ПРЕДРАГ КОСТОВИЋ, ДИРИГЕНТ КРАГУЈЕВАЧКОГ АКАДЕМСКОГ ОРКЕСТРА АКОРДЕОНИСТА
Крагујевачки академски оркестар акордеониста (КАОА) је ансамбл који је за веома кратко време постигао велика уметничка достигнућа. На концерту, одржаном у оквиру обележавања јубилеја – 50 година Дома културе Чачак, почетком децембра,чачанска публика је имала прилику да ужива у маестралном извођењу дела латиноамеричких композитора Астора Пјацоле и Артура Маркеза. Оркестар води професор Предраг Костовић, који ради као наставник хармонике и диригент оркестра у средњој Музичкој школи “Др Милоје Милојевић”. Професионалну каријеру паралелно гради и на катедри за хармонику ФИЛУМ-а у Крагујевцу и већ деценију и по успешно се бави и академским и уметничким радом, о чему је говорио у интервјуу за “Чачански глас”.
ДУГА ТРАДИЦИЈА КРАГУЈЕВАЧКЕ ШКОЛЕ ХАРМОНИКЕ
Крагујевачки академски оркестар акордеониста основан је у фебруару 2018. године, са циљем промовисања музике за хармонику. Како је настала идеја?
– Није случајно што је тада основан, с обзиром на то да крагујевачка школа хармонике има дугу традицију, скоро четири, пет деценија. Осамдесетих година, из тадашњег Совјетског Савеза, први професор који је завршио високу школу за хармонику Радомир Томић се вратио у свој родни крај, Град Крагујевац. То су били почеци озбиљне школе класичне хармонике. Крагујевачка Музичка школа је дуго била носилац свих дешавања, до 1998. године, када је хармоника први пут “закорачила” на неку академију уопште, у овом окружењу. Крагујевац је 1998. године добио истурено одељење београдског Факултета музичке уметности, које је прерасло у Филолошко уметнички факултет Крагујевац. Захваљујући великој срећи коју имамо, да на пријемне испите на наш факултет долазе најбољи млади извођачи на хармоници из земље и окружења, појавила се “критична маса”, односно, увек имамо између 20 и 30 одличних акордеониста. Сматрали смо да би оснивање оркестра била круна тог уметничког рада. Наишли смо на веома позитиван став градског већника за културу у Крагујевцу, господина Миљана Бјелетића и 2018. смо основали Крагујевачки академски оркестар акордеониста.
Убрзо по оснивању, оркестар је на међународном такмичењу у Пули освојио прву награду, као најуспешнији учесник…
– Те исте године, 2018, после непуна два месеца од оснивања, отишли смо у Пулу на такмичење, које има традицију дугу готово 50 година. Заузели смо прво место и постали апсолутни победници у свим категоријама. Прелазни велики пехар Града Пуле донели смо у Крагујевац и тада је све кренуло.
КАД КОНЦЕРТИ ОДЈЕКНУ…
За кратко време имали сте велики број наступа у земљи и иностранству, а успешно сарађујете и са познатим солистима који наступају као ваши гости на концертима. Да ли су и изузетни гости допринели брзом успеху оркестра?
– Успеху су, свакако, допринела и два концерта 2019. године, које смо имали са реномираним виртуозом на гитари Влатком Стефановским. Први концерт је одржан у Крагујевцу, у новембру 2019, а други, непосредно после тога, на Коларцу у Београду. Ти концерти су заиста одјекнули. Qуди су почели да се јављају, разни менаxери, промотери, све је кренуло својим током. Међутим, десила се корона и све је стало. Ипак, опет полако крећемо, не могу да кажем од нуле, али људи брзо заборављају и потребно је освежити им памћење. Углавном, до сада смо наступали у Чачку, Крагујевцу, Београду, Лесковцу, Пули, Славонском Броду, Требињу, Тивту…
Најважније је да публика свуда подједнако ужива у вашој изведби. Да ли је у плану и други ЦД, на радост љубитеља класичне хармонике?
