У ЕТНОЛОШКОМ МУЗЕЈУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „МОРАВСКИ ПРЕПЛЕТ“, АУТОРА ВЛАДИМИРА РАДУЛОВИЋА
– Изложба „Моравски преплет“ носи овај назив управо због тога што ми много више ценимо неке друге чворове него Моравски преплет који, сигурно могу рећи, није достигао тај ниво нигде у Европи. Преплете манастира Лазарица, Љубостиња, Каленић, манастира Моравске школе не можете видети. Ти преплети, који су неоправдано заборављени, требало би више да се промовишу – изјавио је аутор Владимир Радуловић, на отварању изложбе „Моравски преплет – макраме модни детаљи“, на Благовести, 7. априла, у Галерији Етнолошког музеја.
УКРАСНЕ РЕСЕ ИЛИ ИЗВЕЗЕНИ ВЕО
Техника везивања чворова или макраме је једна од најстаријих техника ручног рада која подразумева уметност везивања чворова у одређеним шарама за стварање разних декоративних и корисних предмета. Шпанска реч мацрамé потиче од арапске миграмах што значи „украсне ресе“ или „извезени вео“. После маварских освајања уметност је пренета у Шпанију, а затим се обичај да се испреплетено чворичају конопци различитих дужина и дебљина да би се добили сплетови и дезени донекле слични чипки, проширио и у Европи, подсетила је Делфина Рајић, директорка Народног музеја.
– Макраме је најпре коришћен за везивање крајева нити у ручно ткане простирке како би се спречило кидање производа. Плетењем ужади стваране су и поправљане рибарске мреже, причвршћивана сидра и слично. Касније се макраме развио у употребне и украсне предмете, као што су накит, завесе, зидне таписерије, абажури, прекривачи, торбе, па чак и одећа попут огртача, пелерина, прслука. Већина макраме производа састоји се од само неколико основних чворова или њихове комбинације. Поред основних чворова, постоје и много сложеније технике везивања, које су у употреби дуги низ година, до новијих савременијих техника. Материјали који се обично користе за чворичање су кожа, конопља, вуна и разна друга предива, памучни канапи, док је накит често направљен у комбинацији чворова и разних перли, привезака или шкољки. Макраме се сада вратио у још лепшем облику доносећи романтичан бохо стил у дом. Оно што ову технику чини посебном јесте то да је реч искључиво о ручном раду, без могућности машинске израде, што производима даје посебну драж – нагласила је Делфина Рајић.
Уметност везивања чворова на нашем подручју није нашла погодно тло за свој развој. Чвор је углавном присутан само као део свакодневног живота. Из нецања рибарских мрежа јавља се нецање завеса које се касније украшавају везом. Као декоративни елемент чвор се јавља врло ретко, напомиње директорка.
– У низу елемената нашег народног стваралаштва за нас посебан значај као допринос развоју макрамеа има преплет. Овај орнамент геометријског облика који се састоји од испреплетаних двочланих, трочланих или четворочланих трака, увек подједнако одвојених од основе, развио се на хришћанском оријенту и одатле се пренео у Италију, а затим и у остале делове Европе. Такви преплети се могу водети у архитектури Византије и приморја у 10. и 11. веку. У даљем периоду развоја преплет доживљава свој пуни напредак на каменој пластици манастира Моравске школе. Ови преплети су често бојени чиме се појачавала изразитост мотива у односу на равну позадину. Поред преплета двочланих трака и чворова који се могу видети на многим фрагментима камене пластике Моравске школе, украсни чворови и преплети су присутни на унутрашњој декорацији цркава и црквених грађевина, на илустрацијама средњовековних рукописа, на накиту и другим предметима за свакодневну употребу – рекла је Делфина Рајић.
МОТИВИ ИНСПИРИСАНИ МОРАВСКОМ ШКОЛОМ
Етнолог Народног музеја Снежана Шапоњић Ашанин подсетила је да је први сусрет са макрамеом Владимир Радуловић имао са својих тринаест година у једном рехабилитационом центру у којем се нашао као пацијент:
– Посматрајући једног болесника који је, борећи се са болничком досадом, веома вешто и елегантно преплитао разнобојне нити везујући их у најразноврсније чворове, пожелео је да и сам то проба. И тако је све кренуло, најпре као хоби, а већ од 1974. године и као озбиљно уметничко остварење.
Ашанин је нагласила да на овој изложби посебну пажњу аутор посвећује мотивима и украсима инспирисаним уметничким стилом Моравске школе:
– Манастири Моравске школе, као што су Лазарица, Љубостиња и Каленић су богато украшени каменом пластиком чији су украси и преплети вешто „пресликани“ везивањем чворова. Ово представља јединствено уметничко остварење које је уметник желео да пренесе публици, али и да скрене пажњу на богато културно наслеђе које баштини Српска православна црква.
Отварајући изложбу, Вујадин Милошевић, директор Народног музеја Зајечар, захвалио је на гостопримству и подсетио да ове две установе културе имају сарадњу која даје изузетне резултате кроз заједничке изложбе и пројекте и најавио иностране поставке. Својим дивним гласом, отварање изложбе увеличала је етномузиколог Милица Живковић.
Н. Р.
УМЕТНИК ВЕЗИВАЊА ЧВОРОВА
Владимир Радуловић је рођен је 1948. године у Липљану. Средњу уметничку школу завршио је у Пећи, а Академију примењених уметности у Београду, у класи професора Богољуба Теофановића. Као индустријски дизајнер радио је у сарајевском „Енергоинвесту“, а касније у чачанској „Слободи“, све до пензионисања 2013. године. У сарадњи са издавачком кућом „Легенда“, Владимир Радуловић 2016. године пише, штампа и издаје своју књигу „Макраме – уметност везивања чворова“. До сада је организовао бројне радионице за ђаке чачанских основних и средњих школа, као и за одрасле, како у Чачку, тако и у другим градовима у земљи и региону, а све са циљем да се знања и вештине ове уметности сачувају и пренесу на млађе генерације, подсетила је етнолог Снежана Шапоњић Ашанин.
