ПОТЕНЦИЈАЛ СТВАРАЛАЧКЕ И ЕГЗИСТЕНЦИЈАЛНЕ СЛОБОДЕ
У Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“, у оквиру пратећег програма Фестивала „ПРиЧА“, прошлог петка, 12. јуна, представљен је Зборник радова „Записи са маргине”, настао после првог маргиналистичког научно-стручног скупа, под називом „Република духа”. О Зборнику су говорили професор др Дражен Павлица, рецензент и аутор рада „Маргиналије у одбрану маргине”, Хрвоје Крмпотић, музичар и вокал бенда „Савршени маргиналци”, Игор Митровић из Хуманитарне организације „Адра” и Петар Јекнић, уредник Зборника и оснивач „Еморацио центра”.
„АУТЕНТИЧНОСТ ЈЕ БИТНА ОСОБИНА МАРГИНЕ“
„Реч је о Зборнику насталом након првог маргиналистичког научно-стручног скупа „Република духа“, који је окупио ауторе различитих научних, уметничких и практичних искуства који промишљају на тему маргине. Шта је маргина? Простор искључености или простор другачијег погледа? Да ли је то место недостатка или место из ког се јасније виде контуре друштва? Управо на томе почивају и текстови у овом Зборнику. Посебно је важно што се ова тема не задржава само у теоријском оквиру, већ се отвара и према различитим искуствима, од друштвеног и научног, до културног и уметничког“, рекла је, поред осталог, библиотекарка Марија Радуловић, на представљању Зборника радова „Записи са маргине“.
Социолог Дражен Павлица, професор Академије за хумани развој у Београду, у изјави за наш лист је нагласио да је Зборник „Записи са маргине“ покушај да се сам појам маргине и стварност маргине, с друге стране, истраживачки, теоријски и практично осветле:
– Зборник садржи укупно 15 радова који из различитих перспектива сагледавају феномен маргине, односно, маргинализма. У Зборнику имамо радове који се односе на психотерапију, екологију, ботанику, филологију, тему бескућништва… Реч је о веома разнородном тематски и поетском Зборнику, тако да свако ко зарони између корица може пронаћи нешто за себе. О појму маргине се код нас јако мало писало и размишљало, па је отуда овај Зборник позив да се што већи број људи заинтересује за једну теоријски и егзистенцијално важну тему. Простор за развијање концепта маргине је огроман и сви човекољубиви би требало да се осете позваним да покушају да се овом темом баве на темељит и савестан начин.
Представљајући публици „Записе са маргине“, професор Павлица је рекао да маргина није само позиција изван центра друштвених токова, већ и динамичан процес у којем је могуће сачувати аутентичност као суштинску вредност стваралаштва. Кантаутора Краља Чачка и Бранка Кукића, оснивача ИК „Градац”, навео је као примере аутентичног деловања које потиче са маргине.
– Маргину, између осталог, поимамо као један динамичан процес демаргинализације оних који бивају препознати, или који сами себе препознају да припадају некој врсти скрајнутости. У тој демаргинализацији они успевају да сачувају оно што је најважније, а то је аутентичност. Аутентичност је битна особина маргине. Аутентичност значи да се не одричемо онога што представља срж нашег креативног или егзистенцијалног бића. Маргина сама по себи није ни алтернатива, ни андерграунд. Маргина није центар, то је јасно. Али, маргина нуди потенцијал да се креће у различитим правцима, а то је потенцијал стваралачке и егзистенцијалне слободе – нагласио је Дражен Павлица.
„УРБАНИ МОНАСИ“
Музичар и вокал бенда „Савршени маргиналци” Хрвоје Крмпотић је рекао да је учешће групе у овом програму важно, јер се њихов музички израз заснива на преиспитивању центра и периферије. Крмпотић је нагласио да су аутентичност и енергија кључне одлике њиховог рада: „Ми глазбу не уводимо у маргинализам, ми маргинализам уводимо у глазбу и из тога се креће даље”.
Рад Игора Митровића из Хуманитарне организације „Адра“ подсећа да се појам искључености не завршава на теорији, већ да се најдиректније види у свакодневном раду са људима који живе на друштвеним рубовима. Говорио је о бескућништву као најекстремнијем облику социјалне искључености, односно, као о проблему који у друштву често остане невидљив. Како је казао, значајан број људи живи у напуштеним објектима, а међу њима има и младих и жена, док један део има и психијатријска обољења. „Људи који су на маргини, нису ту као субјекти социјалне подршке, већ су учитељи друштва. Они су „урбани монаси” који своја искуства на специфичан начин преображавају и враћају их друштву“, нагласио је Митровић.
„МАРГИНАЛИСТИЧКА ВЕРТИКАЛА“
Петар Јекнић, уредник Зборника, у свом раду развија идеју маргиналистичког психотерапијског принципа. Приступ маргини не види само као друштвени положај, већ и као унутрашњи простор малих постепених промена кроз посматрања и личну терапију. Јекнић је као примере навео: монотипије Јелене Стојковић, настале из ликовног израза деце ометене у развоју, музичке радионице за децу са аутизмом и пројекат концепта био-баште који човеку симболично враћа идеју уточишта. Објаснио је и „маргиналистичку вертикалу” по којој се идеје налазе на маргини свести.
– Међутим, бука времена у коме живимо врло често нас онемогућава да слушамо властите идеје са маргине свести, па некада чак и да сумњамо у властите идеје, бојећи се неуспеха, грешке. На тај начин одбијамо да будемо аутентични. Поента маргиналистичке вертикале је да вам омогући како да кроз идеје идете ка искуству, захваљујући којем сазревамо. Не треба се бојати бити свој – нагласио је Петар Јекнић.
Разговор који је водила библиотекарка Марија Радуловић, пратила је композиција „Занос маргине” Крешимира Шокеца, „као музички одјек теме посвећене маргини“.
Н. Р.
РОКЕНРОЛ НА МАРГИНИ
Један од радова који је заступљен у Зборнику је и рад Жане Ненадовић, ПР-а Фестивала „ПРиЧА“. Ауторка текста под називом „Рокенрол на маргини: култура, моћ и отпор у малом граду (студија случаја Фестивала „ПРиЧА“ у Чачку)“ разматра положај рокенрол културе у малом граду кроз анализу маргинализма као питања видљивости, моћи и културне политике, а не као последице недостатка квалитета или публике.
– … Рокенрол је захтеван, јер не нуди готов идентитет, већ утиче на појединца да га сам изгради. Рокенрол публика се не формира маркетингом, већ сазревањем. Баш због свега тога, рок фестивал у малом граду није случајност, већ доказ да публика постоји и осећа културну глад која не може да се задовољи инстант садржајима. Зато рокенрол није жанр, то је карактер, то је храброст да будеш другачији без потребе да се допаднеш свима.
Студија случаја Фестивала „ПРиЧА“ у Чачку потврђује да постоји потреба за ауторском музиком и смисленим културним садржајима. Фестивал се не појављује као носталгични повратак прошлости, већ као савремена културна платформа која повезује музику, заједницу и друштвени ангажман… – написла је, поред осталог, у свом раду Жана Ненадовић.