– Први CD, тј. DVD снимили смо 2018. уживо на Коларцу, а други је урађен са Катедром за режију звука са Факултета музичке уметности у Београду. Професор Марко Стојановић је са својим студентима дошао у Крагујевац, где је снимљен материјал, све је урађено, чекају се само ауторска права. Поменуо бих да имамо изузетног, младог композитора Чачанина Предрага Радисављевића, који је завршио хармонику у Нишу и тренутно је на докторским студијама у Београду. За нас ради аранжмане и оркестрације. Имали смо срећу да се спојимо са њим, јер он зна специфичност музичког инструмента, а поседује и композиторско знање, тако да је све аранжмане, које је чачанска публика имала прилику да чује на недавном концерту, али и сва музика која ће бити на CD-у, управо музика коју је он прерадио, оркестрирао, аранжирао за оркестар хармоника.
ХАРМОНИКА ЈЕ ОРКЕСТАР У МАЛОМ
Домаћој и страној публици понудили сте аутентичан уметнички звук оркестра хармоника на високом професионалном нивоу. Нажалост, стиче се утисак да хармоника, као инструмент, код нас није довољно цењена. Да ли и Ви делите то мишљење?
– Чини ми се да почиње да има све више места за хармонику. У народу постоји мишљење, које се нама, који се бавимо класичном хармоником, не свиђа. А то је да је хармоника, искористићу колоквијални израз, “сељачки” инструмент. Цитираћу Биљу Крстић, нашу познату уметницу, која је била на Коларцу 2019. године: “Хармоника је један од најлепших инструмената”. Хармоника никад не може да понесе тај ружан епитет, да је “сељачки” инструмент. Постоје само такви начини свирања тог инструмента. А инструмент је, бићу личан, један од најлепших који сам ја имао прилику да чујем.
Која је Ваша дефиниција хармонике?
– Хармоника је оркестар у малом. Ми имамо срећу да свирамо инструмент који није хомофон, на коме не изводимо само мелодију. Напротив, имамо могућност да поред мелодије, све равноправно радимо, и левом и десном руком. Управо у томе је предност хармонике, као инструмента. Избор регистра, који вам даје имитације разних боја из оркестра, доводи до тога да хармоника постане оркестар у малом.
Захваљујући преданом раду и неоспорном квалитету изведби постали сте један од најбољих оркестара овог типа, не само на нашим просторима, него у свету. Шта бисте поручили младима који би желели да постигну успех, попут Вашег?
– Врло једноставно, као и у сваком послу у коме желите да остварите резултат и хоћете озбиљно нечим да се бавите. Најбитније је у старту знати да инструмент није биологија, ни математика, ни српски, где имате право да се, можда, одређено време не бавите тим предметом и онда све одједном надокнадите. Инструмент мора свакодневно да се вежба. Битан је свакодневни контакт са инструментом, то је кључ успеха, поред талента и осталих ствари.
“ПРВО СКОЧИТЕ, ПА РЕЦИТЕ ХОП”
Који су планови Крагујевачког академског оркестра акордеониста?
– Планова има пуно, али моја девиза је: “Прво скочите, па реците хоп”. Мислим да ће и чачанска публика имати прилику да чује одређене пројекте. Надам се да ће то бити нешто спектакуларно. Такође, планирамо да неке веома познате солисте “вежемо” за нас и мислим да ће се о томе брзо чути, а када се то деси, чачански Дом културе ће свакако бити једна од сала где ћемо поново наступати.
Подједнако сте посвећени уметничком и академском раду, односно, Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу…
– Оновне студије сам завршио 1995. године у Украјини и потом се вратио у Крагујевац. Први сам магистрант Филолошког уметничког факултета у Крагујевцу. Радио сам у музичким школама у Крагујевцу, Чачку, Врању, Аранђеловцу, све до 2009. године, када стичем доцентско звање на ФИЛУМ-у. Тренутно сам у звању редовног професора на Филолошко уметничком факултету у Крагујевцу, на катедри за хармонику.
Нела Радичевић
Фото: Архива Музичког центра Крагујевац
