Према његовом нацрту, биће изграђена надстрешница код Споменика жртвама Првог и Другог светског рата на брду Бјелошевац у Драгачеву. Радо је прихватио тај подухват и сматра га дугом који сви имамо према нашим прецима.
– Незнајући, људи често кажу: „Неки споменик”. Није то неки, већ Споменик погинулим борцима Првог и Другог светског рата. Посвећен је нашим родитељима, браћи, дедовима, прадедовима. Он је симбол неког времена који мора да остане за будуће генерације, а на нама је да и ми оставимо неки траг – напомиње Ђорђе Ивић.
Младог архитекту, тек му је 29 година, ангажовао је Савез ратних ветерана Моравичког округа. Био је свестан одговорности и према прошлости, али и садашњости. На Бјелошевцу се често одржавају помени, јавни часови историје и долазе екскурзије из свих крајева Србије. Такво место је и светилиште и не би смело никада да буде запуштено и обрасло растињем. Надстрешница, коју је Ђорђе пројектовао, предвиђена је за посетиоце, као штит од кише, сунца, снега. Право је место и за часове историје, а њему је први такав подухват. Ђорђе је запослен као сарадник у Агенцији „Билтон” и, углавном, бави се пројектовањем стамбених објеката.
– Архитектура обједињује историју, технику, уметност. Архитекте старају грађевине које би требало да трају деценијама и вековима. Зато, трудим се да сваки посао који прихватим, урадим најбоље што умем. Наравно, дешава се да несвесно погрешимо, али је најважније да из грешака извучемо неку поуку. Нисам имао дилему ни када су ми Ратни ветерани понудили да урадим пројекат за надстрешницу на Бјелошевцу. И не само због дуга према прошлости. Мој отац је ратни ветеран. Борио се у сукобима деведесетих година у Хрватској, Босни и на Косову у време НАТО агресије – каже Ђорђе Ивић.
Рођен је у Притини. Када је имао годину дана, његова породица се преселила у Чачак. Ту је стекао основно образовање и средње у Техничкој школи. Из срдњошколских дана радо се сећа професора Мирослава Марића, Тихомира Симеуновића, Светлане Џиде, Снежане Марјановић. Они су имали велики утицај, не само на његово образовање. Како каже, заслужни су за формирање његове личности као и породица у којој је одрастао. Завршио је студије архитектуре у Београду и дипломирао са оценом девет. Од тада му се и професионална врата отварају. Рад на пројектовању и обнови меморијсалних комплекса, може бити и улазница за црквену архитектуру коју Ђорђе жели да савлада, за коју су потребни и време и професионално искуство.
– Често кажем да сви у животу имамо неку улогу, као на позорници. Али, пролазни смо и иза нас остају дела. Важно је и да младима преносимо традицију и културу сећања. Без прошлости, нема ни будућности – уверен је Ђорђе.
Када буде изграђена надстрешница, његово дело биће представљено не само у Драгачеву, већ и у Србији. Користиће и за нове часове историје, али и одавање почасти жртвама Првог и Другог светског рата.
ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ
Споменик жртвама Првог и Другог светског рата подигнут је на брду Бјелошевац, недалеко од Крстаца, 1971. године. Посвећен драгачевским борцима и део је историјског наслеђа. Подсећа на слободу, заједништво и ратничко достојанство.
Испод споменика борцима Првог и Другог светског рата налази се костурница са 21 борцем. Подигнуте руке симболично повезују две епохе. На Бјелошевцу у Другом светском рату сукобили су се Друга пролетерска бригада и Немачка.
