Сеоски туризам је област туризма оријентисана ка боравку у природи, што укључује активан или пасиван одмор, упознавање са културом, гастрономском понудом и традицијом неког краја. Сеоски туризам актуелан је одмах после летовања и зимовања, најзначајнији промет остварује током пролећа и јесени, а све чешће и током летње сезоне. Иако теже да представе, пре свега, архаична занимања, храну и обичаје, своју понуду прилагођавају и савременом туристи. Специјалитети домаће српске кухиње откривају културу и обичаје села у Србији.

- Туризам у Драгачеву има дугу традицију. Још пре Другог светског рата, „Чачански глас“ је објавио текст о Драгачеву као „малој Швајцарској“ и ваздушној бањи, са очуваном природом, чистим ваздухом, квалитетном и јефтином храном на пијаци и гостопримљивим домаћинима, што су били главни разлози за покретање и развој туризма. Даљи развој туризма у Драгачеву догодио се почетком 1960-тих година и организовањем Драгачевског Сабора трубача, када су организатори желели да гости буду смештени код домаћина у драгачевским селима, како би доживели начин живота на селу, видели разне сеоске обичаје у животу и раду, пробали домаћу храну, стекли нова пријатељства са својим домаћинима.

Са оснивањем Туристичког савеза Општине Лучани почетком 1980-тих година долази до организованог развоја туризма посебно у селима Горњег Драгачева: Каони, Властељицама, Милатовићима, Доњем Дубцу, Вичи. Тада је у селу Каона основано Туристичко друштво Каона, које је окупљало сеоска туристичка домаћинства и стручно им помагало у организовању и развоју сеоског туризма, а посебно у туристичкој понуди сеоског туризма у Драгачеву у бројним туристичким агенцијама – рекао је Душан Р. Ивановић, председник Извршног одбора Еколошког друштва Драгачево из Гуче.
Много фактора утицало је на развој сеоског туризма, како у Србији, тако и у Драгачеву. Један од важних фактора, свакако је и помоћ локалне самоуправе, али и инфраструктура, путеви су неопходни како би туристи безбедно стизали до жељених одредишта.

- Сада је знатно мање активних туристичких домаћинстава у Драгачеву из више разлога: неповољна законска регулатива, нема повољне финансијске подршке за изградњу и опремање туристичких објеката на селу, нема добре инфраструктуре на селима: (путеви, вода, струја, интернет…), нема организоване туристичке понуде преко туристичких агенција и других организација за долазак гостију током целе године. Добар пример развоја сеоског туризма је Горњи Милановац. Уз бесповратну помоћ локалне самоуправе, тамо има више од 100 активних туристичких домаћинстава која годишње остваре преко 100.000 ноћења. Град Чачак даје бесповратна средства за развој сеоског туризма на свом подручју – казао је Ивановић.
Сеоски туризам може много утицати и променити социо-економску слику неког руралног подручја, а позитивни ефекти су вишеструки, али у њега треба константно и улагати.
- Сеоски туризам у Драгачеву дели судбину Србије, која има разне препреке и изазове за одрживи развој сеоског туризма, који се огледају у следећем:
Сеоска туристичка домаћинства немају статус правних лица, већ само категоризацију, немају исти статус као регистрована пољопривредна газдинства, да би могла самостално обављати делатност, већ у пословању са издавањем рачуна правним лицима користе посредничка правна лица – туристичке агенције, које за те услуге наплаћују провизије без икаквог учешћа и помоћи у раду;
У сеоским туристичким домаћинствима не постоји обавеза спремања и послужења домаће хране и пића – која су предност сеоског туризма, већ је то само препорука, па се, углавном, користи индустријска храна и пића, која су знатно слабијег квалитета и која негативно утичу на одрживу пољопривреду и развој сеоског туризма;
У туризму Србије не постоји категорија „локалних туристичких водича“, већ само националних – лиценцираних туристичких водича, што је неопходно за развој туризма у локалним заједницама;
У Србији не постоји туристичка категорија: „Излетнички туризам“ и „Излетничка туристичка домаћинства“, која подразумева све дневне активности у сеоском туризму без преноћишта;
У туристичкој понуди сеоског туризма, често нема пратећих садржаја са којима се повећава интерес гостију за дужи боравак;
Мали број општина и градова у Србији економски помаже развој сеоског туризма, кроз локалне субвенције или на друге начине;
Нема удружења сеоских туристичких домаћинстава, како би се обучавали домаћини у области туризма и лакше решавали наведени проблеми.
Нема обезбеђених пратећих садржаја – наводи наш саговорник.
Удруживање у руралном туризму и повезивање сеоских туристичких домаћинстава са локалним произвођачима хране и пружаоцима различитих врста услуга веома је значајно. У сеоским срединама туризам је допунска делатност, док је пољопривреда примарна.
- Један од стратешких пројеката који се односи на повезаност пољопривреде и сеоског туризма урађен је по захтеву Владе Србије. „Агро – еколошко – туристички развој Драгачева“ дефинисао је ресурсе и одредио правац развоја Драгачева кроз пољопривреду као основну делатност, туризам као допунску делатност и екологију као кључни чинилац одрживог развоја – казао је Ивановић.
Еколошко друштво Драгачево из Гуче дуги низ година организује сручна путовања у Словенију и друге земље региона са циљем да наши пољопривредници виде примере добре праксе, науче нешто ново, али уоче и неке грешке на којима би порадили.
- Од 2010. године, организовали смо преко педесет општих, специјализованих и мешовитих стручних путовања у разне европске земље: Грчка, Северна Македонија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Словенија, Аустрија, Италија, Француска, Немачка и Холандија на разне теме: село, пољопривреда, екологија, култура, туризам, одрживи развој, удруживање на селу. Учесници ових путовања добили су бројне информације, стекли знања и вештине и уочили добре примере праксе из разних области, која примењују у свом раду – навео је саговорник „Чачанског гласа“.
Ивановић је као пример добре праксе истакао сеоско-туристичко домаћинставо „Удовичић“ из Гуче, које је захваљујући својим капацитетима до сада угостило велики број домаћих и страних туристичкух група.
- Добар пример домаће праксе је сеоско – туристичко домаћинство „Удовичић“ у Гучи, које је било најбољи домаћин бројним групама из Словеније на стручно – туристичким ескурзијама у Србији, као и бројним домаћим и страним гостима из европских земаља и Америке за време Драгачевског сабора трубача. Гостима служе најбољу домаћу храну и пиће, нуде туристима етно смештај уз традиционално гостопримство. Потврда тог квалитета огледа се поновним посетама истих гостију, који домаћинство „Удовичић” препоручују за посете својим рођацима, пријатељима и новим гостима. Задовољан гост је за домаћина најбоља оцена и препорука у туризму – истакао је Ивановић.
Фото: Архива саговорника
Виолета Јовичић