Aktuelno Geografski zavičajnik

MESTO SA MNOGO UTVRĐENJA I GROŽĐA

GEOGRAFSKI ZAVIČAJNIK (5)
ČAČAK U TURSKIM IZVORIMA 

Album starog Cacka.indd
KONAK JOVANA OBRENOVIĆA KAO ŽANDARMERIJSKA STANICA, posle 1918, anonim, ALBUM STAROG ČAČKA, Narodni muzej Čačak

Veoma je malo, do sada, obrađenih dokumenata o tome kakav je bio Čačak i kako se živelo u njemu u srednjem veku. Mnoge „tajne“ biće otkrivene kada naši istraživači uđu u turske arhive, koje su potpuno otvorene od pre dve godine, kada je potpisan Protokol o međunarodnoj saradnji Srbije i Turske. Proučavanje i prevođenje dokumenata iz osmanskog perioda, prema mišljenju mnogih srpskih istoričara, veoma je važno, jer se u arhivima čuvaju dokumenta od vremena sultana Mehmeda Fatiha, iz prve polovine 15. veka.

Za sada je najpoznatiji opis čuvenog osmanskog putopisca Evlije Čelebije, koji je bio u našim krajevima oko 1660. godine.

evliya-celebi-nin-hayati-muhtesem-yuzyil-kosem-9045257_4321_mseyahatname (1)Navodimo samo deo iz njegovih putopisa: „…Ova varoš nalazi se na jednom prostranom i širokom terenu na obali reke Morave. Jako je naseljena i razvijena. Ukrašena je vinogradima i baščama, sa ograđenim bostanima. To je zaista divna mala kasaba… Ona ima u svemu šest mahala sa šest hiljada ćeramidom i daskom pokrivenih kuća, prizemnih i na sprat. Tu ima i sedam džamija i tri medrese…“. Ali, sa Čelebijinim opisima treba biti veoma oprezan, naročito kada se radi o brojkama, jer kako je pisao i bosansko-hercegovački istoričar – osmanista Hazim Šabanović (1916-1971), njegova najveća mana je što je bio „sklon preterivanju“.

Jedan od naziva pod kojima se pominje Čačak u turskoj istoriografiji u doba pohoda sultana Sulejmana 1566. godine, je Eski Hisarlik. Ovaj toponim može se prevesti kao Staro utvrđenje. Ali pošto u osmanskom, kao i u savremenom turskom jeziku sufiks lik (ima četiri vokalne varijante), sa imenicama (Hisar – tvrđava, utvrđenje), pored ostalih, ima značenje mesta koje obiluje nečim, ova sintagma može se prevesti kao mesto sa mnogo starih tvrđava. (Slično je kao u reči Zeytinlik – Maslinjak (zeytin – maslina, zeytinlik – mesto gde ima mnogo maslina.)
„Turski geograf Hadži Kalfa ukazuje da u Smederevskom sandžaku postoji jedna kasaba koja se naziva Džakdžačka i preko koga se ide ka Beogradu; Hadži Kalfa ističe da je zbog svoje geopolitičke i strateške, kao i saobraćajne važnosti i mogao postati grad kadiluk, sedište glavnog kadije za tu oblast…“, navodi Mustafa Kemal Karahasan.
Isti autor navodi i još neke zanimljive podatke iz novije istorije. Pored ostalog da je nedeljnik „Carigradski glasnik“ u periodu od 1885. do 1909. objavio o Čačku tri važne informacije: (1) o početku izgradnje železničke pruge Užice – Čačak – Kraljevo, uz ukazivanje na njen ne samo ekonomski, već i strateški značaj; (2) ukazuje da su, posle Beograda i Smedereva, Čačak i okolina davali najveći i najkvalitetniji rod grožđa; (3) obaveštava da je 1896. godine katastrofalna poplava zadesila Čačak i okolinu i nanela ogromne materijalne štete, kao i ljudske žrtve.
Izvori:
1. Relja Novaković, „Čačak kako ga je video Evlija Čelebija u 17. veku“,
2. Mustafa Kemal Karahasan, „Savremena turska istoriografija o Čačku i okolini“
VIŠEVEKOVNA ISTORIJA ČAČKA I OKOLINE, Zbornik radova sa naučno-stručnog skupa održanog 28. i 29. aprila 1994. u Beogradu, Izdavač: Udruženje Čačana u Beogradu
V. T.

markica geografski zav za projekatSvoje priče, anegdote, legende koje znate o mestima, značajnim događajima i ljudima, sećanja vaših najstarijih ukućana, rođaka, prijatelja, stare fotografije koje stoje skrivene u  škrinjama, a koje odslikavaju, ne samo ljude iz davnih vremena, već i kako su i gde živeli, možete da dostavite na mejl: cacanskiglas80@gmail.com, ablasna@gmail.com i nelaradicevic70@gmail.com. Možete nas pozvati i na telefon: 064 2701 75 i 062 55 29 33. Sva naša i vaša saznanja sabraćemo u trajnu arhivu, koja će biti otvorena za sugestije i dopune.

 

Ostavite odgovor