Нови број часописа за библиотечко-информациону делатност „Глас библиотеке” у издању Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”, разматра неколико веома актуелних тема, а доноси и текстове занимљиве не само за струку, већ и ширу читалачку публику. Прошлог четвртка, 26. фебруара, у оквиру манифестације „Штампана реч 2025.“, представљен је 31. број часописа. О њему су говорили др Мирко Дрманац, главни и одговорни уредник и Горан Траиловић, библиотекар саветник Градске библиотеке Панчево.
Како је на предстваљању истакнуто, „Глас библиотеке“, који чачанска Библиотека објављује већ 37 година, током деценија потврдио је своју вредност и данас је угледан стучни и научни часопис у оквирима српског националног библиотекарства,
Према речима др Мирка Дрманца, осим редизајнираног графичког изгледа („плава фаза“), који и сада потписује академски графичар Зоран Јуреш, и редакција овог броја, штампаног у посебним друштвеним околностима, доживела је промену.
– Успели смо да превазиђемо тешкоће и да број изађе на време. Добили смо подршку на конкурсу Министарства културе, што нам је било драгоцено да уђемо у Српски цитатни индекс (СЦИндекс), који развија и одржава Центар за евалуацију у образовању и науци. То ће омогућавати већу видљивост и доступност „Гласа библиотеке“ научној јавности – рекао је др Мирко Дрманац и нагласио да је у новом броју измењена и уређивачка политика часописа, првенствено, у погледу употребе технологије вештачке интелигенције (AI), у смислу да „вештачка интелигенција мора да се користи одговорно, односно, да помаже ауторима, али да не утиче на оригиналност текстова“.
– Тек сада као струка трудимо се да се на прави и јасан начин одредимо према AI. То је огроман изазов, јер вештачка интелигенција од прошле године има концептуални напредак, може да формира текстове, али нема доменско знање. Она не може да замени човека. Ако би се то догодило, то би било изузетно опасно, не само за библиотекарство, већ за било коју струку – рекао је уредник „Гласа библиотеке“.
Горан Траиловић, иначе, одговорни уредник панчевачког часописа „Читалиште“, рекао је да чачански „Глас библиотаке“ има велики значај за библиотекарство региона и Србије, тим пре што је то једина стручна публикација овог типа која има научни ранг јужно од Београда.
– Ово је једно од најзначајнијих и најдуговечнијих стручних и научних гласила библиотекарске делатности. Последњих година приметно је да уредништво настоји да подигне квалитет часописа који постоји скоро четири деценије. Биће веома значајан научном подматку овог дела Србије. Сваки број има и прилог за чачанску библиографију. Задржан је темељ завичајности, али има и велики број сарадника из дугих градова – оценио је Траиловић.
Стручно гласило чачанске Градске библиотеке у новом броју, поред уводног есеја главног уредника, садржи четири научна и стручна рада, три приказа и актуелну библиографију чачанског издаваштва за 2024. годину. Као и сви досадашњи, и нови број ће током године бити постављен у „Дигиталној библиотеци“ на сајту Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“. Тираж овог броја од 200 примерака штампао је „Атеље Јуреш“.
В. Т.
ЧЕДО „ЧАЧАНСКОГ ГЛАСА“
На питање да ли часопис може бити занимљив и значајан, не само професионалним библиотекарима, уредник др Мирко Дрманац рекао је да је, по својој генези, „Глас библиотеке“ на неки начин чедо „Чачанског гласа“.
– У почетку су у великом делу били заступљени текстови из завичајне културе и историје. Током времена све се више профилисао као стручни часопис, што не значи да смо запоставили и ове теме. У новом броју имамо изузетно вредан научни рад који се односи на Миливоја и Божидарку Филиповић и њихов знаменити Легат. У овом раду су изложени потпуно нови подаци – навео је Дрманац текст Светислава Љ. Марковића и Братислава Стојиљковића.
.
