Dragačevo

У ГУЧИ ОДРЖАН СТРУЧНИ СКУП ЗА ПРОСВЕТНЕ РАДНИКЕ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА У СРБИЈИ

У ГУЧИ ОДРЖАН СТРУЧНИ СКУП ЗА ПРОСВЕТНЕ РАДНИКЕ ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА У СРБИЈИ

ОБРАЗОВАЊЕ У СЛУЖБИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

У сарадњи са Едукативним центром „Мина учење“ из Чачка и Средњом пољопривредном школом са домом ученика „Љубо Мићић“ из Пожеге, Еколошко друштво „Драгачево“ организовало је 9. и 10. октобра стручни скуп у Гучи за просветне раднике пољопривредних и другох средњих и основних школа у Србији, запослене у предшколским установама, као  и представнике других организација државног, привредног и цивилног сектора. Ово саветовање је реализовано у оквиру пројекта „Образовање за одрживи развој“, који је на овогодишњем конкурсу за избор програма од јавног интереса значајних за предуниверзитетско образовање, а чији су реализатори удружења, подржало Министарство просвете Републике Србије.

Првог дана саветовања организован је округли сто о актуелним темама у раду основних и средњих школа у Србији и њиховим активностима везаним за одрживи развој локалних заједница. Другог дана скупа, у име организатора, непосредне и интернет учеснике саветовања поздравио је Душан Р. Ивановић, председник Извршног одбора Еколошког друштва „Драгачево“, истичући значај образовања за одрживи развој села и пољопривреде. 

– Еколошко друштво „Драгачево“ од свог оснивања, а било је то пре 27 година, заговара локалну, регионалну и националну сарадњу, као и партнерство државног, привредног и цивилног сектора у циљу одрживог развоја. Реализовали смо до сада бројне пројекте и програме у циљу одрживог развоја српског села, а овим најновијим „Образовање за одрживи развој“ желимо да повезујемо организације и појединце да заједнички раде на одрживом развоју пољопривреде кроз очување старих аутохтоних сорти и семена биљака, као и старих раса животиња, јер ко управља семеном – управља и храном, како би се осигурала прехрамбена сигурност народа и државе – истакао је Ивановић.

На саветовању су одржане бројне презентације на тему одрживог развоја које су обухватиле  разноврсне информације, знања, вештине и примере добре праксе. О одрживом развоју кроз планове и програме наставе и учења у подручју рада пољопривреде, производње и прераде хране презентацију је одржао Богољуб Лазаревић, професор историје и вишегодишњи саветник у Министарству просвете РС, док је о иновативним моделима учења као путу ка отворености школа“ говорила Горица Станојевић, специјалиста за менаџмент у образовању из Едукативног центра „Мина учење“ у Чачку. 

– Одрживи развој је једна од најзначајнијих тема савременог образовања, јер обликује свест младих о одговорности према природи, друштву и будућим генерацијама. Његов значај, како у предшколским установама, тако и у основним и средњим школама, огледа се у томе што доприноси развоју критичког мишљења, активног грађанства и компетенција за живот у свету који се брзо мења. Учење о одрживом развоју не треба да буде ограничено на један предмет, већ да прожима све области наставе и свакодневних активности у школама. Истичем првенствено значај пољопривредних, угоститељских и школа за прераду хране које конкретно кроз своје наставне предмете и интердисциплинарни приступ уче будуће генерације како да стварају здраву храну, здраву средину, негују биљке и животиње. Као друштво требало би више пажње да обратимо на значај ових школа у образовном систему Србије, јер здрава храна, здрава вода, здраво земљиште су ресурси који ће изузетно бити тражени у годинама које долазе, као и за сам опстанак човечанства – поручила  је Горица Станојевић учесницима скупа. 

Поучне и интересантне биле су и све остале презентације које су одржане на скупу у Гучи: „Иновативна ЕМ технологија за живу земљу и одрживу пољопривреду“ Милорада Домановића (предузећа „Домис“ с.п. – Словенија и „Домис тим“ д.о.о. – Србија), „Оздрављење старе сорте кромпира „Драгачевски месечар“ применом нове технологије аеропонике“ проф. др Зорана Броћића, редовног професора Пољопривредног факултета у Земуну, „Конзервација старих сорти пољопривредних биљака – значај грађанских иницијатива за одрживи развој и прехрамбену сигурност“ др Војке Бабић, научног саветника и водећег истраживача у Групи банка гена у Институту за кукуруз Земун Поље, ЛИДЕР програм и локалне акционе групе за одрживи развој села у Србији,  Удружење за кромпир Србије“ – државно – привредно – цивилна сарадња кроз програм „Од књиге преко њиве до стола“ (Душан Р. Ивановић, ЛАГ Драгачево – Јелица – Западна Морава и Удружење за кромпир Србије),  „Пољопривреда у заштићеним подручјима Србије“ (др Слађана Шкобић, Завод за заштиту природе Србије – Н. Београд), „Како да сачувамо старо и заборављено воће Србије – одрживи развој“ др Александре Савић (Природњачки музеј у Београду), „Локалне иницијативе као основ очувања старих сорти“ др Иване Радовић, председнице Управног одбора Еколошког покрета „Оквир живота“, „Сеоски туризам у заштићеним подручјима“ мастер андрагога Наташе Панић, шефа Оделења за образовно – издавачку делатност и комуникацију у Заводу за заштиту природе Србије, „Добри примери праксе у раду Средње пољопривредне школе са домом ученика „Љубо Мићић“ у Пожеги“ наставнице Весне Вуковић и „Добри примери праксе у Словенији: Традиционални словеначки доручак у вртићима и школама, Домаћи кутак“ Душана Р. Ивановића из Еколошког друштва „Драгачево“.

Дводневни стручни скуп у Гучи су путем интернета могли да прате и просветни радници из различитих делова Србије и други заинтересовани појединци. Округли сто, смештај и исхрана учесника пројекта су организовани у Сеоском туристичком домаћинству „Удовичић“ у Гучи, као добром примеру праксе повезивања локалне пољопривреде, производње и прераде хране са туризмом.

В. С.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.