Град Чачак је први град у Србији за који је урађен стратешки документ посвећен развоју културе у наредних пет година и остаће као трајни легат пројекта „Чачанска родна“. Израда Стратегије развоја културе града Чачка 2023-2027, на иницијативу Града Чачка и уз подршку Министарства културе РС, поверена је Заводу за проучавање културног развитка.
Стратегија развоја културе града Чачка као прве националне Престонице културе представљена је данас у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“, а о методологији израде овог значајног документа за будући развој средине, општим и појединачним циљевима, говорили су Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе Републике Србије, Тијана Палковљевић Бугарски, директорка Галерије Матице српске и председница радне групе за доделу звања Престонице културе Србије и Марко Крстић, директор Завода за проучавање културног развитка (ЗАПРОКУЛ).
Као општи циљ назначено је да статус националне Престонице културе означава прекретницу у културном развоју са потенцијалом повећања културног капацитета града Чачка. Смернице за даљи развој засноване су на истраживању радне групе коју је оформио Град Чачак, а којим су обухваћене све установе културе, Туристичка организација, а међу 591 анкетираним учесником, значајан број су били млади, као будући креатори и конзументи културног живота у овој средини.
Доношење стратешких аката у области културе један је од приоритета Министарства културе РС ради равномерног културног развоја и значаја децентрализације културног презентације садржаја. У том контексту Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе Републике Србије је истакао да ће након свега постигнутог, следеће године град Чачак бити неизбежан на путу за Ужице, националну престоницу културе 2024.
-Култура је жила куцавица сваког живог друштва. Она се исказује на много различитих начина који обликују живу заједницу у сваком њеном сегменту. У начину на који причамо наше приче, славимо, сећамо се наше прошлости, или замишљамо будућност. Стваралачки израз помаже нам да дефинишемо ко смо и да видимо свет у очима других. Не треба да заборавимо да грађани учествују у култури на много начина… Такође, поред своје суштинске вредности, култура доноси важне друштвене и економске користи… Култура је та која нас чини специфичним рационалним људским бићима, обдареним критичким расуђивањем и осећајем моралне посвећености. Кроз културу препознајемо вредности и правимо изборе… Стога је планирање културног развоја заједнице стратешки процес. Културно планирање подразумева широко ангажовање културне заједнице неопходно како би се идентификовали и искористили културни ресурси, ојачало управљање, интегрисали у систем планирања и доношења одлука. Овај процес је део глобалног приступа планирања и развоја заснованог на четири међузависна стуба одрживости заједнице: економског просперитета, друштвене једнакости, одговорности за животну средину и културне виталности – истакао је Ивановић, нагласивши да је циљ Министарства културе да се кроз процес децентрализације остваре пуни потенцијали јединице локалне самоуправе и да се преко квалитетно предложеног програма, стратешког планирања и развоја инфраструктуре заслужи титула престонице културе Србије.
-По први пут култура постаје стожер развоја. Битно је рећи да је ова Стратегија по својој вокацији подстицајна, партиципативна и необично важна за овај град као документ који на развојни начин размишља о култури града, не само у оквиру „Престонице културе“, која је један део Стратегије развоја, него и шта радити после тога. Док смо радили на овом документу размишљали смо на који начин наставити оно што започиње „Престоница“ – рекао је Марко Крстић, и истакао да Чачак има јако велике потенцијале и битно је да грађани Чачка на овај начин добију поруку да се култура тиче свих заједно.
Образлажући детаље Стратегије, Крстић је полазећи од општег циља и будућег деловања институција културе истакао да је суштина у другачијем постављању, не само програма него и начина презентације и промовисања културних програма кроз окретање ка младима, укључити и руралну средину у којој постоје простори, али не и програми, повећати капацитет културних простора. У том смислу Крстић наводи Музеј кошарке као „јако паметну идеју“ коју ваља спровести до краја, што је доказ ширења инфраструктуре културе и повезивања са спортом, док је кроз сам назив програма „Чачанска родна“ отворен пут и за повезивање са привредом. На тај начин култура постаје стожер који ће окупити и друге гране и активности и тиме бити замајац развоја.
На питање шта је окосница Стратегије будућег развоја културе у граду Чачку, директорка Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски, у својству председнице Координационог тела за спровођење пројекта „Чачак – национална престоница културе 2023“ је истакла да су Стратегија развоја и стратешки планови јако важни документи који су прописани као услов за стицање статуса и европске и националне престонице културе.
-То јесте одличан документ и оруђе за сагледавање свих потенцијала, свега што су могућности једног града, све оно што су ризици за спровођење будућих пројеката, али исто тако и шта су јаке, снажне тачке и шта је оно на чему треба радити. Због тога су овакви документи јако важни јер доводе до целовите слике шта сваки град може да понуди, шта је то на чему треба да ради и како да кроз ту Стратегију развоја искористи на најбољи начин културу за укупни развој. Верујем да ће ова Стратегија бити корисна, како за установе културе у Чачку, тако и за невладин сектор, али ће, пре свега, допринети квалитету живота самих грађана – истакла је Тијана Палковљевић Бугарски нагласивши да Чачак има изузетних потенцијала и у установама, и у културном наслеђу које чува у разноликости и манифестација и догађаја, којима један овакав документ доприноси да боље разумеју и представе себе и своје особености у читавој држави и регији.
Стратегијом 2023-2027, обухваћени су и сви програми планирани за реализацију у оквиру пројекта „престонице културе“ ове године.
Зорица Лешовић Станојевић
