеци синоним за храброст. И за хуманост коју је за кратко време пробудила у многима. Недавно се вратила са контроле из Турске, где се од пре неколико месеци лечи. Резултати су добри, али и даље трају њена борба и велика хуманитарна акција за наставак лечења.
Прошле године дијагностикован јој је рак грлића материце, али је здравствене проблеме имала и пре тога. Више лекара констатовало је да има полипе, али да је све у реду. Када је, најзад, урађена биопсија, дијагноза је била карцином, без могућности операције. Уследили су хемотерапија и зрачење у Крагујевцу, а на контролном прегледу речено јој је да је „излечена“. Међутим, убрзо је почела да осећа болове, прво у левом рамену и кичми, затим у глави и костима… Тешила се да је то последица наглог мршављења због терапија које је примала. После додатних прегледа и снимања, утврђене су јој метастазе у деловима тела у којима је осећала болове… Предложено је ново зрачење и хемотерапија. Ипак, на наговор колега из „Знамграфа“ одлучила се да оде у познату клинику у Истанбул.
– Била сам у веома лошем стању, нисам сама могла да обујем ни чарапе. Од јаких болова сам почела да се „сушим“. Чула сам од колега за лекаре у Турској, али, једноставно, због новца нисам могла да одем. Посебно што се код ове болести не зна колико ће терапије трајати, да ли ће је организам уопште прихватити, да ли ће требати још нека снимања, анализе… Међутим, захваљујући новчаној помоћи колектива, отишла сам у јуну на први преглед у Турску. Тада су ми лекари открили и метастазе на јетри и лимфним жлездама и рекли да би лечење требало одмах да почне, односно, пет зрачења свих органа захваћених метастазама и три хемотерапије – смиреним гласом прича Војка, која је у Турску отишла са свега 44 килограма.
Опет су њене колеге, пре свега власник „Знамграфа“ помогли да Војка почне са терапијама. Док је она водила своју битку у Истанбулу, њена сестра Гордана Лазаревић покренула је у Чачку велику хуманитарну акцију, прво преко свих друштвених мрежа, а затим на базарима и преко кутија распоређених у многим радњама, кафићима… Захваљујући целој породици и људима добре воље брзо је прикупљено око 26.000 евра, колико је требало за почетак лечења…
Војка и даље прима имунотерапију, већ је била на две контроле у Турској, за јануар јој је заказана нова.
– Веома брзо, већ у августу, било ми је, заиста, много боље, могла сам скоро потпуно сама да функционишем. На последњој контроли потврђено је да су се све метастазе „повукле“, остала је само на седалној кости, сви тумор маркери су сада спали на границу – каже уз једва видан осмех Војка, која тек „узгред“ говори о томе како је по седам, осам сати примала терапију, а онда, због болова и малаксалости, данима није успевала да се подигне из кревета. Бескрајно је захвална свима који су на било који начин помогли у њеном лечењу. Јављали су јој се људи са свих страна, од пријатеља до потпуно непознатих. Било је и тренутака сумње, да неће успети да победи тешку болест и неће моћи да сакупи довољно новца за лечење, јер је свесна, каже, колико има болесних, посебно деце.
О великој енергији која је ујединила знане и незнане људе за помоћ овој самохраној мајци, говоре речи њене сестре Гордане:
– Првог дана када смо објавили да прикупљамо помоћ за нашу Војку, само сам одговарала на поруке и јављала се на телефон. Ни сама не знам колико је било преузимања и дељења објаве – каже уз велику захвалност Богу Гордана, која је и раније организовала акције за помоћ другим људима.
Војка се полако опоравља. По препоруци лекара једе све, осим грејпа и нара због хемотерапије, тако да је успела за три месеца да врати десетак килограма. Болови су готово престали, осим у кичми, али се нада да ће и то временом ишчезнути. И снага јој се враћа. Крајем децембра иде на нову имунотерапију, мораће да их прима укупно две године. Зна да још није све готово. Зато се и даље прикупља новац за њу. Гордана води акцију преко ФБ групе „Наших руку дела“. Заједно са пријатељицама припремају бадњаке и новогодишње и божићне декорације које ће продавати у Чачку. Организоваће још неке радионице за децу… Сав новац намењен је за Војкино лечење.
В. Т.
НАСТАВЉА СЕ АКЦИЈА ЗА ВОЈКУ
Велику помоћ пружиле су девојчице Јована Мајсторовић и Неда Биорац, које су целог лета продавале руже и прикупљале новац за Војку. Раније није познавала ове девојчице, мало млађе од њеног сина Николе, а сада су постале пријатељи, скоро као чланови породице.
Помоћ за Војку може се уплатити на динарски жиро-рачун 170-0010425549000-34 и девизни RS 35170001042554901489 Uni Credit Bank Serbia JSC BACXRSBG.
