У Kатићима код Ивањице 6. новембра одржана је овогодишња манифестација посвећена ивањичком кромпиру. Награђени су најбољи произвођачи овог поврћа, најбоља јела од кромпира, најлепше посластице и одржано предавање о потреби заштите и прилагођавања ове производње климатским променама.
Одлуком жирија, носилац титуле за највећи овогодишњи принос је Мирослав Петровић из Кушића. Награду за највећу кртолу (1,7 кг) добио је Витомир Филиповић из Брезове који каже да је са 32 ара произвео 2,5 вагона. Пехар за најнеобичнији кромпир добио је Милисав Чекеревац. За највећег произвођача ове године је проглашен Томислав Јовановић а најмлађи узгајивач је Сретен Ђокић., сви из Брезове.
Додељене су и награде за најбоља јела од кромпира, а прво место је припало школи из Катића а за најбољу посластицу Ради Гавриловић из Прилика. За најнеобичнији укус јела награђена Радосава Стеванић из Ивањице а Техничка школа имала је најбољу декорацију Сви су награђени вредним кухињским апаратима.
Панел дискусију о кромпиру одржали су стручњаци из области пољопривреде, проф. др Зоран Броћић из Београда, Ненад Нешовић из пољопривредно саветодавне стручне службе из Краљева и Душан Ивановић из Удружења за кромпир Гуча.
-Ова година је била изузетно тешка у погледу количине и распореда падавина, тако да тамо где нема услова за наводњавање приноси су били од десет до 15 тона. Ту нема профита. Нарочито кад узмемо да ове године имамо велику понуду јефтиног кромпира из Европе. Код њих је три до пет милиона вишка кромпира и нуде га по дампишким ценама. Већ је почео да долази код нас , обара нашу цену и ови произвођачи са десет до 15 тона не могу да покрију ни половину трошкова. Наш апел као Удружења произвођача кромпира је да ддржава мора да предузме мере заштите домаће производње. Ми смо то званично упутили Министарству пољопривреде да покрене код Министарства трговине да се уведу прелевмани до 1. фебруара и омогући да наши произвођачи како тако пласирају кромпир. Није спорно да ће Србији требати 40 до 50.000 тона кромпира јер је толики дефицит у прерађивачкој индустрији, нарочито за чипс можда 20-так хиљада тона. Али, да се тај увоз за чипс изузме из прелевмана а заштити овај конзумни кромпир, казао је проф. др Зоран Броћић са Пољопривредног факултета у Земуну.
У име локалне самоуправе манифестацију је отворио председник СО Ивањица, Драгован Милинковић, а у пригодном културно-уметничком програму су учествовале певачке групе, фрулаши и двојничари и ученици Основне школе „Мићо Матовић“ из Катића.
Манифестацију су организовали: МЗ Брезова, Дом културе Ивањица, ОШ „Мићо Матовић“ из Катића и Туристичка организација Ивањица под покровитељством Општине Ивањица.
Ј. С.
