ДУКОВЦИ ЧАЧКУ ДАРИВАЛИ НОВЕ МУРАЛЕ
Кратки повратак михољског лета донео је Чачку необично цвеће. И то на фасадама! У три улице, на три стара здања, уметници су протекле две недеље осликавали мурале са цветним мотивима. Све је организовала већ добро позната „породица“ ДУК-оваца (Дана урбане културе) која је у последњих десетак година у Чачку направила револуцију са невероватном галеријом мурала, највећом на Балкану, која броји више од 130 осликаних зидова! Нови мурали изазвали су велику пажњу и позитивне реакције не само у Србији, јер су слике ових „цветних башта“ брзо обишле свет путем друштвених мрежа.
Чачански уметник Ендо (Вук Ђурић), један од зачетника урбане културе у нашем граду, каже да је сада изостала подршка града, а нови мурали настали су захваљујући финансијској помоћи Пољског института у Београду и чачанског ресторана „Цветњак“, који већ годинама подржава причу наших урбаних уметника.
Неспун (Nespoon), уметница из Пољске, је „Жуту кућу“ у Рајићевој 2 оденула у „хеклано“ рухо. У Чачку је била први пут, а асистент у раду био јој је супруг Marcin Rutkiewicz.
– Пре седам, осам месеци били смо у Пољској Страхиња Бабић (председник ДУК-а) и ја. Тада смо се упознали са Неспун и одлучили да почнемо сарадњу. И у њиховој земљи има доста мурала, али по томе предњачимо ми, посебно Чачак. Ипак, када је реч о целокупној уметности они су много испред – сматра Ендо.
Неспун је мотив нашла у старинским миљеима и направила право мало ремек дело, које је изазвало велико интересовање још током израде.
– Њена инспирација долази од чипке; крхког, замршеног узорка који носи векове традиције и симболике. За свој мурал у Чачку уткала је у зид цвеће, један од најуниверзалнијих мотива чипке, безвременски симбол лепоте и јединства. Невероватно смо поносни на прелеп рад који је поклонила нашем граду. Бескрајно смо захвални Пољском институту у Београду на подршци у реализацији овог пројекта, посебно у години која је била изазовна за културу и независну уметничку сцену – написали су ДУК-овци на свом фејсбук профилу.
Фасаду старе куће у Војводе Степе 24 урадио је познати српски уметник Микро космос. Његов мурал је унео новине у чачанску стрит уметност.
– Поред новог формата осликавања кућних фасада, овај зид обједињује сликарство са архитектонском интервенцијом. Поштујући линије фасаде Микро космос надограђује фасаду оквирима који се настављају на прозоре, док на парапету исцртава мотиве кола, традиционалног симбола заједништва. Зато фасада делује истовремено познато и савремено, јер су традиционални елементи пребачени у савремен израз који је пријемчив посматрачу – описали су ДУК-овци.
Јесење издање Дана урбане кулуре заокружила је београдска сликарка и муралисткиња Јелена Везмар Переца, која је завршила сликарство на Факултету примењених уметности у Београду. Недавно се вратила са фестивала муралисткиња у Бугарској, где су у Софији потпуно осликале један алтернативни културни центар. Јелена воли да дође у Чачак јер ту има много пријатеља, али је први пут радила мурал у нашем граду. Њен мурал на згради Веселина Миликића 17, преко пута градског парка, потпуно се уклопио у окружење. Осликала је више од шездесет квадрата централног зида, уз додатно украшавање бочне стране. Шест дана га је радила уз подршку Ирене Јевтовић, Маје Стојановић и Драге Николић.
– Осликала сам једну цветну башту која се лепо уклапа са оближњим парком, као и са именом нашег спонзора, ресторана „Цветњак“. Користила сам скелу, јер је мурал висок 15 метара, а реакције пролазника биле су предивне. Помало им је био мистичан цео процес рада. Када смо ствавили мреже и када сам донела скице, није им ништа било јасно, па су ме запиткивали… И мени је ово први мурал ове величине и веома ми је драго што је то било баш у Чачку, са овим дивним људима! Већ годинама пратим како овде настају нови мурали и веома сам срећна што сам постала део ове галерије. Имам само речи хвале за организаторе и целу идеју – рекла нам је Јелена, којој много значи што станари зграде коју је осликала нису крили одушевљење њеним поклон-букетом.
