РАТ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ ПРЕТИ ДА УГРОЗИ ПРЕХРАМБЕНУ СИГУРНОСТ МНОГИХ ЗЕМАЉА У СВЕТУ
НАША ПОЉОПРИВРЕДА ОДОЛЕВА ИЗАЗОВИМА
Рат на Блиском истоку и блоклада Ормуског мореуза изазвали су најзначајнију енергетску кризу коју памти свет у последњих 50 година. Осим поремећаја у протоку нафте и гаса, ново ратно жариште је проузроковало велике проблеме у снабдевању вештачким ђубривима, а његова несташица и поскупљење могу да угрозе пољопривредну производњу и прехрамбену сигурност становништва широм света, а посебно у државама које су сиромашније. На сву срећу, наша пољопривреда за сада одолева изазовима.
Уједињене нације су саопштиле да би криза у Ормуском мореузу могла да изазове глобалну катастрофу у пољопривреди, због поремећаја у извозу ђубрива и енергената, повећања цена хране и смањења приноса усева. На сву срећу, наша земља, бар за сада, успева да очува макроекономску стабилност упркос глобалним енергетским шоковима. Када је реч о пољопривреди, вештачких ђубрива за сада има довољно, јер су његове залихе повећане на почетку године. Иако су због рата на Блиском истоку поскупели готово сви инпути у пољопривреди, пролећна сетва се за сада одвија без застоја, мада наши пољопривредници у овом периоду године посебно кубуре са готовим новцем. Ипак, ма колико била тешка ситуација, они никада нису одустајали од тога да планиране површине засеју, макар били приморани да се задуже.
У великим светским кризама свака држава покушава да обезбеди прехрамбену сигурност грађана, али треба имати у виду да данас производњу хране додатно угрожавају временске непогоде изазване климатским променама. У ситуацији када готово читав свет страхује да ли ће бити довољно хране уколико потраје рат у Ирану, добри познаваоци наших прилика истичу да у нашој земљи не постоји таква бојазан, јер смо у свим ранијим кризама увек успевали да обезбедимо довољно пољопривредних и прехрамбених производа за наше домаће потребе.
Упркос поскупљењу вештачких ђубрива и нафте, пољопривредници широм Србије, па и у чачанском крају, претходних дана су максимално искористили лепо време да пролећну сетву планираних ратарских и повртарских култура приведу крају. Сви који су репроматеријал за сетву набавили пре почетка рата на Блиском истоку, прошли су много боље, јер их није закачило поскупљење.
Након три тешке сезоне у којима временске прилике нису ишле пољопривредницима на руку, током зиме и од почетка пролећа имали смо сасвим довољно падавина, тако да се у земљишту задржало довољно влаге за неометано обављање пролећне сетве. А када је реч о воћарству, верује се да је опасност од позних пролећних мразева прошла, али ће воћари пажљиво пратити временску прогнозу и у наредном периоду, јер у условима све изразитијих климатских промена, увек постоји опасност да временске непогоде угрозе воћњаке и друге гајене културе. Иако део стручне јавности наводи да су воћни засади прошли без оштећења и да је њихов родни потенцијал одличан, др Алексадндар Лепосавић из Института за воћарство каже да је на појединим локалитетима у чачанском крају било штете.
– У чачанском крају је присутно појачано опадање плодова кајсије, јер смо имали дугачак влажни период без могућности опрашивања. Појачано опадање плодова кајсије биће присутно и током јуна, али ће ове године то бити интензивније изражено него иначе. Идентификовани су на неким локалитетима и проблеми код јабуке, пре свега, у долини Чемернице, у Миоковцима, где је дошло до измрзавања вршних терминалних цветова, тако да ће бити оштећења и код ове воћне врсте. Шљива је за сада у доброј кондицији, међутим и код ње су могућа оштећења због хладног периода који смо имали. У таквим временским условима „стенлеј“ је склон формирању двојних плодова, који се могу користити само за прераду, евентуално у ракију или за сушење, а слабије се продају у свежем стању. Малина и купина су у доброј кондицији, али проблем представља смањење површина. Малина се сада узгаја на површини од 6.000 или 7.000 хектара, а купина на 1.500 хектара. Производња боровнице је стабилна. Ипак, доста је дуг период пред нама да бисмо давали било какве процене везано за род воћа, јер увек постоји ризик од временских непогода – града, суше, олујних ветрова… Град је већ падао у појединим подручјима Моравичког округа, тако да је исувише рано за било какве прогнозе – истиче Лепосавић.
Говорећи на тему прехрамбене сигурности наше земље, Лепосавић истиче да након завршетка пролећне сетве надлежни у држави треба да размишљају о дефициту вештачких ђубрива, посебно у контексту јесење сетве, јер уколикоко рат на Блиском истоку потраје, то ће представљати велики проблем у другој половини године, али је отворено и питање докле ће дуго наша држава у оваквој енергетској кризи бити у стању да држи под контролом цене горива.
– У условима поскупљења готово свих инпута у пољопривреди, требало би размишљати и о неким додатним мерама подршке за пољопривреднике, како би успели да сачувају своју производњу – поручује Лепосавић.
В. С.
Србија је аграрна земља која је углавном све своје кризе, а било их је много, углавном решавала преко своје прехрамбене сигурности, односно свог потенцијала који је био на располагању произвођачима, прехрамбеној индустрији и трговачким ланцима. Иако се наша земља у области пољопривреде суочава са бројним изазовима, као што су пад сточарске производње и учестали поремећаји на тржишту изазвани прекомерним увозом, што наше произвођаче доводи у тешку ситуацију, важно је напоменути да је она у бољој позицији од већине суседних држава када је реч о пољопривредној стабилности.
Иако се свакодневно говори о великој енергетској кризи, све чешће се помиње да свету прети и прехрамбена криза која би могла да се испољи већ током лета и јесени, у време жетве. Уколико рат у Ирану потраје, ФАО (Светски програм за храну Уједињених нација) процењује да би број гладних у свету могао порасти на 363 милиона људи. Како би се спречио пад пољопривредне производње и умањиле последице прехрамбене кризе која се очекује већ од јесени, увозници ђубрива широм света сада траже алтернативе, а једна од главних је Русија, која учествује са 20–25 одсто у светском извозу. Иако Русија не може у потпуности надокнадити мањак, може ублажити последице кризе ђубрива.
