ПРВА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ВАСПИТНИ РАД СА МЛАДИМ КОШАРКАШИМА“ РАДИВОЈА ЖИВКОВИЋА ЖИЛА
„Дуго се сматрало да је кошарка у нашем граду искључиво „спорт градских момака“, друштвено поље у коме се потврђивала припадност урбаном начину живота. Али, прича коју ћемо чути, прича је о момку који је дошао из села, из Трнаве, и који је својом висином, али пре свега својом упорношћу, радом и љубављу, срушио те баријере и постао један од стубова нашег спорта“.
Овим речима је библиотекарка Марина Белић започела прву промоцију књиге „Васпитни рад са младим кошаркашима”, која је одржана у дворишту Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, у среду, 9. септембра.
– Аутор ове књиге је човек чије име са поштовањем изговарају генерације навијача „Борца” и „Црвене звезде” Радивоје Живковић, познатији као Жил. Ово није само приручник о техникама шутирања или тактици; ово је, пре свега, књига о васпитању, о карактеру, о ономе што се дешава у глави играча када се умори, када се губи, када треба дати све од себе – нагласила је Марина Белић.
ЈЕДИНСТВЕНА КЊИГА О СПОРТУ
О књизи „Васпитни рад са младим кошаркашима” и аутору Радивоју Живковићу Жилу говорили су професорка Гимназије и књижевница Александра Мишић и човек који је дубоко ушао у теорију и праксу спортског тренинга, доктор наука у области физичке културе, професор који је тридесет година активно радио у кошарци, био директор кошаркашких школа, а као кондициони тренер радио је са највећим клубовима, укључујући „Партизан” и „Црвену звезду”, са којима је освојио бројне титуле и купове, професор др Владимир Копривица.
– Књига није само вредна, већ је једна од ретких у овој области, јер говори из угла бившег тренера, играча и репрезентативца о томе шта краси једног спортисту и тренера, односно, говори о томе које особине треба да поседује добар тренер и добар спортиста. Радивоје Живковић овом књигом показује да је бити добар човек пресудно за то да будеш добар спортиста. Драгоцена је за тренере, како за оне који почињу да се баве тренерским послом, тако и за оне који су већ дуго тренери, јер човек учи цео свој професионални век, односно, читав живот. Књига је јасна и разумљива свима, Живковић је побројао особине које треба да има добар спортиста, као и особине које не би смео да покаже ни добар тренер, нити добар спортиста. Ова књига о спорту је тренутно, можда, јединствена код нас – рекла је, поред осталог, професорка Александра Мишић, нагласивши да јој је драго што су на промоцију књиге дошли многи спортски радници, тренери, професори физичког, али и млади.
ИДЕАЛ КА КОМЕ ТРЕБА ТЕЖИТИ
Преносећи своја запажања о „Васпитном раду са младим кошаркашима”, професор др Владимир Копривица је истакао да је то књига доброте, коју је могао да напише само добар човек и додао:
– Ова књига је мала, али је тешка зато што је на свакој страници, у сваком реду доброта… Ово је модел доброте, деца, тренери, родитељи и сви остали који раде са њима, такви какви су у овој књизи наведени, не постоје. То је идеал ка коме треба тежити. Али, у истину треба убрајати и пут до истине. Сви смо ми на путу доброте и треба да будемо што ближе том идеалу који у овој књизи Жиле презентује у сваком поглављу.
Копривица је нагласио да је књига одлично конципирана, наводећи поједина поглавља: Права, Обавезе, Правила понашања, Заинтересованост и мотивисаност, Слушање, Лоше навике и зависност, Садашњост…
– Издвојио бих два поглавља, Строг тренер и Однос родитељ – дете, који је фантастично написан. У првом плану је, не резултат, него васпитање и одрастање детета. Када неко васпитава децу на прави начин и од њих ствара људе – то је врхунски спортски резултат. Врхунски спортски резултат није само спортска победа и освајање медаље. Највећа медаља коју неко друштво, тренер и родитељ може да има, јесте када једно дете из спорта „изађе“ као добар човек и да свој максимум – истакао је Владимир Копривица.
ПУТ ДО КОШАРКАШКЕ СЛАВЕ
Радивоје Живковић Жил је рођен 11. октобра 1950. године у селу Трнава код Чачка. Његов пут до кошаркашке славе није био трасиран асфалтом, већ је почео у Дому културе у Трнави, где није било праве сале, па им је наставник физичког на паркету цртао кругове у које су ђаци требали да погоде лоптом, навела је Марина Белић.
– Жил је своје прве кошаркашке кораке направио у Чачку, где га је, као високог момка, уочио тренер „Борца“, Александар Стефановић. Био је потпуни почетник, али је упорним радом постао одличан кошаркаш. За сениоре „Борца“ играо је пет година, од 1968. до 1972, доминирајући са својих 208 центиметара висине на позицији центра. Већ 1968. позван је на припреме омладинске репрезентације, а 1970. године са јуниорима Југославије осваја четврто место на Европском првенству у Грчкој, те исте године бива проглашен и за спортисту године у Чачку. Његове игре нису могле да остану незапажене. Године 1972. потписује уговор са београдском „Црвеном звездом”. Због тадашњих строгих правила о трансферима, морао је да паузира целу једну сезону, али је од јесени 1973. постао део легендарне прве петорке „Звезде”, заједно са Славнићем, Капичићем, Симоновићем и Вучинићем. Са „Црвеном звездом” освојио је 1974. године Куп победника купова, а наредне године и Куп Југославије. За седам сезона у „Звезди” одиграо је 203 утакмице и постигао 2.838 поена – подсетила је библиотекарка Белић на успешну играчку каријеру Радивоја Живковића.
НА КОШАРКАШКОМ ТЕРЕНУ И У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ
Поред богате играчке каријере, Жил није запоставио ни образовање. Упоредо са спортом, дипломирао је на Факултету за физичку културу, где је радио и као асистент. Од 1988. године свој радни век наставља у Швајцарској, где као тренер, са великом посвећеношћу, ради са млађим категоријама, преносећи своје знање и искуство на нове генерације. Књига „Васпитни рад са младим кошаркашима” настала је управо из те његове жеље да знање систематизује и пренесе.
На првој промоцији своје књиге, коју је аутор посветио оцу Павлу, мајци Анки и својој породици, али и свима онима који су га учили и којима је имао част да преноси знање, захвалио је Градској библиотеци и публици на подршци и свим сарадницима који су му помогли при осмишљавању и издавању „Васпитног рада са младим кошаркашима”. Такође, аутор је велику захвалност исказао и Дарку Рајаковићу који је одвојио време, био уз њега и дао му безусловну подршку за објављивање књиге.
„Волео бих да млади играчи пажљиво и са радозналошћу читају ову књигу и да уоче и запамте све што може користити и допринети њиховом развоју и напретку и да све то примене на кошаркашком терену и у свкодневном животу. То ће им помоћи да постану успешнији спортисти и бољи људи“, написао је кошаркашки тренер из Чачка и један од најугледнијих стручњака у НБА кошарци.
А о поруци књиге тренерима, родитељима и деци и правим животним вредностима аутора и доброг човека Радивоја Живковића Жила, „Чачански глас“ је писао у прошлом броју нашег листа.
Н. Р.
