ПРЕДСТАВЉЕНА ПОЕТСКА ЗБИРКА „БРЗА ПОШТА“ СЛОБОДАНА ЈОВИЋА
У оквиру програма 62. Дисовог пролећа, недавно је у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“, чачанској публици представљена поетска збирка „Брза пошта” Слободана Јовића. Песник је читао своје лирске минијатуре, а о књизи је говорио уредник издања, књижевни критичар Никола Маринковић. У Јовићев поетски свет присутне је увела библиотекарка Биљана Раичић. Слободан Јовић је први носилац новоустановљене Награде „Стеван Раичковић“ за песничку књигу „У кострети“, а најновија збирка „Брза пошта“, награђена је ове године престижном Наградом „Меша Селимовић“, признањем које се додељује за књигу године.
– Поезија Слободана Јовића, суочава се са материјалним, духовним, интелектуалним и емоционалним изазовима, а сви наведени изазови одражавају стање друштва и однос савременог човека према основним егзистенцијалним и есенцијалним питањима постојања и опстанка. Живећи и стварајући у таквом амбијенту, Слободан Јовић је свој субјективни доживљај света пресликао у стање лирског субјекта, који се веома често за све невоље и недаће обраћа вишим силама. Песник увиђа да патња није резервисана само за људе, да је она константа свих живих бића у овом и оваквом свету, а његов песнички глас увек је на страни жртава и оних који страдају. Духовност и вера у виши смисао, као нешто што нам може помоћи да превазиђемо или барем ублажимо патњу, присутне су у већини Јовићевих песама. Песник у својим песничким сликама, исказује обележја транзиције и трансформације окружења, слике отуђења савременог човека од Бога, ближњих, од природе, говоре о безглавом пропадању правих, исконских људских вредности и уздизању безначајних и пролазних ствари. Живећи у тако окрутном и дехуманизованом окружењу, своје уточиште Слободан проналази у језику поезије – навела је, поред осталог, библиотекарка Биљана Раичић, уводећи публику у Јовићев поетски свет.
Осма збирка „Брза пошта“ Сободана Јовића објављена је 2024. године, у саиздаваштву Српске књижевне задруге и Народне библиотеке „Стеван Раичковић“ из Кучева. Књига је објављена као део Награде „Стеван Раичковић“, чији је прошлогодишњи добитник био Јовић за збирку поезије „У кострети“. Песник збирку „Брза пошта“ види као парче духовности у једном обездуховљеном свету и својим стиховима поручује да је поезија ствар душе, заправо да је то дијалог између језика и душе, и да се технологија души не одазива.
– Књига „Брза пошта“ у свом наслову садржи брзину, али трудио сам се да њен садржај скрене пажњу на неке скрајнуте, тихе, невидљиве феномене, људе, појаве и да усмери нашу пажњу ка томе, ка маргинализованом у човеку, природи. Порука није само једна, сваки читалац може да пронађе поруку за себе. Драго ми је ако сваког читаоца, можда, читање мојих текстова учини барем мало бољим. Инспирацију црпим из живота, природе, из обичних, свакодневних сусрета са људима, све то је подстицај за стварање песама – изјавио је за наш лист Слободан Јовић, нагласивши да му је драго што гостује у Дисовом завичају.
Никола Маринковић, књижевни критичар, теоретичар, уредник Српске књижевне задруге и збирке „Брза пошта“, која је ове године добила Награду „Меша Селимовић“, нагласио је да је реч о квалитетној књизи на којој није било много уредничког посла:
– С обзиром на то да већ дуго пратим рад Слободана Јовића, могу да кажем да се његов поетски израз мењао током времена. У поређењу са првим збиркама, поезија је све сведенија, песничке слике су кондензоване, стих се сажима и као да из његовог песничког израза полако нестају сви додаци који сметају суштини. Срж Јовићеве поезије представља однос савременог човека према метафизичком простору, који се открива на неким местима на којима то човек не очекује. С друге стране, веома је битан и однос према веристичкој поезији, који се манифестује кроз употребу свакодневног језика у поетском изразу.
Маринковић напомиње да је Награда „Стеван Раичковић“ за Јовићеву књигу „У кострети“ специфична, зато што се она не додељује за животно дело, ни за рукопис, него за најбољу песничку књигу, где не постоје ни поетичка, ни генерацијска, ни било какава друга ограничења, изузев да је објављена на српском језику и ћирилицом.
– Награда се састоји из два дела, а други подразумева објављивање књиге у едицији Савремене српске књижевне задруге, при чему то могу бити изабране песме, нова збирка или, ако је потребно, поновљено издање које је награђено. Слободанова збирка поезије „У кострети“ се заиста издвојила квалитетом међу осталим књигама. Најужи избор је био доста широк, те 2023. смо имали неколико веома занимљивих песничких збирки, али жири је једногласно донео одлуку да Слободан понесе то признање… А када је реч о Награди „Меша Селимовић“, Слободан је убедљивом већином победио. Оно што је веома занимљиво је да је он први добитник те награде из Републике Српске, а и Меша Селимовић је одређене ратне године провео баш на Мајевици – рекао је, између осталог, Никола Маринковић.
Песник, учитељ, уредник и издавач Слободан Јовић рођен је 1984. године у Тузли. Живи, ствара и ради у селу Тобут, на планини Мајевица. До сада је објавио збирке песама: „Ријечи о очовјечењу“, „Простор молитве“, „Привид лебдења“, „Поднебље“, „Страх од савршенства“, „Исусов трн“, „У кострети“ и „Брза пошта“. Покретач је и уредник часописа за језик, књижевност и духовност „Бокатин дијак“, као и едиције „Дијак“ и библиотеке „Откровења“, у оквиру којих је уредио и објавио више од двадесет књига различитих жанрова. Његове књиге освојиле су бројне награде и признања. Јовићева поезија преведена је на руски, јапански и бугарски језик, подсетила је библиотекарка Биљана Раичић.
Н. Р.