Ирена Јевтовић каже да је занимљиво и то што су у свет мурала ушли и скулпторски елементи.
– То је нешто ново и свеже. Иначе, у нашем граду је све лакше радити, људи су позитивни, имамо уходану екипу. Можда нас је мало и слава ударила у главу, јер нас људи зову, траже – каже кроз осмех Ирена.
За свој ћеиф и о свом трошку Ендо је урадио и мурал на једном од стубова надвожњака на кружном путу. Каже да ту често пролази на путу до штампарије и да су му увек боли поглед ружни натписи, па је решио да то промени. И овај мурал је изазвао лепе реакције мештана, јер доноси дах урбаног у овај крај, често заборављен и запостављен.
– Вероватно ћемо урадити још један зид, у склопу неког другог пројекта. Можда до краја године или следећег пролећа – најављује Ендо.
Стари мурали у Чачку живе свој живот, сваки на свој начин. На некима је време утиснуло „патину“, неки су мало избледели, а ДУК-овци су поједине освежили… Све је то природан процес, као и сам живот, каже Ендо. Али, најважније је да грађани пазе на њих, да мурали још одолевају нападима ружних графита. Зграда у Веселина Миликића је дуго била на мети. Надамо се да ће се то променити сада, када је на њој прелеп мурал.
Весна Тртовић
Фото: ДУК и В. Т.
ВАЖНО ЈЕ ДА ТРАЈУ И ДАЈУ
Промоција Монографије поводом јубилеја ДУК фестивала, насталог пре десет година, заказана је за 20. децембар у Културном центру. Око језгра ДУК-а, који чине Вук Ђурић, Страхиња Бабић и Маја Стојановић (Змаја), свих ових година окупљали су се бројни уметници из више од двадесет земаља. Једни одлазе, долазе млади који тек улазе у свет уметности.
– Неки су активнији један период, па их обавезе одвуку на другу страну, али кад год могу, ту су, да нам помогну на било који начин. Важно је да је наш фестивал ујединио младе људе и да трајемо и дајемо – каже Вук Ђурић.
На питање да ли се код нас може живети од ове уметности, он без дилеме даје потврдан одговор:
– Од свега може да се живи, све зависи од тога шта човек хоће. За даље ћемо видети. Сад ми само треба мали одмор, јер смо протеклих дана радили свом снагом – искрен је Вук.
„ЖЕЛИМ И ЈА ОВАКВУ ФАСАДУ“
На интернет платформама безбројни коментари и лајкови. Посебно за мурал на „Жутој кући“. Људи нису штедели похвале ни за друге чачанске мурале:
„Предивно, феноменално, чиста магија, чаролија, милина! Ово је бајка, најлепше похвале уметницима… То су мурали који славе младост, умјетност, љепоту, а не тамо неки… Браво за све учеснике, хвала што улепшавате наш град и улице, сви мурали су предивни… Вазда се питам хоће ли тај фестивал да траје све док не улепшају све зграде Чачка… У Калуђерицама Нушићева 17/3, толико ружних шкработина које су исписали ликови без културе и васпитања. Били бисмо пресрећни да нам уметници осликају приземље до прозора и улепшају нам окружење! Наравно да бисмо финансирали материјал, било би и за муралисте… Хоћемо још овакве уметности у Србији! Предлажем да сликате фрагменте веза из чачанског краја или Шумадије…. Браво за уложен велики труд и љубав… Наставите да везете или хеклате… Предиван поентлес… Треба освежити још старих фасада, стоп стаклу и бетону… Хоћу и ја на мојој кући… Колку е убаво кога ке спојат уметност со настан во некој град. Преубаво направено и ретко убав настан сто се случува во Чачак многу години… (Колико је лепо када се споје уметност са догађајем у граду. Лепо урађено и редко леп догађај који се дешава у Чачку већ дуги низ година.) Ја ово морам видјети и додирнути… Ако икад будем имала своју кућу, желим нешто овако за фасаду…!“
