МИНИМАЛАЦ ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУ 550 ЕВРА
СИНДИКАТИ СТРАХУЈУ ОД МОГУЋЕ КОМПРЕСИЈЕ ПЛАТА
Од 1. јануара 2026. године, према одлуци Владе Републике Србије донетој 11. септембра, минимална месечна зарада ће бити повећана на 371 динар по радном часу и износиће месечно 64.554 динара, односно, 551 евро. Пре тога, минималац ће бити ванредно повећана од 1. октобра ове године за 9,4 одсто или са 450 на 500 евра. Нови минималац је већи за 75 евра у односу на вредност минималне потрошачке корпе обрачунате за мај 2025, а у поређењу са прошлом годином, када је он износио 404 евра, реч је о повећању од 36 одсто.
Преговоре о повећању минималне цене рада за 2026. годину водили су представници Владе Републике Србије, репрезентативних синдиката, Уједињеног гранског синдиката „Независност“, Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) и Уније послодаваца. С обзиром на то да на последњем састанку Социјално-економског савета одржаном 9. септембра није постигнут договор, одлуку је донела Републичка влада. Предлог Владе је био да минималац од 1. јануара 2026. износи 550, док су синдикати тражили да то буде 600 евра. Послодавци су се залагали да минимална зарада не буде већа од 500 евра, односно, да остане на нивоу ванредног повећања од 9,4 одсто, које ће се примењивати од 1. октобра.
У Савезу самосталних синдиката Србије истичу да су у преговорима са представницима Уније послодаваца и Владе Републике Србије заступали став да би требало да се повећају све зараде, а не само минималац, првенствено због могуће компресије зарада, односно, смањења разлика у платама запослених, без обзира на њихово искуство, образовање, одговорност или учинак који имају, што би могло да доведе до незадовољства радника.
– Нисмо прихватили предлог Владе о повећању минималне зараде. Тражили смо повећање свих плата, а не само минималца. Нисмо против повећања минималца, али то треба да прате и остале плате, јер долазимо у ситуацију да ће због компресије плата бити угрожени људи са средњом стручном спремом, па чак и вишом. Ми ћемо од 1. октобра имати повећање минималца за 9,4%, а од 1. јануара следеће године за додатних 10, 1 одсто, док ће остале плате остати на истом или сличном нивоу. Врло брзо ћемо доћи у ситуацију да људи са најнижом стручном спремом примају исте зараде као и они са средњом школом. Било би у реду када би дошло до повећања свих зарада за 20 одсто, како би се побољшао животни стандард свих радника, а уједно и сачували распони међу платама. Та минимална зарада се само уговара у Србији. Према Закону о раду, предузећа могу да исплаћују минималну зараду само три месеца уколико имају поремећај у пословању. Ми практично уговарамо минималну зараду која фактички не постоји, а онда сви то користе – рекао је за наш лист Слободан Јелић, председник Градског одбора Савеза самосталних синдиката Србије, посебно наглашавајући да се таква пракса код нас наставља, пре свега, због чињенице да наша држава доводи стране инвеститоре којима се, поред земљишта и неопходне инфраструктуре за подизање фабрика, за свако новоотворено радно место обезбеђује по 10.000 евра, док је у уговорима висина плате дефинисана као минималац увећан за 20 одсто.
Јелић је рекао да СССС инсистира и даље на повећању свих плата, јер ће подизањем искључиво минималца у неповољан положај бити доведени запослени не само са средњом, већ и са вишом стручном спремом и у јавном и у приватном сектору.
– Компресија плата ће довести до незадовољства радника. Управо из тог разлога су запослени у Институту за ратарство и повртарство већ организовали штрајк, а најављивали су га и синдикати образовања. Они траже правичан распон коефицијената и веће зараде. Управо на овај проблем су упорно указивали синдикати – каже наш саговорник.
Према речима Јелића, у последњих неколико године минимална цена рада постала је основица за одређивање зарада у многим предузећима, што је највећим делом последица одсуства било каквих преговора, јер у њима нема синдиката. Тамо где нема синдиката – радници препуштени сами себи, па им је у таквим условима много теже да се изборе за боље зараде, али и нека друга права која су раније имали, па су их у тешким транзиционим временима изгубили, попут исплате минулог рада на укупни радни стаж, без обзира где су и у колико фирми претходно радили. У Чачку су се синдикати изборили да се укупни минули рад једино исплаћује у свим јавним комуналним предузећима, што је прецизирано колективним уговорима.
Према подацима ресорног министарства, минималну зараду у Србији прима око 90.000 радника, док синдикати тврде да је број запослених којима се исплаћује минималац далеко већи и да их је негде између 350.000 и 500.000.
В. С.
Чланом 112. Закона о раду утврђена је надлежност Социјално-економског савета Србије, који чине представници Владе, синдиката и послодаваца, за утврђивање висине минималне зараде, уз обавезу да се рачунају и примене следећи параметри: трошкови живота, кретање просечне зараде у Србији, егзистенцијалне и социјалне потребе запосленог и његове породице, стопа незапослености, кретање запослености на тржишту рада и опште економске развијености земље.
Рок за утврђивање минималне цене рада за сваку наредну годину је 15. септембар, а у случају да на седницама СЕС-а социјални партнери не постигну сагласност о висини минималне зараде, као што се то десило и овога пута, одлуку доноси Влада Србије.
Минимална зарада тренутно износи 53.592 динара, односно, 457 евра, након што је у јануару ове године повећана за 13,7 одсто, а како наводе државни званичници, циљ је да до краја 2027. године, односно, од 1. јануара 2028. буде 651 евро.
Важно је напоменути да минимална зарада није иста сваког месеца и да њена висина зависи од броја радних сати.
