Пре две децније у Чачку је основан Клуб екстремних спортова “Армадило”. Име је добио по животињи која живи на територији Северне и Јужне Америке. Има тврд оклоп, а када осети опасност само се склупча и откотрља, па се тако штити од предатора. На овај начин као да шаље поруку, да је важно стрпити се док најгоре не прође. Осим тога, због слабог вида развијена су му друга чула, а дуго може да издржи без хране и воде. Тако успева да преживи у тешким окружењима. Има у томе доста симболике, јер су то неке од особина које морају поседовати и они који се определе да се суоче са природом у неким, за човека, не баш прихватљивим уловима.
Идеју да га оснује Петар Шундерић је добио по одслужењу војног рока у чувеној 63. падобранској бригади. Ту не само да се сусрео са падобранским скоковима, већ и са алпинизмом, боравку у природи, упознавиши се како изгледа преживљавање у тешком окружењу. Свему оном што многима подиже ниво адреналина до неслућених висина.
– Још као дечака више су ме привлачили неки спортови који тада нису били медијски пропраћени на нашим просторима и о њима се мало знало. Ту бих у првом реду поменуо скијање, планинарење, алипинизам. Након изласка из војске у којој сам много научио о тим вештинама и захваљујући опреми коју сам добио из полиције родила се идеја о оснивању клуба који би се баш њима бавио.
Тако је 17. марта 2006. године основан “Армадило”, клуб у коме се рекреативно можете бавити скијањем, роњењем, алпинизмом, при чему је овај последњи примаран.
– Кад се научите алпинизму, онда све остало постаје уживање у природи, а не преживљавање – каже Шундерић.
Број чланова варира и више је девојака од мушкараца.
– Тежиште стављамо на рекреацији, јер ми у окружењу имамо изванредне услове за извођење наших активности. Ту мислим на Овчар и Каблар где можете наћи стазе различитих дужина и тежина које могу да се пореде са највишим планинама у свету. Ту могу одлично да се ураде основне припреме. Циљ нам је рад са децом, како би им од малих ногу зинтересовали да пре викендом оду у природу, него да остану у граду. Кроз дечје програме их мотивишемо да науче како се поставља шатор у коме касније преспавају. Да знају како да се снађу у шуми. Да испрже јаје. О овој обуци брину стручна лица, а у нашем клубу су четири водича и четири инструктора који поседују све неопходне лиценце да би се тиме бавили.
Желећи да отклони предрасуду да израз “екстреман” аутоматски значи нешто опасно по живот Шундерић истиче да се захваљујући викоквалитетној опреми, лако доступној, ови спортови називају сада називају “спортови у природи”, јер захваљујући њој сте безбедни и можете се максимално посветити уживању у њој.
– Последњих година све је више дисциплина које се одвијају у природи и везане су за планинарство. Њима никад није касно да поченете да се бавите, зато што су оне различитих тежина и категорија и то их чини приступачним већем броју људи. Имамо чланове у шестој и седмој деценији живота. Бавимо се и обукама како савладати препреке на које можемо наићи током наших активности. Организујемо курсеве различитог тежинског степена за зимске и летње услове на планини.
Осим одласка на планину чланови “Армадила” су у могућности да оду на скијање, роне у морима поред потопљених бродова или подводним пећинама, као и на језерима, да се баве спелеологијом. Све у границама нормале и безбедности, вођени девизом “живот је један и зато све треба пробати”.
Планина је лепа и пружа фантастичне могућности да се у њој ужива, али уме да буде и сурова, ако се не поштују правила и зато Шундерић упозорава на једну, не баш честу, али опасну појаву.
– Људи се често поведени друштвеним мрежама препусте да их воде нестручне особе, онда, или се изгубе или доживе незгоде, па смо учествовали у многим акцијама спашавања. Највећа је била 2012. године када је са Овчара спашено 96 ученика из Младеновца, проналажење изгубљених планинара на Каблару, било је и странаца са тежим телесним повредама. Тако смо остварили сарадњу са Сектором за ванредне ситуације са којим смо касније изводили показне вежбе. Имамо одличну сарадању са полицијом, ватрогасном службом, хитном помоћи. Поседујемо опрему и обучене људе да делујемо правовремено кад год се то од нас затражи.
Осим ове, клуб има још бројне активности. Први је у Србији, на Каблару, 2010. године направио виа ферату (стазе по стенама у које су уклесане мердевине како би служиле за пењање), учесници су многих експедиција и освајања алпских врхова Гранд Парадизо, Бреитхорн, Матерхон, Мон Блан. Обилазе планине по Србији. Учествују у хуманим акцијама намењеним особама са посебним потребама, радили су кампове са децом оболелом од карцинома и леукемије. Наступају на такмичењима у разним дисиплинима.
– Треба да научимо да уживамо у природи, јер ћемо бити лепши, здравији, расположенији, продуктивнији на радном месту. Нека људи све пробају, па ако им се не свиди увек могу да се врате на старо – поручио је на крају Шундерић.
Владимир Дуба
