У ГАЛЕРИЈИ НАРОДНОГ МУЗЕЈА ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ У ОГЛЕДАЛИМА
-У оквиру ових раскошних рамова, израђених у духу класицизма и богате орнаментике француских Лујева, крије се једно изузетно уметничко изненађење: портрети најзнаменитијих Српкиња кроз историју, осликани руком највећих савремених српских сликара. Те жене, владарке, мученице, песникиње, научнице, светитељке – не посматрају нас са платна, већ нас дочекују из огледала као да припадају и овом свету и оном ванвременском – рекла је др Катарина Ракита приликом отварања необично лепе изложбе „Знамените Српкиње у огледалима“ академика Душана Милисављевића, протомајстора Српске православне цркве и члана Европске академије наука који овом колекцијом уметнички сведочи „да се сећање може обликовати, да се прошлост може огледати и у нама и кроз нас“.
Изложба 25 огледала са ликовима знаменитих Српкиња од 13. века до нашег доба, отворена је у Галерији Народног музеја у четвртак, 23. октобра и биће постављена до 24. новембра. Чачак је први град у коме су „Огледала“ премијерно постављена.
„Захваљујући јединственом споју врхунске резбарске уметности и ликовног израза, ови рамови постају више од занатског рада. Они су историјска галерија уткана у дрво, светлост жене преточена у злато, похвала духу и тихој снази кроз векове. Сваки портрет пажљиво је одабран, свака фигура осликана у пуној емоционалној дибини, поштјући не само лик, већ и духовни лик жене коју представља“ (др Катарина Ракита) Поздрављајући публику из више градова окружења протомајстор Душан Милисављевић је подсетио да је изложба настајала три деценије од 35 година колико се бави светом уметничког ентеријера, оснивањем своје прве самосталне радионице у Њу Делхију 1990, а након две године и две у Београду за израду реплика дворског уметничког намештаја, црквеног мобилијара и рестаурацију стилског покућства.
-Урадио сам доста племенитог српског дворског намештаја и ти предмети су расути широм света у приватним колекцијама, а онда је дошла идеја од самог Бога да урадим нешто што никад нико није у нашој прелепој земљи урадио – огледала душе и лепоте са знаменитим Српкињама од 13. до 20. века. Проучавање је било темељно, пут тежак. Ту су царице, краљице, принцезе, кнегиње, ратнице, монахиње, мученице и наше врле сликарке. Али, намера ми је била поштена, а труда и времена нисам жалио. Дизајнирани су нови облици, нова пластика и дуборези, пажљиво одабрани, поштујући традицију српске уметности у време у којима су оне живеле. Идеја се допала мојим несебичним пријатељима, сликарима, дуборесцима, и свим људима који су ми несебично помагали скоро 30 година. И на мој предлог су градили ликове знаменитих Српкиња аутентично и доследно: бард српског сликарства, велики Чачанин Михајло Ђоковић Тикало, велики бард Милић од Мачве, Љубодраг Попадић, врли сликар, Дамир Савић, мајстор, Синиша Лабус, Вукашин Говедарица и још неки. Радећи срцем и душом ликове, поштујући не само квалитет и традицију него и жељу да и сами учине нешто лепо за садашњи тренутак и да се остави будућим нараштајима оно што ће да се памти. Добро погледајте ове ликове у огледалима, сигуран сам да ћете у њима препознати бар део себе, ако се доборо загледате. Старац Митрофан Хиландарац је давно изрекао дивну мисао: „Ваше је само оно што поклоните“. То ме је прогањало више од двадесет година. Драги моји пријатељи, ево вам мог поколона, моје прве изложбе изванредних Српкиња у огледалима намерно у Чачку, кога неизмерно волим и срцем и душом – говорио је приликом отварања изложбе академик Милисављевић.
На питање новинара како је дошао до њихове аутентичности, јер је, ипак, реч о временском распону дугом десетину векова и да ли, иако је критеријум евидентно био „плава крв“, и обична српска жена заслужује своје огледало, Милисављевић је одговорио:
– Мојих је 30 година, њихови су векови. Кад кажемо реч жена, то је за уметника правог – космос. Жена је мајка, жена је ратница, жена је живот, и ту уопште није било дилеме да ја имам сумњу и да потрошим 30 година озбиљног истраживања и да прчитам све што је трабало о много жена, и многе су друге заслужиле да овде нађу своје место, али време је кратко, У свакој уметности, у сликарству, у вајарству, у овим стварима жена је сваком уметнику, правом, највећа инспирација, јер она то заслужује.
О феномену огледала и њиховом настанку, симболици и употреби говорила је директорка чачанског Музеја Делфина Рајић, која је након добродошлице гостима навела да је симболика огледала богата, слојевита и присутна кроз векове у уметности, књижевности, филозофији и митологији. Огледало никад није само физички објекат, оно рефлектује дубока питања о идентитету, истини, реалности, илузији, пролазности и самоспознаји.
ОГЛЕДАЛА СУ ЊИХОВА
Из позлаћених дрворезбарених огледала од којих свако по стилу припада времену у коме су живеле његове музе које прате и краће биографије, посматрају нас: Анастасија Немањић, Ана Дандоло, Јевдокија Анђео, Јелена Анжујска, Јелена Душанова, Симонида, принцеза Драгана Хребељановић, кнегиња Милица, Јелена Лазаревић, Оливера Лазаревић, Јерина Бранковић, Света мајка Ангелина Бранковић, краљица Наталија Обреновић, краљица Марија Карађорђевић, Јефимија, кнегиња Љубица Обреновић, Јелена Петровић, Јелена Карађорђевић, Ленка Дунђерски, Георгина Ђука Тесла, Милунка Савић, Катарина Јовановић, Милена Павловић Барили, Надежда Петровић и Зорка Карађорђевић.
Зорица Лешовић Станојевић
(опширније у наредном издању „Чачанског гласа“)
