Društvo Geografski zavičajnik

МРЧАЈЕВЦИ – ВАРОШИЦА КРАЉЕВСКИМ УКАЗОМ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (82)

МРЧАЈЕВЦИ – ВАРОШИЦА КРАЉЕВСКИМ УКАЗОМ

У време трасирања пута Чачак – Крагујевац 1868. године, као и у време пуштања тог пута у саобраћај 1870. године, на месту данашњих Мрчајеваца нигде на том месту, ни у близини није било насеља, ни кућа, осим једне једине куће Мандарине Калаице. Центар села са судницом, старом црквом, крчмом и дућаном, налазио се уз стару трасу друма више данашње цркве у Мрчајевцима, писао је о свом селу Владимир Влајо Тошић. Овај центар села се временом угасио, а уз нови пут је настао и развио се нови, који је постао само средиште општине Мрчајевци.

„Његовом развоју много је допринео и колски транспорт робе између Чачка и Крагујевца, јер су се овде налазили рабаџијска станица и одмориште. Нови део насеља, поред јавних објеката, добија све више занатских радњи, дућана и нових кућа. Почетком века варошица већ има облик ушореног друмског насеља са 33 занатске и угоститељске радње. У периоду између два светска рата насеље наставља даљи развој и све више добија физиономију мањег насеља варошког типа, а 1926. године Указом краља Александра, званично постаје варошица. Мрчајевци постају развијена варошица и центар североисточног дела подручја. У њему је смештен знатан број јавних и привредних садржаја – општина, школа, црква, кредитна задруга, преко шездесет занатских, трговачких и угоститељских радњи и седиште еснафа“ (В. Тошић).

КУД „Радиша Поштић“, Мрчајевци, фото архив

Иначе, иницијатива за оснивање варошице покренута је још 1871, али је тек краљевим указом то постала пола века касније. Како се наводи у Указу (Убр. 40105), а на основу Закона о местима, село Мрчајевци у срезу љубићском, Области Шумадијске, по изјављеној жељи грађана, проглашава се за варошицу под истим именом.

Прва црква у Мрчајевцима, по једном запису Антонија Коломбоћа из 1822, саграђена је од храстових брвана 1777. у засеоку Гушевац, потес Марино поље. Била је у рангу капеле, али је у порти имала све потребне пратеће објекте (зграде – „џагаре“, како су се тада звале неке црквене просторије).

Одувек је посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, а у Гушевцу је остало обележено место које се данас зове Црквина. Када је 1840. гром ударио у измештену цркву у Мрчајевцима, почела је изградња прве озидане цркве у Мрчајевцима (1847-1848) од тесаног камена. Црква је била напукла због минерских потреса из мрчајевачког рудника угља и то је санирано 1967.

Како приповедају мештани, једно звоно за ову цркву, тешко 866 килограма,  поклонио је сам краљ Александар I Карађорђевић. Звоно је имало амблем кнеза Александра Карађорђевића (владао Србијом у периоду између 1842-1858). Када је 1934. године краљ убијен у Марсеју, звоно је стигло до Прељине.

Порту цркве Светих Петра и Павла и данас краси стабло јасена, које је мало млађе од саме цркве.

(М. С. Ђорем – Н. Р. Ерић, „Мрчајевци пор(ј)екло… у Давнини“, 2010; В. Тошић,“Мрчајевци и околина”, Мрчајевци, 1978)

Оставите одговор