Kultura

ЗВЕЗДА ЈЕ РОЂЕНА

ДРАМСКИ ПРОГРАМ ДОМА КУЛТУРЕ

ЗВЕЗДА ЈЕ РОЂЕНА

Улогом Ивана у представи „У канџама лепоте“, „ЧА ТЕАТРА“, која је премијерно одиграна у великој сали Дома културе, у среду, 28. фебруара, млади глумац из Чачка Никола Станковић потврдио је свој дар и таленат, а и то да је на глумачком небу засијала једна нова звезда.

Врло рано, играјући у аматерским представама у Чачку, Никола Станковић је показао свој глумачки потенцијал, који је убрзо и препознат на пријемном испиту на Факултету драмских уметности у Београду. Факултет је уписао у класи Биљане Машић, одмах након трећег разреда Гимназије, а недавно је и дипломирао. Тренутно је без сталног ангажмана у београдским позориштима, а ради позоришне представе и друге пројекте по позиву, углавном хонорарно. Стицајем околности, поново је у Чачку и игра улогу Ивана, меланхолика, писца у озбиљном проблему, представа „У канџама лепоте“, на позив Ивана Радовића из „ЧА ТЕАТРА“:
За време студија, није имао времена да се бави било чим другим, сем глумом, пуно је путовао и учествовао као студент на позоришним фестивалима у Виљнусу (Литванија), у Москви, на престижном филмском фестивалу ВГИК, са дипломском представом „Кући“, Људмиле Разумовске. Учествовао је и на фестивалима у Букурешту (Румунија) и Балчику (Бугарска). Никола истиче да је било занимљиво у протекле четири године, да је играо у студентским филмовима, снимао ТВ серије и рекламе. Са осмехом на лицу, говори да је свет глуме много леп и да се његово мишљење о њему није много изменило у односу на време пре студија и сада, када је глума његова професија.
Исти је осећај, само сада са више искуства, које се скупило и више знања, што више знам о глуми, више је и волим – истиче млади глумац и додаје да пођеднако воли рад и у позоришту и на филму.
Рад на филму ми пружа већу сатисфакцију, док рад на једној позоришној представи обожавам. Очекујем да нађем неки свој пут и начин да иза тога стојим само ја – рекао је Никола Станковић.
У представи “ У канџама лепоте“, по тексту Владимира Радовановића, режија Иван Радовић, Никола игра депресивног писца Ивана, који не уме да се носи са проблемима у животу у тенутцима када ништа не иде како треба и такво стање не уме да преброди, што и доводи до фаталног и трагичног краја. Иван остаје зачаурен у својој несрећи у свом свету који га једе изнутра.
Никола Станковић је свог Ивана одиграо супериорно са пуно глумачке енергије, уверљиво и искрено. Деловао је сигурно на сцени, као да има године и године искуства.
На самом крају, Никола нам је открио да увек воли да се врати у Чачак, али да нема више осећај носталгије, као пре и да се навикао на то и да зна да овде може увек да се врати. Давно се помирио са географским одредницама, где год да је, лепо му је. О иностранству не размишља, али би радио тамо, кад би имао прилике и наравно, само свој глумачки посао. Чачанима Никола поручује да ништа не фали да имамо позориште, али улагање и подршка су на првом месту и додаје да нисмо ни свесни колико можемо да постигнемо, када се на нивоу малих заједница удружимо и развијемо.

Душан Даријевић

Оставите одговор