ПОСПЕШИВАЊЕ НАТАЛИТЕТА НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА ЧАЧКА
У дому Павловића, Милорада (36) и Тамаре (34) у Прељини, дочекали су нас срдачност, шала и смех. Тако су васпитали и своје четворо деце – Јану (14), годину дана млађу Сару и осмогодишње близанце Нину и Стефана. Павловиће краси међусобно разумевање – и кад се има и кад се нема довољно. Овог другог је често, али знају и то да поделе.
Када су се венчали Милорад и Тамара, планирали су двоје деце, али сада не жале што их је “мало” више. Тамара је, додају, “кривац”, јер је, као јединица, увек желела да има велику породицу. У Прељини су подстанари од прошлог септембра. До тада су живели у Прислоници, одакле је Милорад, али схватили су да им се због својих и обавеза деце, много више исплати да изнајме стан, него да свакодневно по више пута колима долазе у Прељину. Заволели су ово место и њих су заволели мештани, а на доброту се човек брзо навикне.
– Да смо гледали услове, финансије, можда не бисмо уопште имали децу, можда се не бисмо ни венчали. Али сматрамо да се не може увек све ставити на папир и по томе живети. Нажалост, данас млади људи не размишљају на овај начин. Колико год да је тешко, никада не бисмо изабрали другачији живот – кажу одмах Павловићи.
И Милорад и Тамара су, срећом, сада запослени. Он је две године уговорац у “Слободи”. Пре тога радио је повремене послове на многим местима, без радног стажа. Тамара је у “Знамграфу” већ десетак година. Дечији додатак су “изгубили” када је он почео да ради у “Слободи”. Укупни приходи су им око 80.000 динара. Наравно, то није довољно за шесточлану породицу, па кад год имају слободног времена, радо прихвате и неки додатни посао, који се може радити код куће. А у томе им помажу све четворо деце. У Прислоници, где живи Милорадов отац, имају земљу, али сада обрађују само баштицу за своје потребе. За неку озбиљнију производњу потребно је много улагања у наводњавање, механизацију… Не знају да имају право на субвенције Града за комуналне трошкове. Користе картицу “три плус”, али кажу да немају великих куповина, јер највише новца иде за храну.
На питање како успевају да распореде примања за све оно што је потребно једној породици, кажу да ни сами не знају, али да је понекад баш тешко.
– Некада плата траје само по неколико дана, јер смо увек у неком кругу. Стигне рата за кредит. Онда деци треба за одлазак на такмичења. За то се одвоји, наравно, кад се може, а постоје и ванредни издаци… Сваки месец добијемо по још неку “награду”, односно стигне рата за нешто… Једноставно, пратимо матицу, нема луксузирања ни у чему. Понекад не знамо ни сами како успемо да изађемо из месеца – каже Милорад.
– Ту не важи математика. Једноставно не користимо рачунске операције… Стално се вртимо у круг, некад смо у проблему, да не знамо како даље. Али, опет се нешто прими, па “станемо на ноге” – додаје Тамара.
Млади Павловићи, рекосмо њих четворо, деле једну собу. Питамо их да ли им нешто недостаје и да ли имају осећај “тескобе”, тако својствен савременом добу.
– Не, све је распоређено на најбољи могући начин и ми, деца, то разумемо… Сара и ја смо волеле да имамо још једну сестру или брата. Када смо сазнале да ће бити близанци, биле смо ван себе од среће. Једва смо чекале да се роде, да нам испуне кућу. Била сам други разред, као Нина и Стефан сада. Знале смо све мајци да помажемо око беба – одговара најстарија Јана, која је већ била саговорница “Чачанског гласа”, као ђак генерације у Прељини. И Сара је одлична ученица. Још је основац, али дубоких и озбиљних размишљања. Сваку реченицу мери. Упоређује свој живот са оним породицама које имају једно дете.
– Код нас често влада прави хаос, јер се увек нешто догађа. Ми смо навикли на то. Било би нам заиста необично да је другачије, а можда и досадно – закључује Сара, која нас моли да обавезно поменемо комшије Мишка и Гагу, према којима љубав деле сви Павловићи, јер их сматрају делом породице.
Кад се изузме новац, кажу да им ништа не недостаје. Слога у свему даје им оне подстицаје који се не могу приказати ни у једном графикону.
– Ретко смо у ситуацији да им купимо баш оно што им се допада, већ за све морамо да калкулишемо. Али они се никада нису много бунили. Трудимо се да им обезбедимо све оно што имају њихови вршњаци, а што је данас неопходно – лаптоп, мобилне телефоне преко пакета. Имамо потпуну сарадњу, размишљамо исто, штитимо једни друге. Сви знају кад нема, а кад има. У суштини, задовољни смо животом, здрави смо, волимо се, поштујемо међусобно и поносни смо једни на друге. То је, схватамо, у данашње време и те какво богатство! – поручују они.
Недостају, ипак, нека задовољства. Више од 15 година су заједно, а само су на почетку брака ишли на море.
– Деца често питају: “Када ћемо ми негде заједно да одемо?” Понекад се надамо да ћемо нешто смислити. Ретко имамо прилику да путујемо негде заједно, али биће ваљда и тога – кажу Милорад и Тамара.
В. Тртовић
МНОГОЧЛАНЕ ПОРОДИЦЕ СУ “КАЖЊЕНЕ”
Нови Закон, који омогућава многочланим породицама већу помоћ државе је добар, кажу Павловићи, али додају да није праведно што овим законом нису обухваћене све породице са троје и више деце.
– Ми који смо децу добили раније, као да не постојимо…. Мислим да смо на неки начин данас “кажњени”, почев од школовања, јер се стално мењају програми и издавачи. Дечији додатак се губи ако се динар пређе преко одређене суме, а деца расту и трошкови су све већи. Мало се, држава и друштво, на прави начин баве нашим проблемима – сматрају Павловићи.
СПОРТСКИ ДУХ
Код Павловића влада прави спортски дух. Све девојчице тренирају карате, Стефан фудбал. Сви су одлични ћаци и прави тимски играчи. Јана следеће године иде на екскурзију у Грчку. Бесплатно, захваљујући разумевању одељења и разредног старешине. А ускоро је очекује још један веома важан догађај: од 5. до 9. децембра иде на Европско кадетско карате првенство у Словенију. Због новца (око 750 евра) већ је била одустала, али када је Милорад то рекао на свом фејсбук профилу, јавили су се многи пријатељи и већ је у току акција за Јану.
– Нисмо били свесни колико пријатеља имамо! Све су они организовали, само да Јана оде на такмичење. Јер сви верују у њу – каже поносно Милорад.
