ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (82)
МРЧАЈЕВЦИ – ВАРОШИЦА КРАЉЕВСКИМ УКАЗОМ
У време трасирања пута Чачак – Крагујевац 1868. године, као и у време пуштања тог пута у саобраћај 1870. године, на месту данашњих Мрчајеваца нигде на том месту, ни у близини није било насеља, ни кућа, осим једне једине куће Мандарине Калаице. Центар села са судницом, старом црквом, крчмом и дућаном, налазио се уз стару трасу друма више данашње цркве у Мрчајевцима, писао је о свом селу Владимир Влајо Тошић. Овај центар села се временом угасио, а уз нови пут је настао и развио се нови, који је постао само средиште општине Мрчајевци.
„Његовом развоју много је допринео и колски транспорт робе између Чачка и Крагујевца, јер су се овде налазили рабаџијска станица и одмориште. Нови део насеља, поред јавних објеката, добија све више занатских радњи, дућана и нових кућа. Почетком века варошица већ има облик ушореног друмског насеља са 33 занатске и угоститељске радње. У периоду између два светска рата насеље наставља даљи развој и све више добија физиономију мањег насеља варошког типа, а 1926. године Указом краља Александра, званично постаје варошица. Мрчајевци постају развијена варошица и центар североисточног дела подручја. У њему је смештен знатан број јавних и привредних садржаја – општина, школа, црква, кредитна задруга, преко шездесет занатских, трговачких и угоститељских радњи и седиште еснафа“ (В. Тошић).
Иначе, иницијатива за оснивање варошице покренута је још 1871, али је тек краљевим указом то постала пола века касније. Како се наводи у Указу (Убр. 40105), а на основу Закона о местима, село Мрчајевци у срезу љубићском, Области Шумадијске, по изјављеној жељи грађана, проглашава се за варошицу под истим именом.
Прва црква у Мрчајевцима, по једном запису Антонија Коломбоћа из 1822, саграђена је од храстових брвана 1777. у засеоку Гушевац, потес Марино поље. Била је у рангу капеле, али је у порти имала све потребне пратеће објекте (зграде – „џагаре“, како су се тада звале неке црквене просторије).
Одувек је посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, а у Гушевцу је остало обележено место које се данас зове Црквина. Када је 1840. гром ударио у измештену цркву у Мрчајевцима, почела је изградња прве озидане цркве у Мрчајевцима (1847-1848) од тесаног камена. Црква је била напукла због минерских потреса из мрчајевачког рудника угља и то је санирано 1967.
Како приповедају мештани, једно звоно за ову цркву, тешко 866 килограма, поклонио је сам краљ Александар I Карађорђевић. Звоно је имало амблем кнеза Александра Карађорђевића (владао Србијом у периоду између 1842-1858). Када је 1934. године краљ убијен у Марсеју, звоно је стигло до Прељине.
Порту цркве Светих Петра и Павла и данас краси стабло јасена, које је мало млађе од саме цркве.
(М. С. Ђорем – Н. Р. Ерић, „Мрчајевци пор(ј)екло… у Давнини“, 2010; В. Тошић,“Мрчајевци и околина”, Мрчајевци, 1978)
