НА ГРАДСКОМ ТРГУ У ЧАЧКУ ОТВОРЕН ДВОДНЕВНИ САЈАМ МЕДА И ВОЋА
У организацији Удружења пчелара ,,Чачак“ и Центра за неговање традиције, на Градском тргу у Чачку данас је отворен четврти Сајам меда и воћа. И овога пута, манифестација је окупила произвођаче меда и осталих пчеларских производа. Сајам траје два дана, тако да грађани који нису успели данас да посете изложбу, могу то учинити и сутра.
Због лошијих ефеката које су пчелари постигли у овој сезони, четврти Сајам меда и воћа има мање излагача него што се то очекивало. Уместо двадесет, колико их најчешће има на оваквим изложбама, мед и остале пчелиње производе на штандовима на Градском тргу изложило је тек дванаестак пчелара.
Стојан Јечменић из Чачка се професионално бави пчеларством и има око 300 кошница пчела. За ову сезону каже да је била изузетно лоша за пчеларење, али да чачански пчелари имају довољне количине меда да понуде тржишту, јер је прошла година била медоноснија.
– Била је ово једна од најлошијих година. Мада се ишло на сунцокрет и багрем, није била нека велика корист. Сунцокрета је било ту и тамо, а ливадска и багремова паша лоше су биле скроз. Пчеларим више од четрдесет година и не памтим лошију годину. Просек је био једва четири, пет килограма меда по кошници, и да нам није залиха од прошле године, мислим да се нико од нас не би данас појавио овде на тргу. За разлику од многих пчелара на подручју Србије, губитке на пчелињаку у овој сезони нисам имао, али су пчелиња друштва била три пута лошија него претходних година. Ипак, није то разлог за овако мале количине меда, јер су се друштва касније опоравила, али је година као година била лоша, ништа није медило, клима није дозволила – рекао је Јечменић, који годинама уназад практикује да сели своје кошнице, јер се тако постижу бољи резултати у пчеларењу.
Поред климатских промена које неповољно утичу на пчеларство, како наводи Јечменић, један од главних разлога што млади данас не желе да се баве овим послом је ниска откупна цена меда. Прошле године је она била 1,3 евра по килограму првокласног сунцокретовог меда, што је окарактерисао као велику бруку и за пчеларе који улажу максималне напоре да сачувају пчеле и за државу која је тако нешто дозволила.
И председник Удружења пчелара „Чачак“ Драгољуб Стефановић је ову годину окарактерисао као једну од најлошијих и за пчеларску и за воћарску производњу:
– У протеклих десетак година, ово је једна од најлошијих. Пчелари су све учинили да би била добра ова сезона, али природа је та на коју пчелари нису моги да утичу. Неповољне временске прилике, због све наглашенијих климатских промена, подједнако лоше су се одразиле и на пчеларство и на воћарство, а познато је да су то две гране које су повезане. Кад нема пчела, нема ни воћа. Ако пчеле не могу да изађу из кошница због временских прилика, а воће је уцветало – лоше је и опрашивање, тако да је и род воћа драстично умањен. То значи да су пчеле благодет и за пчеларе и за воћаре. Ове године су боље прошли пчелари који су своје кошнице селили и искористили две, три паше. Сунцокретова паша у Банату је увек изузетно важна, јер тада пчеле имају довољно залиха меда и за презимљавање, не морају да се прихрањују шећером, тако да на пролеће у кошницама имамо здрава и јака друштва. Сви стационирани пчелари су прошле зиме морали да прихрањују пчеле шећерним сирупима или погачама, али су, упркос томе, током пролећа имали губитке, јер пчелиња друштва нису била довољно развијена и јака. И на нашој територији смо имали губитак од око 1.000 пчелињих друштава. Потребно нам је најмање годину дана да их обновимо – наводи Стефановић, али истовремено и поручује грађанима да чачански пчелари имају довољно залиха меда из прошле године, што ће, свакако, надоместити лошије ефекте пчеларења у овој сезони. Дакле, меда ће бити довољно.
На овогодишњем Сајму меда и воћа тегла меда се може пазарити по цени од 1.200 до 1.500 динара.
Иначе, на подручју града Чачка има 209 регистрованих пчелара, са око 7.500 пчелињих друштава.
Удружење пчелара „Чачак“ је основано давне 1895. године и баштини и те како драгоцену традицију пчеларења. Данас има око 150 чланова.
В. С.
