Aktuelno Geografski zavičajnik

МЕСТО СА МНОГО УТВРЂЕЊА И ГРОЖЂА

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (5)
ЧАЧАК У ТУРСКИМ ИЗВОРИМА 

Album starog Cacka.indd
КОНАК ЈОВАНА ОБРЕНОВИЋА КАО ЖАНДАРМЕРИЈСКА СТАНИЦА, после 1918, аноним, АЛБУМ СТАРОГ ЧАЧКА, Народни музеј Чачак

Веома је мало, до сада, обрађених докумената о томе какав је био Чачак и како се живело у њему у средњем веку. Многе „тајне“ биће откривене када наши истраживачи уђу у турске архиве, које су потпуно отворене од пре две године, када је потписан Протокол о међународној сарадњи Србије и Турске. Проучавање и превођење докумената из османског периода, према мишљењу многих српских историчара, веома је важно, јер се у архивима чувају документа од времена султана Мехмеда Фатиха, из прве половине 15. века.

За сада је најпознатији опис чувеног османског путописца Евлије Челебије, који је био у нашим крајевима око 1660. године.

evliya-celebi-nin-hayati-muhtesem-yuzyil-kosem-9045257_4321_mseyahatname (1)Наводимо само део из његових путописа: „…Ова варош налази се на једном пространом и широком терену на обали реке Мораве. Јако је насељена и развијена. Украшена је виноградима и башчама, са ограђеним бостанима. То је заиста дивна мала касаба… Она има у свему шест махала са шест хиљада ћерамидом и даском покривених кућа, приземних и на спрат. Ту има и седам џамија и три медресе…“. Али, са Челебијиним описима треба бити веома опрезан, нарочито када се ради о бројкама, јер како је писао и босанско-херцеговачки историчар – османиста Хазим Шабановић (1916-1971), његова највећа мана је што је био „склон претеривању“.

Један од назива под којима се помиње Чачак у турској историографији у доба похода султана Сулејмана 1566. године, је Eski Hisarlik. Овај топоним може се превести као Старо утврђење. Али пошто у османском, као и у савременом турском језику суфикс lik (има четири вокалне варијанте), са именицама (Hisar – тврђава, утврђење), поред осталих, има значење места које обилује нечим, ова синтагма може се превести као место са много старих тврђава. (Слично је као у речи Zeytinlik – Маслињак (zeytin – маслина, zeytinlik – место где има много маслина.)
„Турски географ Хаџи Калфа указује да у Смедеревском санџаку постоји једна касаба која се назива Џакџачка и преко кога се иде ка Београду; Хаџи Калфа истиче да је због своје геополитичке и стратешке, као и саобраћајне важности и могао постати град кадилук, седиште главног кадије за ту област…“, наводи Мустафа Кемал Карахасан.
Исти аутор наводи и још неке занимљиве податке из новије историје. Поред осталог да је недељник „Цариградски гласник“ у периоду од 1885. до 1909. објавио о Чачку три важне информације: (1) о почетку изградње железничке пруге Ужице – Чачак – Краљево, уз указивање на њен не само економски, већ и стратешки значај; (2) указује да су, после Београда и Смедерева, Чачак и околина давали највећи и најквалитетнији род грожђа; (3) обавештава да је 1896. године катастрофална поплава задесила Чачак и околину и нанела огромне материјалне штете, као и људске жртве.
Извори:
1. Реља Новаковић, „Чачак како га је видео Евлија Челебија у 17. веку“,
2. Мустафа Кемал Карахасан, „Савремена турска историографија о Чачку и околини“
ВИШЕВЕКОВНА ИСТОРИЈА ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ, Зборник радова са научно-стручног скупа одржаног 28. и 29. априла 1994. у Београду, Издавач: Удружење Чачана у Београду
В. Т.

markica geografski zav za projekatСвоје приче, анегдоте, легенде које знате о местима, значајним догађајима и људима, сећања ваших најстаријих укућана, рођака, пријатеља, старе фотографије које стоје скривене у  шкрињама, а које одсликавају, не само људе из давних времена, већ и како су и где живели, можете да доставите на мејл: cacanskiglas80@gmail.com, ablasna@gmail.com и nelaradicevic70@gmail.com. Можете нас позвати и на телефон: 064 2701 75 и 062 55 29 33. Сва наша и ваша сазнања сабраћемо у трајну архиву, која ће бити отворена за сугестије и допуне.

 

Оставите одговор