РАД ЈЕ НАЈБОЉА ПРЕПОРУКА!
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТУДИЈЕ У ОСАКИ
Магистрирали сте азијске студије у Београду, а специјализирали у Јапану, Осаки. Шта Вас је определило баш за Далеки Исток, за азијске земље и културе које се веома разликују од европске, да не кажем, од наше?
– Тачно. Након студија међународних односа на ФПН, а чекајући конкурс за Министарство спољних послова, уписао сам специјалистичке двогодишње Азијске студије, као постдипломски курикулум који се по први пут појавио код нас, а који је основала и водила проф. др Драгана Митровић. Овај програм, дао ми је веома продубљена знања у областима политике, економије, културе и традиције земаља Азије, а мој посебан фокус био је управо на земљама Далеког Истока – Јапану и Републици Кореји. Сматрао сам у то време да ће ми тако усмерено образовање на један део света који је динамичан и изузетно напредан, док га истовремено одликује богата историја и цивилизацијска вредност, дати компаративну предност при запошљавању у МСП. Испоставило се да је тако заиста и било. Након што сам се запослио у Министарству 2009. године, већ наредне године, понуђен ми је једногодишњи боравак на Осака универзитету, у оквиру стипендије коју је јапанска Влада давала младим дипломатама из неких четрдесетак земаља.
После програма усавршавања у Осаки и након што сам савладао јапански језик, вратио сам се МСП Србије на један краћи период, након чега је донета одлука да будем послат на мандат у Токио. Био је то логичан потез Министарства, имајући у виду дефицитарност дипломата који говоре јапански, као и друге језике удаљених земаља у нашој дипломатској служби.
ЈАПАН И ДАЉЕ ИЗАЗОВ
Мандат конзула и аташеа у Амбасади Србије у Токију уједно је била и Ваша прва дипломатска служба, како сте доживели Јапан?
– То ми је дало прилику да се додатно усавршавам и научим јапански језик, који је данас мој други језик, а што је још битније, дало ми је прилику да касније одем на своју прву дипломатску службу у својству конзула и аташеа за штампу и културу у нашој Амбасади у Токију, где сам остао све до 2016. године.Живот у Јапану, као и бројна путовања по Азији, учинила су да овај континент заволим још више, али и да схватим, колико о њему и даље мало знамо као људи који долазе са Запада. Свима причам како, ма колико да сам се много кретао по самом Јапану, трудио да стигнем на свако окупљање, пријем, уђем у што више локалних јапанских средина и стекнем што више јапанских пријатеља, ова нација за мене и даље остаје велика непознаница и изазов за даље истраживање. Једноставно, културолошке и социо-економске прилике су толико различите да чине да стално желите да сазнајете више. Та радозналост довела ме је до Републике Кореје, још једне занимљиве земље, са итекако богатом историјом и наслеђем, где сам се усавршавао неколико месеци, 2017. године, на престижном Сеулском националном универзитету.
УНЕСКО, ЈЕДНА ОД НАЈЗАНИМЉИВИЈИХ ФАЗА У КАРИЈЕРИ
Било сте и генерални секретар Националне комисије Србије за UNESCO, шта су Ваша постигнућа?
– То је била једна од најзанимљивијих фаза моје каријере до сада. Генерални секретар Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском био сам 2017. и 2018. године, а мој посао састојао се у координацији рада свих државних ресора који у својој надлежности имају питања којима се бави Унеско као агенција Уједињених нација –просвете, науке, културе, информисања, заштите животне средине, биоетике и сл. Кроз повезивање са колегама из целог света, јер је реч о глобалној агенцији, стекао сам нова знања и искуства, а посебно занимљив био ми је рад на очувању српске материјалне и нематеријалне културне баштине, као и лобирање за упис нових добара на Унексове престижне листе светске баштине. У то доба, наш амбасадор при Унеску био је чувени проф. др Дарко Танасковић, још један Чачанин, бард наше науке и дипломатије, те рад са њим могу дефинисати као својеврсну привилегију и част. Значајан део посла састојао се у осмишљавању и спровођењу политике онемогућавања тзв. „Републике Косово“ да оствари чланство у овој организацији, чиме би се отворио пут да наше највеће православне светиње на Косову иМетохији буду проглашене за косовске, што би био својеврстан нонсенс, како са историјског, тако и са моралног апсекта, имајући у виду да те црквеи манастире Албанци са КиМ нису градили, већ су их рушили и палили, и то у неколико наврата. Све у свему, искуство које сам стекао на овој позицији, значајно ме је обликовало и опремило новим вештинама за даљи рад.
