ФЕР-ПЛЕЈ СА ПРИРОДОМ, МЛАДИ ЕКОЛОЗИ
У одбрани животне средине значајну улогу имају млади, управо они који је наслеђују. Нажалост, не баш у добром стању, јер уз бројне проблеме које је створила потрошачка цивилизација, природа је у великој мери „поклекла“ и због нашег немара, ружних навика, па и неваспитања. Међу младима су приметни још увек тихи гласови бунта и жеље да природу прво очисте и заштите, и да је такву, уз свест о значају здраве средине, оставе генерацијама које долазе. Знају да им за такве циљеве треба помоћ целог друштва, али пре свега вршњака, па и оних још млађих.
Један од тих „бучнијих“ гласова припада шеснаестогодишњој Милици Петровић, ученици друге године Економске школе, на смеру економски техничар. Једна је од активнијих младих чланица удружења „Географско еколошко друштво“. Више се заинтересовала, прво за лепоте чачанског краја, а онда и за екологију, прошле године кроз географску секцију, чему је, истиче, највише допринео професор географије Горан Шипетић.
После првог пројекта „Корацима ка знању“, много тога што је лепо, али и оног што не ваља, било јој је још видљивије. Тада су сви млади учесници прошли једну врсту обуке, а оно што су научили касније су преносили својим вршњацима.
– Нажалост, наследили смо веома прљаву природу и тога смо сви свесни. Зато се трудимо да урадимо што можемо, а свако од нас треба да пружи свој допринос. Када смо радили обуке вршњака, у почетку смо се и сами плашили. Али, када смо видели да је одзив добар, да нас слушају, да и сами „шире“ нашу причу, схватили смо да радимо праву ствар. Сада је пола мога одељења у „Географско еколошком друштву“ – каже поносно Милица, која је држала предавање основцима и у својој некадашњој школи „Танаско Рајић“. Њен утисак је да и у млађима постоји жеља да се покрену, да нешто и сами ураде.
– Чињеница је да је поред школа често највише смећа. Мислим да деци и у школи и у породици треба стално причати о тим ружним навикама. Уз то, требало би надлежни чешће да празне контејнере, да поставе што више канти за селекцију отпада, јер сигурно је да би тако град био чистији – сматра она.
Заједно са Иваном Семиз и Кристијаном Миловановић, тренутно је део пројекта „Европски дневник“, који је покренула Делегација Европске уније у Србији. За тему су изабрали „Климатске промене и животна средина“, кроз коју хоће да истакну негативни утицај човека на природу.
– Желимо да на сликовит начин прикажемо да све може да буде лепше. Испричаћемо причу о лепотама клисуре, као и целог нашег краја, о којима и многи Чачачни пуно не знају. Али, и о лошим стварима у Чачку, који је међу најзагађенијим градовима у Србији, не само када је реч о ваздуху, већ и о Морави, дивљим депонијама… А видимо да се ништа конкретно не предузима да се стање поправи – коментарише Милица.
Није све на речима, знају то добро и ови млади људи. Учење је сваки одлазак у природу, не само у околини Чачка. Милица је учествовала у бројним практичним акцијама, у чишћењу дивљих депонија, садњи нових стабала поред Мораве… На Каблар и у клисуру често одлази са члановима удружења.
– Кренемо на излет, али сви понесемо џакове и рукавице, како бисмо успут покупили смеће. На видиковцу на Каблару то нам је редовна акција. Сваки пут смо изненађени колико је смећа разбацаног на све стране. У чуду су и они које сретнемо на врху Каблара, па нам се неки и придруже. Једном приликом били су туристи из Кине и када су нас видели шта радимо, били су одушевљени – прича Милица.
Захваљујући ангажовању у „Географско еколошком друштву“ посетила је многе крајеве Србије. Одушевљено прича о лепоти сваког места, али готово свуда је слична слика…
– Чини ми се да би људи више ценили оно што имају, када би им се на прави начин приказала лепота тих предела, али и све оно што ту лепоту нарушава. Мислим да је Тара добар пример и да је међу најчистијим пределима. Пошлог септембра снимили смо четири емисија о Овчарско-кабларској клисури, које су емитоване на ТВ „Галаксија“. Нисмо желели ништа да „шминкамо“. Како су нам пренели, те емисије биле су веома гледане.
Наша млада суграђанка из Љубића каже да је летос са млађим братом и сестром често ишла на Чемерницу. Све до маја река и обале били су затрпани смећем. Али, заједничком акцијом много тога су очистили, а у томе су им помогли радници ЈКП „Комуналац“.
Међу највеће проблеме у Србији, па и у Чачку, Милица убраја недостатак свести код људи да уништавањем природе чине нешто лоше за све. Ипак, нада се да ће се то променити и сања да Чачак буде много чистији и за живот здравији град.
В. Т.
