ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ОСОБА СА АУТИЗМОМ
Традиционално, већ скоро деценију, сваког 2. априла, када је и Међународни дан особа са аутизмом, у Школи за основно и средње образовање „1. новембар“ резервишу време за маскенбал. У ствари, припреме почну много раније, јер овај дан сви – ученици, њихови наставници, родитељи, лични пратиоци, очекују нестрпљиво и са радошћу праве планове за своје маске. Овогодишњи догађај био је ревијалног карактера и обележен је у „породичној“ атмосфери. Због донедавног штрајка у просвети није било времена да се припреме деца из других чачанских школа, као што је то било неколико претходних година када се маскенбал, и то такмичарски, организовао у Културном центру. И поред тога што није било уобичајене ужурбаности и гужве, нису изостали радост и разиграност учесника, јер занимљиво је бити нешто или неко други, бар на кратко, а тај осећај маске дају.
Александар Николић, директор ШОСО „1. новембар“, рекао је да је и овај догађај прилика да укажу на проблеме и тешкоће са којима се сусрећу особе са аутизмом и сагледају докле су тренутно стигли са услугама за њих и њихове породице…
– Особе са аутизмом имају проблеме на неколико нивоа и сваки је битан – почев од раног развоја, преко основне и средње школе, па и после тога, током целог живота. Оно што многи занемарују, а што је постала фраза и код нас и у другим земљама, је вежност раног откривања поремећаја и раног третмана. Поручио бих родитељима – када вам дете са две и по, три године не говори, а неко вам каже да је то нормално и да треба да сачекате још мало, то је погрешно. Дете би требало одмах упутити на неко посматрање, како би се утврдило шта је проблем. Значајно је што раније укључивање детета у третман, независно од тога да ли има дијагнозу. Код нас се касно постављају дијагнозе, тек око пете године, а стручњаци у иностранству кажу да је то могуће већ у другој години живота детета. Што се дете раније укључи у третман, боља је прогноза. Аутизам је широк спектар, нису сва деца са истим проблемима, нека су са тежим интелектуалним сметњама, али има и натпросечно интелигентних… – објашњава директор Николић.
У каснијем периоду родитељи имају дилеме – који вртић одабрати, коју основну и средњу школу. Ни ту не постоји формула, каже Николић, јер је важно да тим стручњака свако дете сагледа посебно, да би се видело шта је најбоље за њега. Неки тврде да ће смештање детета са аутизмом у редовну вршњачку групу допринети његовом развоју. Али, не мора бити тако, јер некада може бити контрапродуктивно. За то су потребни стручна помоћ и подршка. Посебни проблеми чекају родитеље након што дете заврши школу. Деца са аутизмом требало би да имају веће могућности за становање уз подршку и за запошљавање, јер добијају веома мало прилика да се докажу, у оквиру својих могућности и способности, наводи Николић.
Запослени у Школи „1. новембар“ настоје да прате новине у програмима и за ученике са аутизмом и да их примењују у настави. Тренутно је у Школи, у предшколском, основном и средњем образовању, 83 ученика, од којих је 19 са аутизмом.
– И са њима радимо доста индивидуално. Касније би то требало генерализовати, што је тежи део. Односно, када дете нешто научи на једном примеру, посебан је део да то примени у другој ситуацији, у другачијем окружењу… – каже Николић и додаје да је сада мање предрасуда, јер се много више зна и говори о аутизму, па и међу најмлађима, у вртићима, школама. Али, како и сам истиче, то је процес који траје…
Директор Николић није дошао маскиран. Можда и да би показао колико је његов „двојник“ Милош Ћубовић успешан у својој новој улози „директора“. Милош каже да му је мајка предложила маску и припремила одело.
– Волим да долазим у школу, а посебно волим другаре. Имамо и радионице. И није тешко бити директор – одговарао је Милош стрпљиво на питања новинара.
Ана Виторовић, дефектолог-наставник разредне наставе, наглашава да је потребно, пре свега, да схватимо да су деца и људи са аутизмом као и сви остали,. Потребно је да их приметимо. Али, не само на овај дан!
– Они имају исте потребе, права и жеље, као и сви ми. Ако имају стереотипије и неуобичајена понашања, не треба да окрећемо главу и да их гледамо са чуђењем. Треба да се потрудимо да им пружимо подршку. Јер, ово није само њихов дан, већ и дан њихових родитеља, потребна им је подршка целог друштва! – подсетила је и Ана.
Ове године носила је Ана маску Грдане, иако је била предводница целог разреда „добричина“. У групној маски коју су назвали „Бајка“, а коју су припремали заједно са родитељима, били су Пепељуга, Аладин, Мала Сирена, Црвенкапа, Петар Пан, Робин Худ… Занимљиво и храбро друштво! Поздравили су нас са поруком: видимо се опет, на неком новом лепом догађају!
Весна Тртовић