УСКОРО СЕУЛ
Када одлазите на дужност амбасадора Србије у Сеул, колико Вам је позната и блиска историја Јужне Кореје?
– Ускоро. Надам се да ћу дужност преузети половином јануара. Тренутно сам на интензивним припемама које претходе свакој дипломатској мисији. Човек мора да реши много професионалних, али и приватних питања, пре него што „дигне сидро“ и отисне се тако далеко. Са Корејом сам се сретао више пута у животу. Кроз њихову богату и код нас све присутнију кинематографију, књижевност, спорт (теквондо), а неретко сам тамо одлазио и док сам живео у Јапану. Историја Корејског полуострва може се донекле упоредити са историјом Балкана, јер као и наши крајеви, и Корејско полуострво је „укљештено“ између великих сила као суседа – Кине, Јапана и Русије. Ова чињеница условила је да Корејци обликују своју нацију на бази културолошких, религијских и социолошких утицаја ових великих цивилизација, али је било и мрачнијих дана, када су били колонија. Подсетићу да је Кореја била део Царевине Јапан, све до 1945. године, тј. до завршетка Другог светског рата.
Корејски рат, вођен од 1950. до 1953, још један је трагичан догађај у историји овог народа, а његов исход је трајна подела једне исте нације на два дела, чије се последице у свим доменима осећају и данас. Можемо много тога научити из корејске историје, као и они из наше.
РАЗВИЈАЊЕ САРАДЊЕ СА ДЕСЕТОМ ЕКОНОМИЈОМ СВЕТА
Шта ће бити основе Ваше мисије у Сеулу?
– Постоје многе области сарадње које су бремените потенцијалом да се она још више ојача. Треба нам још корејских инвестиција, јача економска сарадња, јер је реч о 10. најјачој економији света, и технолошки, једној од најнапреднијих земаља планете. Желимо да од њих научимо како бити иновативан, агилан, модеран, желимо пренос високе технологије, знања и умећа. Хоћемо да видимо више српских производа на рафовима корејских супермаркета, јер сам сигуран да имамо квалитет којим бисмо били конкурентни. Причам о српским винима, ракији, меду, месу, свему ономе чиме можемо да се подичимо. Моја мисија биће и да промовишем туристичку понуду наше земље којом можемо да се поносимо, а која може бити занимљива корејским туристима који воле историју, културу, храну, али и богату природу. Све то наша земља има, само Корејцима то морамо презентовати на пријемчивији и савременији начин. Треба јачати сарадњу на плану образовања и науке, а као нација спорта, Кореји можемо понудити пуно тога и на том плану. Радићемо и на јачању парламентарне сарадње, као и на повезивању градова и општина две земље. Иако удаљене хиљадама километара, две земље имају императив да се чвршће и снажније повежу, а ја ћу се трудити да свему томе дам свој допринос.
Шта су приоритети српске дипломатије данас?
– Српска дипломатија настоји да земљу презентује у што бољем светлу, негујући и развијајући добре односе са суседима, као и земљама са свих континената. Она се константно модернизује, шири мрежу дипломатско-конзуларних представништва и подмлађује. Не можемо бити модерна и конкуретна земља на међуанародном плану, без модерне, компетентне, динамичне и агилне дипломатије. Зато, желим да овај интервју буде и врста позива свим младим суграђанима, који као и ја, на оном часу историје у средњој школи који поменух, размишљају од својој будућој професији, да размотре и дипломатију као могући позив. Осим што са собом носи обавезну дозу патриотизма и оданости својој земљи, она пружа изврсне прилике за лично и професионално усаршавање на бројним пољима.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Немања Грбић
