У ИНСТИТУТУ ЗА ВОЋАРСТВО ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ ПРОЈЕКТА „ЗНАЧАЈ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТОВАЊА У ВОЋАРСТВУ“
ОБАВЕЗНО КОНСУЛТОВАТИ СТРУКУ ПРЕ ПОДИЗАЊА ВОЋНИХ ЗАСАДА!
У чачанском Институту за воћарство је недавно одржан стручни скуп на коме су представљени резултати пројекта „Значај инвестиционог пројектовања у воћарству и његови ефекти на унапређење воћарске производње“. Овај пројекат се реализује средствима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, а његов основни циљ је да се предупреде бројне грешке које произвођачи најчешће праве приликом заснивања воћних засада. Стручни скуп је био намењен пољопривредним произвођачима, саветодавцима из пољопривредних саветодавних и стручних служби Републике Србије и свим заинтересованим појединцима.
Активности пројекта „Значај инвестиционог пројектовања у воћарству и његови ефекти на унапређење воћарске производње“ су усредсређене на представљање модела инвесиционих пројеката гајења дрвенастих и јагодастих врста воћака и анализу ефекеката таквих улагања, о чему су на стручном скупу говорили др Иван Глишић са Агрономског факултета и др Александар Лепосавић, научни саветник Института за воћарство.
Недостатак стручних савета на терену, односно, приликом заснивања одређених засада воћа, како је наведено на стручном скупу, један је од главних разлога лошијих приноса у заснованим воћњацима, а до таквог закључка се дошло на основу разговора са произвођачима током реализације овог пројекта. Др Александар Лепосавић истиче да су воћари у нашој земљи у великој мери препуштени себи самима, због чега често постају мете агресивних маркетиншких кампања, било да је реч о куповини садница лошег квалитета и сумњивог порекла или неким другим видовима преваре.
– Последице непланског улагања у воћарску производњу се показују за две, три године и произвођачи тек тада схватају да су остварили врло мали део те обећане зараде коју су очекивали приликом подизања воћних засада. Најчешће грешке се праве приликом куповине садног и осталог репроматеријала сумњивог квалитета и то је у највећој мери заступљено овде у Србији, јер нигде нема толико превара у пољопривреди као код нас. Основни разлог за то је недовољна обавештеност произвођача, односно, недовољна информисаност са чиме се могу суочити уколико купе лош садни материјал или неку недовољно квалитетну опрему за производњу. Управо због тога, тема овог скупа нису само инвестиције, већ су то и начини за превазилажење проблема са којима се суочавају пољопривредници који су начинили такве грешке приликом заснивања производних засада воћа – објаснио је др Лепосавић, посебно истичући да су учесници одржаних радионица у оквиру овог пројекта дефинитивно увидели колико струка недостаје на терену и колико продавци различитог пољопривредног репроматеријала, укључујући и саднице, као и пестициде, покушавају то да искористе. Због повлачења струке пред агресивношћу разних маркетиншких кампања, додао је др Лепосавић, пољопривредници су остали сами и као такви постали још изложенији притисцима и преварама, након којих се неизбежно суочавају и са губицима у производњи.
И др Иван Глишића са Агрономског факултета у Чачку наглашава да би пре било каквог улагања у воћарску производњу требало урадити темељну анализу услова за реализацију такве инвестиције на датим парцелама, али и сопствених могућности и капацитета.
– Бројни су примери улазака воћара у инвестиције без икаквих анализа и планова, где су направљене непоправљиве грешке које су их довеле у ситуацију да непрекидно улажу новац, а да су резултати толико лоши, тако да не постоји баш никаква шансе да им се уложена средства врате. Било је ту и погрешно изабраних локалитета, а изостајала је и анлиза тржишта, тако да су такве инвестиције унапред биле осуђене на пропаст. Управо због тога пре уласку у било коју инвестицију, поведите више рачуна о свим важним околностима, јер ће вас начињене грешке скупо коштати уколико могу да се поправе или ће бити потпуно неотклоњиве, а уложени новац бесповратно изгубљен – навео је др Глишић.
И пољопривредни саветодавци се слажу да се пољопривредници широм Србије данас суочавају са великим проблемима због све израженијих климатских промена, али истовремено и са последицама својих погрешних избора и да им је због тога помоћ струке потребнија више него икада.
– Агроеколошки услови слични су, углавном, у свим подручјима Србије. Kлиматске промене муче подједнако и чачанске и ваљевске воћаре и то је изражено нарочито ове године. Тренутно се налазимо на важном задатку да се прилагодимо тим климатским променама, што и јесте један од циљева овог пројекта. Воћарство је озбиљан посао који треба да донесе и одређене финансијске резултате, тако да свака грешка учињена приликом подизања засада може скупо да кошта произвођача. Као струка, ми смо ту да помогнемо нашим произвођачима и они увек могу да се консултују са нама о свим важним питањима везаним за њихову производњу – рекао је Јован Милинковић, саветодавац из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Ваљево.
Реализација пројекта траје до краја октобра. Све активности које су предвиђене овим пројектом Институт за воћарство, као његов носилац, реализује у сарадњи са Агрономским факултетом у Чачку и подружним пољопривредним саветодавним и стручним службама. Предавањима која су до сада организована у оквиру овог пројекта, у Чачку, Рековцу и Пожеги, присуствовало је више од 300 пољопривредника, студената агрономије и представника пољопривредних саветодавних и стручних служби.
В. С.
