У Галерији Музеја рудничко-таковског краја недавно је отворена изложба ,,Стрип у Дечјим новинама: почеци (1957-1964)”, аутора Весне Ћурчић и Борисава Челиковића, коју ће посетиоцу моћи да виде до 4. априла.
На самом почетку, Борисав Челиковић, аутор изложбе, истакао је да је изложба, каталог и монографија која ће бити представљена у току трајања изложбе саставни део пројекта ,,Од Мирка и Славка до Дизнија Марвела: успон стрипа у Дечјим новима” подржано од стране Министарства културе Републике Србије.
– Дечије новине представљају јединствени феномен на нашем ширем простору. Својевремено, 1997. године објављена је књига „Између игре и подвига“. Из једне основне школе у Горњем Милановцу поникао је лист који је постао највећи издавач на простору бивше Југославије. Све је почело у учионици, 1957. године од школске секције, први број се звао „Дечја политика”, а други ”Дечје новине”. Већ 1962. године имали смо самосталну издавачку кућу која је издавала два листа „Дечје новине“ и „Самосталне новине“. И у једном и у другом листу стрип је имао значајно место. После 1964. године, издвојио се читав низ посебних стрип издања која су се искључиво објављивала у стрипове, док су „Дечје новине” постале помоћно наставно средство, пошто су дистрибуиране на читавом простору бивше Југославије. Штампане су на словеначком и на македонском језику – рекао је историчар Борисав Челиковић, аутор изложбе.
Овај пројекат који је почео отварањем изложбе имаће четири фазе у наредне четири године, како би будуће генерације схватиле значај идеје која је започета у једној основној школи у Горњем Милановцу.
– Штета је велика што се то није одржало, овом изложбом хоћемо да покажемо како је то расло из године у годину. Десимир Жижовић Буин, самоуки уметник из Горњих Бранетића, човек који је имао уметничке предиспозиције на препоруку уредника „Дечјих новина, односно Основне школе „Таковски партизански батаљон“ почео је да црта стрипове. То су били прво стрипови српске националне прошлости, а потом је почео стрип који је касније преточен у стрип о Мирку и Славку. То је био највећи серијал у историји српског стрипа, имао је 600 епизода, и једини југословенски стрип по коме је снимљен и филм 1973. године. Успон је био невероватан – казао је Челиковић.
Иако су Мирко и Славко били најпознатији стрип јунаци бивше Југославије, а прича у сликама о двојици дечака, партизанских курира који су се борили против окупатора у Другом светском рату дотакла и децу и оне мало старије, Закон о шунду полако је гасио „Дечје новине”.
– Десимир Шишовић је три, четири године био једини аутор стрипова у „Дечјим новинама”, касније је добио изутетну подршку, па су му се придружили Александар Клас, Раде Ивановић, Слободан Милић. То је била генерација која је почела да објављује стрипове и то је значајно подигло ниво стрипа уз ауторе као што су Брана Николић и Миодраг Ђурђић. Седамдесетих година прошлог века донет је Закон о шунду, па су нажалост и Мирко и Славко проглашени за шунд, а то је значило да је потребно да се плаћа порез на додатну вредност и то је угушило новине. Један нови естабилишмент почео је да исмева Мирка и Славка – рекао је Челиковић.
Драган Миловановић Џиле, главни и одговорни уредник “Дечјих новина” истакао је значај листа од самих почетака, споменувши и сарадњу са редакцијом „Чачанског гласа”.
– „Дечје новине” настале су у оквиру школске секције Срећка Јовановића. Први број је изашао 12. јануара, 1957. године, а после тога излазили су следећи бројеви, да би тираж временом са 1.000, порастао на много више. Био сам један од првих читалаца. Најтиражнији је био „Никад робом“, односно, „Мирко и Славко”, у једном моменту тираж је био и око 600.000. Редакцији сам се придружио када су новине изашле из школе. Тада је кренула и сарадња са „Чачанским гласом две године смо излазили заједно, а касније смо у Горњем Милановцу оформили редакцију, као потпуно посебну фирму. Пошто је то била приватна идеја, касније смо постали предузеће које се звало по првом листу „Дечје новине” – рекао је Драган Миловановић Џиле, главни и одговорник уредник “Дечјих новина”.
Према речима професора Милана Ристовића, стрип је био мост који је спајао традиционално епско наслеђе са модерним изразом проналазећи пут до читалаца широм Југославије. Стрип није био само забава, већ озбиљна визеулна уметност.
– Сви смо ми одрастали читајући производе „Дечјих новина”. Многи су научили да читају, управо читајући те мале шарене свеске које су нам говориле неке занимљиве и нама веома важне приче. То је отварање неке нове врсте у схватању визуелне културе код младих генерација и то је веома занимљиво као друштвени културни феномен. Ова изложба је веома занимљива и важно је да се подсетимо на неке прве кораке онога што је данас, један од видова познате визуелне културе – рекао је др Милан Ристовић професор Филозофског факултета у пензији.
На изложби ,,Стрип у Дечјим новинама: почеци (1957-1964)” старији су имали прилику да се присете неких лепих времена, док је млађа публика имала прилику да се упозна са ликовима младих хероја који су се домишљатошћу и храброшћу супротстављали немачкој војсци.
Виолета Јовичић
