ГИМНАСТИКА, СПОРТ ЗА ЈАЧАЊЕ ТЕЛА И УМА
Сваки спорт је леп и узбудљив на свој начин, али гимнастика пружа нешто посебно. Зато није ни чудо да спада међу оне који изазивају највише занимања на Олимпијским играма, најзначајнијем спортском догађају на свету. Нажалост, она није на листи најпопуларнијих у нашој земљи. Њено „златно доба“ у некадашњој Југославији, као и у нашем граду, био је период педесетих и шездесетих година прошлог века када је Словенац Мирослав Церар освајао медаље на најважнијим међународним такмичењима. Треба поменути злато и сребро на Олимпијским играма 1964. и златну медаљу на истом такмичењу четири године касније.
Понесени његовим успесима много Чачанки и Чачана се под руководством Ферда Секованића и Петра Љујића одлучивало да у сали Друштва за телесно васпитање „Партизан“, сада „Соколана“, овладава овим спортом. Имали су и запажене резултате на републичким првенствима и остваривали пласмане на националне шампионате. Нажалост, то време је давно прошло и остало је само да се помиње.
НОВИ ПОЧЕТАК
Пре петнаестак година, на иницијативу родитеља деце која су тренирала одбојку, тада још увек професор физичког у Гимназији, Миодраг Радојевић Лили долази на идеју да са својим колегом Зораном Стефановићем упознаје малу децу са чарима овог прелепог спорта. Али, пресудно је било и нешто много озбиљније.
-Ми смо као професори у средњој школи могли да се уверимо каква нам деца долазе. Са каквим деформитетима и у ком физичком стању. Без елементарне моторике. Многи нису знали на направе колут напред, а по програму је требало радити гимнастику. То су ствари које се стичу у најранијем узрасту. После је касно. И, тако смо кренули. На први тренинг дошло је њих 12. Како је пролазило време занимање је расло и број полазника се увећавао, тако да смо у рад укључили Ивану Дикић и Александра Бјелића, такође гимназијске професоре физичког. То је било неопходно, јер гимнастика захтева максималне мере опреза и морају се предузети све мере обезбеђења – каже Радојевић.
Без обзира на повећан напор приликом извођења тренинга, овим врсним педагозима и стручњацима било је драго што се за њихов квалитетан рад брзо прочуло, па су дошли у ситуацију да оформе три групе.
-Највећи проблем представља њихово састављање, зато што тежимо да буду што уједначеније. И по узрасту и по знању. Често су нам долазила старија деца, ученици виших разреда основних школа или пред уписом у средње школе. Чак и гимназијалци. Сви су желели да науче што више гимнастичких елемената – наставља Зоран Стефановић.
Једнодушни су у оцени да је два тренинга недељно мало за неки виши ниво, али и то је боље него ништа.
–Немогућност проналажења већег броја термина је непремостива препрека и зато су тренинзи суботом и недељом. Ипак, и ово је довољно да деца битно побољшају своју моторику и то је веома уочљиво када се касније определе да тренирају неки спорт. Потпуно је небитно који, јер она “одскачу” од оних која нису прошла ову врсту обуке – истиче Стефановић.
То није ни чудо када се види један комплетан тренинг. Он започиње постројавањем, потом следи загревање, онда вежбе координације, обликовања и гипкости. На крају првог дела тренинга ради се полигон који захтева трчање, провлачење, пузање… То се све дешава у доњој сали, а онда се прелази у горњу, где их очекује рад на справама, вратило и греда, вежбање на партеру и прескоци.
-Свако од нас је задужен за по једну. Не вршимо притисак на децу да обавезно раде на свима. Нека једноставно имају страх од појединих справа. Он временом нестаје и кад се моторички усаврше онда им допуштамо да раде на свим. Нажалост, немамо одговарајуће услове за обављање квалитетнијих тренинга, нарочито кад су у питању скокови. Ипак, задовољни смо колико успевају да овладају разним техникама. Најважније је да су сви кроз бављење гимнастиком заволели не само њу, већ и спорт у целини, па су се многи определили да студирају Факултет за спорт и физичку културу – закључио је Стефановић.
НИШТА БЕЗ КЛУБА
Пре пет година у ОШ “Милица Павловић” је оформљена гимнастичка секција. Почело се одбиром деце претежно из нижих разреда, али нису запостављени ни они старији и захваљујући великом интересовању брзо су оформљене три селекције. Једну су чинили ученици од првог до четвртог, потом петог и шестог и на крају седмог и осмог разреда. По тим старосним категоријама организују се и такмичења. Већ прве године екипе у све три категорије су успеле да изборе наступ на републичким првенствима. И наредних година увек би се по нека селекција нашла у борби за титулу школског првака Србије.
–Ми не можемо да схватимо колико су то значајни резултати, јер пут до учешћа у овом степену такмичења води само освајањем првих места на градском, окружном и међуокружном нивоу, а Чачак нема гимнастички клуб. Постоје одређене секције, школице гимнастике у којима се добро ради, али рад у клубу је нешто сасвим друго. Пре свега зато што онда имате боље услове и више термина за тренинге. Тако смо долазили у ситуацију да су нам се деца у одређеној мери обесхрабрила, јер су им на републичким првенствима противници били активни гимнастичари, тако да је разлика у квалитету била очигледна – рекла је професор спорта и физичке културе у овој школи Јасмина Грујанац, руководилац гимнастичке секције.
Грујанац истиче да су припреме за такмичења физички веома захтевне не само за децу, већ и за они који их тренирају.
–Потребно је справе састављати и постављати, потом склањати и растављати. Све мора да буде максимално обезбеђено да се не би догодио неки инцидент. То не може да ради један човек. Зато сматрам да би морало да се размишља о формирању клуба. Интересовање постоји и он би сигурно допринео подизању квалитета наших такмичара. Осим тога, познато је колико је бављење гимнастиком у узрасту око четврте, пете године важно за стицање битних моторичких способности и правилног формирање телесне грађе. Због прераног опредељења за уско специјализоване спортове све више се код деце јављају одређени деформитети, сколиозе, проблеми са кичмом. У гимнастици тога нема и зато је она идеална као основ за даље бављење спортом – закључила је Грујанац.
ЗАШТО ГИМНАСТИКА?
Побољшава усресређеност, физичку кондицију, дисциплину, самопоуздање.
Подједнако је занимљива и допадљива девојчицама и дечацима. Омогућава им да се развијају у спретне и окретне младе људе јачајући им мускулатуру. Отклања постојеће и спречава настајање многих деформитета као што су равни табани, криве кичме, гојазност. Ангажује све мишићне групе.
Учењем гимнастичких вежби не јача се само тело, већ и ум. Да би се савладао неки елемент потребно је имати много стрпљења и упорности, јер захтева много понављања. Учи да се упорност исплати и да, исто као у животу, падови нису знак слабости, већ део процеса учења.
Владимир Дуба
