Приказан део ликовног стваралаштва човека који је подигао и саградио „круг двојке“ у Београду. Многа његова дела данас су заштићено добро… У Културном центру изложене и фотографије Руског географског друштва.
Већ традиционална уметничка манифестација „Дани руске културе“, свечано је отворена у Културном центру Чачак. Прате је две изложбе. Једна од њих је и део уметничког израза академика Николаја Краснова. Радио је аквареле, уља на платну, бавио се и вајарством, а у Србији је запамћен по архитектонском стваралаштву. Нека од његових најпознатијих дела су зграде Владе Србије, Министарства спољних послова, Архива Србије, мост у Бранковој улици у Београду. Декорисао је и Народну скупштину, Маузолеј на Опленцу, Цркву Светог Андреја Првозваног на Дедињу… Био је задужен и за припрему аутомобила који је превезао посмртне остатке краља Александра Карађорђевића.
Академик Николај Краснов дошао је у Београд 1922. године.
– Николај Краснов рођен је 1864. године у околини Москве. Постао је познат као главни архитекта на Криму, који је некада био периферија руске империје. Радио је болнице, путеве, водовод, неколико двораца за елиту руске империје. Његово дело је палата Ливадија, летњиковац Романових. Крим је процветао, када је академик Николај Краснов био главни архитекта. Онда, десило се оно што неко назива револуцијом, а ми грађанским ратом. Из те велике буре, у Србију је стигао и Николај Краснов. У Београд је дошао на позив краљевске породице Карађорђевић, али је пре тога био на Малти, у кућном затвору. Иако су га примили, није имао ни радну дозволу. Засигурно је и на Малти пројектовао неколико зграда, само под туђим именом – друге архитеке су потписивале његова дела. Чуо сам коментаре посетилаца ове изложбе у Чачку да је био врстан уметник, а он је, у ствари, архитекта. Код нас је, осим у Београду, радио у Смедереву, Лесковцу, Бањи Ковиљачи… Најлепше зграде у Београду су његова дела. Николај Краснов је подигао и саградио „круг двојке“. Никоме није толико дела заштићено. Када видите два његова дела, треће ћете препознати – навео је др Мирољуб Милинчић, председник Руског географског друштва и професор Географског факултета у Београду, на отварању „Дана руске културе“.
Професор је подсетио и да је Краснов у Београду водио скроман живот. Доживео је и велику трагедију. Прво је изгубио једну ћерку, за њом је од туге умрла и његова супруга. Друга ћерка се одселила у Канаду и Николај Краснов остаје сам. Умро је 1939. године и сахрањен на Новом гробљу у Београду. Подигао је себи за живота гробницу на којој је, по његовој жељи, писало: „Никола”. Касније му је „враћено“ крштено име. Академик Николај Петрович Краснов био је подстанар у Београду.
– Делимично смо се одужили Николају Краснову. На Ташмајдану, иза „Метропола”, има његов споменик, подигнуте су му и две спомен – плоче, на згради Архива Србије и кући у којој је некада живео као подстанар. Припремили смо и документарац посвећен овом великом човеку. Надам се да ћемо 9. маја, на Дан победе над фашизмом, моћи да га прикажемо публици – наговестио је професор др Мирољуб Милинчић.
Организатори изложбе у Чачку, Друштво српско-руског-белоруског пријатељства, упутили су захвалност Миловану Ћурчићу, председнику Савета руске националне мањине, који је заслужан за постављење изложбе у Чачку. Његовим ангажовањем уметничка дела Николаја Краснова стигла су из Русије у наш град.
„Дане руске културе“ прати и изложба фотографија Руског географског друштва. Како је подсетио професор др Мирољуб Милинчић, дела руских уметничких фотографа и раније су представљана на овој манифестацији.
– „Дани руске културе“ у Чачку постали су једна добра добра, вишегодишња традиција. Желео бих да изразим захвалност Друштву српско-руског-белоруског пријатељства, посебни председнику Драгану Логвинову, на изузетној организацији овог дивног догађаја. Са Друштвом српско-руског-белоруског пријатељства имамо добру сарадњу, надамо се да ће бити још боља – речи су Александра Бељченка, заменика директора Руског дома.
Свечаном отварању изложбе присуствовали су и Алексеј Иваненко, први секретар Руске амбасаде у Србији, као и Павел Миранов, саветник амбасадора Белорусије. Пре отварања изложбе, за њих је организовао пријем Милош Теофиловић, помоћник градоначелника Чачка.
У свечаном делу програма наступили су: Дечји ансамбл „ФРА“, Маријана Романдова, уметница из Зрењанина, чачански књижевник Вучко Грујовић, ученици осмог разреда Основне школе „Ђенерал Марко Ђ. Катанић“ из Бреснице, Даница Живановић, Лена Катанић, Тијана Трајковић и Душан Даишевић, предводила их је професорка Бранка Трнавац, Стојан Гузина, Марија Красавчић, Зоран Марјановић.
Изложбе посвећене „Данима руске културе“ биће отворене до краја следеће седмице.
