“ВЕТАР У ЛЕЂА” ОРГАНСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ
ТРАДИЦИЈА, ИНОВАЦИЈА И НАУКА
Органска производња у Србији почела је пре више од четврт века. Иако потражња органских производа у целом свету стално расте, а Србија има веома добре еколошке, климатске и техничке услове да, поред конвенционалне, развија и органску производњу хране, у протеклом периоду направљени су, ипак, мали кораци у овом сектору. Према проценама агростручњака, у Србији око пола милиона хектара земљишта се не обрађује. Уз релативно мала улагања и прилично брзо може се „превести“ у органску производњу, јер то земљиште није коришћено, а тиме ни хемијски третирано, дуги низ година.
Од стручњака до надлежних у држави, сви се слажу у мишљењу да су органски производи највећи извозни потенцијал Србије. О томе говори и податак Привредне коморе Србије да је извоз органских производа од 2012. порастао за 500 одсто. Највише се извози у Немачку, САД, Холандију, Белгију, Аустрију и Пољску. Потражња здраве хране све је већа и на домаћем тржишту. Ипак, међу извозним артиклима доминирају производи ниског степена прераде (замрзнуто и пасирано воће), што доноси мање приходе.
Статистика говори да су се површине под органском производњом у нашој земљи у последњих неколико година повећале за више од 300 одсто, а у ове податке нису урачунате ливаде и пашњаци, као ни површине на којима се сакупља дивље воће, гљиве и лековито биље, а који су занимљиви и за чачански крај, посебно у планинским деловима.
Природни услови, велика површина квалитетног пољопривредног земљишта на територији Града Чачка и дубока традиција организоване и успешне аграрне производње, веома су добар основ и представљају велику предност за развој производње органске хране у нашем крају. Осим ових погодности, органска производња је комбинација традиције, иновације и науке, која значајно доприноси здрављу људи и чува читав екосистем подручја на коме је заступљена.
Са друге стране, у многим селима земља је запарложена, јер је све мање становника, посебно младих, који одлазе из свог завичаја због образовања и запослења, али и несигурних услова пољопривредног привређивања. Једно од решења овог проблема могао би да буде развој производње органске хране, као и прерађивачких капацитета за ове производе.
Национални програм за пољопривреду и Национални програм за рурални развој до 2020. садрже и План за развој органске производње. Ипак, како у целој Србији, тако и у чачанском крају, органска производња заступљена је још увек на веома малим површинама.
У серијалу у коме се бавимо производњом органског воћа и поврћа на чачанској територији, истраживаћемо законску регулативу, прописе локалне самоуправе и подстицаје које произвођачи могу остварити преко државних и градских институција, али и друге теме значајне за ову врсту производње – од могућности кредитирања до избора семена и пласмана.
В. Тртовић
