Društvo Reportaža

„БЛИСТАВО И СТРАШНО“! – МИРЈАНА НОВАКОВИЋ, ПЛАНИНАРКА ПД „КАБЛАР“, ОСВОЈИЛА И МОНБЛАН

Монблан, највиши врх Алпа и западне Европе, један је од највећих изазова за сваког озбиљнијег планинара, не само због своје висине (4.807 метара), већ и због опасне и у сваком погледу захтевне стазе. Многи кажу да је „Бела планина“, како је често зову, животни сан сваког планинара. Током овог лета тај сан је остварила Мирјана Мима Новаковић из Горњег Милановца, чланица Планинарског друштва „Каблар“. Већ два пута се пријављивала за експедицију на Монблан, али је оба пута одлазак био отказан због короне и лошег времена.

Мима на врху западне Европе, фото: Милан Шћепановић

Деветочлана екипа из Србије, у организацији ПСД „Победа“ из Београда, са водичем Бобишом Мариновићем кренула је на експедицију 18. јула, а шест дана касније били су на Монблану. Отишли су са плус 40 у праву зиму, на минус 15, али према речима Миме, није било много хладно…

Фото: Марија Живановић

– Трећа срећа! Одувек ми је била жеља да се попењем на тај врх – каже Мима која је током своје десетогодишње планинарске „каријере“ освојила и много веће висине, али Монблан је за њу нешто посебно. Припремала се за овај пут од самог почетка године, скоро сваки викенд је користила за озбиљне успоне. Ишла на словеначки Јаловец, на Пирин у Бугарској, освојила неке врхове у Хрватској и Албанији… Поред тога, десетак дана пре поласка на Монблан попели су се на два захтевна врха на Алпима – Гран Парадизо (4.601мнв) у Италији и Бреитхорн (4.160 мнв), на граници Швајцарске и Италије.

Фото: Милан Шћепановић

– После дводневне вожње стигли смо у Шамони, а одатле гондолом до превоја Ла Шалет. Затим смо возом ишли до Орловог гнезда (2.372 мнв), одакле смо кренули на успон до дома Tete Rousses, који се налази на висини 3.167. Ту смо провели две ноћи уместо једне, јер нам време није дозволило да кренемо првог јутра до следећег дома Gouter. Било је кишно и клизаво и водич је одлучио да сачекамо још једну ноћ. Наредног јутра кренули смо ка дому. Стаза је водила кроз чувени Гран кулоар и стрме стеновите деонице осигуране челичном сајлом. За три и по сата стигли смо до дома који је на 3.817 метара надморске висине. Око два сата после поноћи пошли смо на завршни успон, на врх Монблан. Пролазећи кроз нестварно прекрасне пределе, стигли смо на циљ у 9 изјутра – препричава Мирјана Новаковић укратко експедицију, са које су утисци још веома свежи и дубоки.

Фото: Марија Живановић

Успон на Монблан, који се налази на граници Француске и Италије, сматра се једним од најопаснијих. Овај врх однео је многе планинаре, а посебно опасан је Gouter кулоар. Глечери покривају велики део врха…

– Готово цела стаза до врха је ризична и веома разнолика. На почетку је обичан трек, а онда до оба дома је стеновита стаза, тако да се иде и рукама и ногама. Од горњег дома до врха видиш само снег. Делови стазе су веома технички захтевни… Ишли смо по четворо у навези, буквално стопу по стопу. Сваки корак је ризичан због чега мораш бити потпуно концентрисан. За мене је ово било јединствено искуство. Док сам ходала ка врху, и поред тешког дисања и великог успона, трудила сам се да упијем сву лепоту призора око себе. Успевала сам да видим чак и детаље, којих се и сад сећам. И само ми је у једном тренутку пролетела мисао „ово је блиставо и страшно”. Човек се на тим висинама увек осети малим, баш сићушним и небитним, али у исти мах и јаким – описује планинарка.

Фото: Марија Живановић
Фото: Марија Живановић
Фото: Марија Живановић

Највиши врхови до којих је дошла били су перуански Мисти (5.822) и Чачани (6.085) на Андима. Освојила је и Арарат ( 5.137 м), највиши врх Турске, Дамаванд (5.610), највишу тачку Ирана и Блиског Истока, афрички Атлас (4.160). Два пута је била на Хималајима, стигла је до врха Калапатар на 5.550, као и базног кампа Еверест (5.310). Ишла је и на Анапурна трек, такође на Хималајима, била је на Кинабалуу (4.095 метара) у Малезији…

Фото: Бобиша Мариновић

– Успон на Монблан није само дуга шетња, већ захтева искуство у планини, одговарајућу опрему – дерезе и ужад, као и праћење временских услова. Ако је планина одлучила да не изађеш до врха, због лошег времена, не можеш се борити против тога. Нас је послужила срећа да се успешно попењемо и да живи и здрави сиђемо. Попела сам се на многе врхове, али овај успон је моја златна медаља – са усхићењем каже Мирјана Новаковић

Наравно, нови планови за неке можда не златне, али свакако „блиставе медаље“ се већ праве. И она се, као и Сања Радуловић, спрема да почетком следеће године, а то је већ за неколико месеци, крене у Аргентину, пут Аконкагве, до највишег врха јужне хемисфере на 6.960 метара.

Весна Тртовић

ПОПУЛАРНО СКИЈАЛИШТЕ

На Монблан први су се попели Мишел Пакар (Michel Paccard), лекар из Шамонија и његов носач Жак Балма (Jacques Balmat), иначе мештанин. Било је то 8. августа 1786. Дуго је навођен као највиши врх Европе, али тумачењем одређења Европе као континента од Атлантског океана до Урала и Кавказа, ову титулу му је одузео Елбрус (5.642).

Популарност планине је нарасла кад је 1870. изграђен добар пут до Шамонија, који је од тада постао ексклузивно туристичко место. Данас је Монблан највећа туристичка дестинација у Алпима, са бројним жичарама и скијалиштима…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.