Ни у једном животном периоду човека не дешавају се тако брзе промене у нервном систему, моторици, социо-емотивном развоју као што се то догађа током првих шест година живота. У предшколско доба деца савлађују и усавршавају највећи део животно неопходних кретних способности. Тада се постављају основе моторике. Због тога редовна физичка активност деце у тим годинама има кључну улогу у њиховом физичком, менталном и социјалном развоју, јача им имунитет, побољшава координацију, моторику и развија позитивне навике, које користе касније у животу. Важно је истаћи да се на тај начин развијају мишићи, јачају кости и зглобови, а смањује се и ризик од прекомерне тежине. Не сме се изоставити да степен телесног развоја и телесних способности у знатној мери обезбеђује социјализацију деце. Свако заостајање у развоју моторике може довести до потцењивања сопствених способности и повлачења из социјалне групе, а то често буде први корак ка развијању асоцијалних ставова и понашања. Супротно томе, деца са развијеном моториком су знатно самосталнија, самоиницијативнија и одважнија.
Све наведено упозорава са колико озбиљности и систематичности мора да се приступи овој узрасној категорији, јер све што се тад пропусти касније је тешко надокнадити. Због тога је улога предшколских установа од непроцењивог значаја, јер деца своја прва сазнања добијају од својих васпитача, док посебно место припада онима који воде рачуна о физичком васпитању.
– По окупљању деце у раним јутарњим часовима, по плану и програму који стално допуњујемо и прилагођавамо, уз вежбице за одржавање и развој система за кретање, раде се и оне које служе да предупреде одређене деформитете. То су равна стопла, крива колена, крива кичма. Неизбежне су и оне којим их учимо да правилно дишу – каже Јовица Пеулић, стручни сарадник за физичко фаспитање у Предшколској установи “Моје детињство”.
Пеулић је докторирао на Факултету спорта и физичке културе Универзитета у Новом Саду, док је звање доцента стекао у Москви. Током свог научно-истраживачког рада, осим што се бавио проучавањем тренажних процеса пливача, триатлонаца и дугопругаша, знатан део времена посветио је тестирању раста и развоја деце предшколског узраста и на основу добијених резултата осмишљавао програма за њихово побољшање.
– Наш основни задатак је да побољшамо њихове моторичке способности, не запостављајући ментални и емоционални развој, јер се већ у најмлађем узрасту примећују последице провођења превише времена у седећем положају. Зато је важно да им се што је могуће више развију вештине трчања, скакања, бацања. Током летњих месеци физичке активности у нашој предшколској установи се спроводе у двориштима вртића, док у зимским то радимо у салама. Они вртићи који их немају, за те активности користе сале оближњих школа са којим имамо одличну сарадњу – наставља Пеулић.
Један од видова ове сарадње је организовање зимских сусрета деце и васпитача. Осмишљни су тако да се од септембра, кад се формирају групе, у оквиру дневних активности ураде задаци намењених развоју одређених моторичких способности или вештина. Важно је истаћи да осим деце од јасленог до предшколског узраста у њима учествују и ђаци прваци. Они имају и свој летњи део. Тада се у једној недељи, кроз различите активности, указује на здраве начине живота и развијају кретне способности.
– Да би побудили занимање прешколаца за бављење спортом на прошлим Спортским играма младих наступили смо у предпрограму. Учествујемо у акцији Спортског савеза Србије и Савеза за предшколски спорт и физичку активност Србије “Лига малих шампиона”, а од ове године обе чачанске предшколске установе заједно организују “Дечју олимпијаду”.
Пеулић истиче одличну сарадњу са службом превентиве, Заводом за унапређење образовања и васпитања, дечјим диспанзером и градским структурама у процесу праћењу развоја деце тог узраста. Напомиње да је то период када се стичу навике вођења здравог живота.
– Осим бележења антропометријских карактеристика радe се и моторички тестови признати у Европи и свету који служе за процену њихових способности и вештина, а од ове године биће рађени и тестови везани за процену способности памћења, мишљења и учења, како би имали потпунију слику физичког, менталног и емотивног стања сваког детета. Дакле, превентива мора да буде на првом месту, а најбољу основу за даљи правилан развој дају атлетика, гимнастика и пливање. То су спортови, док све остало, по теорији, представљају игре.
Истраживања на основу оваквих мерења показала су да скоро нема великих разлике између деце на градском и сеоском подручју, док раније није био такав случај, јер су деца са села била много спретнија, окретнија и бржа. Једноставно, плаћа се цена превише времeна проведеног у седећем положају уз коришћење, пре свега, мобилних телефона.
– Циљ ових мерења је да утврдимо у коме смеру се одвија развој сваког детета и колико оно одступа од просека. Онда можемо да дајемо одређене смернице у ком правцу ће њихов развој да иде. Зато је идеја да се овакво праћење, у сарадњи са Савезом за школски спорт Чачка, прошири и на децу млађег школског узраста. Свако дете би добило картон на коме ће бити изнета одређена мишљења и запажања. Најважније је да их испратимо до уласка у пубертет. Неопходно је оформити центар у коме би се на једном месту радила мерења и где би се правили програми и садржаји везани за конкретну групу. Остварење ове идеје је од стратешког значаја, не само за ово подручје, већ и целу земљу и зато чекујем да ће пун допринос пружити и локална самоуправа, јер би то на најбољи начин представило наш град.
Као један од основнх задатака истиче набавку боље опреме, јер се често одступање од правилног држања ради одокативном методом и каже да се у овој установи ради на набавци квалитетног пакета мерних инструмената који ће давати ваљане резултате.
– Наш рад треба да буде усмерен ка томе какво дете треба да буде пред полазак у школу. Зато се све више деце прати, ради се њихов педагошки профил. Нажалост, имамо знатан број њих са оганиченим способностима говора, моторике и зато су нам групе хетерогене. Раније су оне биле хомогеније, јер су деца некад кроз разноразне активности развијале примарне облике кретања. То има за последицу да се у групи не може остварити бржи напредак и зато се систем “Године узлета”, по коме радимо, базира на појединачном приступу сваком детету на одређен начин.
Осим развијања позитивног става према физичкој активности неопходно је стално указивати и на значај правилне исхране. Томе се у прешколским установама поклања велика пажња, па се деци кроз игре и на занимљив начин предочава да треба да се хране разнолико и уравнтежено, користећи воће и поврће, уз уношење довољних количина воде. Упозоравају се и на штетност претеране употребе грицкалица, слаткиша, сокова са вештачком аромом и оних газираних.
Очигледно је да ће деца из вртића изаћи са довољно предзнања о здравим начинима живота. Многа ће их у потпуности усвојити. Друго је питање шта ће се са њима касније догађати. Колико ће подлећи утицајима околине и друштвеним токовима? Зато је важна и улога школе, али питање је колико је наш образовни систем спреман за тако нешто. Макар да се колико-толико утиче на ђаке нижих разреда. Наравно, и у овој области много тога полази из породице. Дете управу ту треба да створи јасну слику и здраве обрасце понашања. Зато је од непроцењиве важности успостављање тесне сарадње између вртића и породице.
Владимир Дуба
