ДЕКАН АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА ВЛАДИМИР КУРЋУБИЋ О ПОЉОПРИВРЕДНОМ РЕСЕТОВАЊУ
Током недавно организованог Међународног симпозијума о биотехнологији (SYMBIOTECH) на Агрономском факултету у Чачку, поред пленарног предавања домаћих и иностраних предавача и научних сесија по областима, одржана је и панел дискусија под називом „Agro-reset: како учинити пољопривреду поново ‘cool’ за младе?“ Питања за панел дискусијu „Agro-reset“ су се бавила специфичним јазом између традиционалних перцепција пољопривреде и модерне, високотехнолошке стварности која привлачи младе људе. Упис на пољопривредне факултете у Србији и бившој Југославији је опао углавном због демографских промена, застарелих образовних модела и перцепције пољопривреде као ниско престижног, високоризичног рада, каже за наш лист Владимир Курћубић, декан Агрономског факултета.
„РЕБРЕНДИРАЊЕ И МОДЕРНИЗАЦИЈА“
– Питања на панел дискусији, названој „Agro-reset: како учинити пољопривреду поново ‘cool’ за младе“, била су осмишљена да подстакну што ширу плодну дискусију и да се досегну практична решења, која би била од значаја и средњошколцима када се опредељују за наставак образовања. У том циљу су учесници панела били и директори средњих школа оријентисаних ка сектору пољопривреде и прераде хране. Питања су била класификована у неколико целина, као што су: „Ребрендирање и модернизација“, „Реформа факултета и образовање“, „Превазилажење структурних баријера“ и „Одрживост и глобални трендови“. У оквиру првог сегмента „Ребрендирање и модернизација“ бавили смо се фактором „кул“, технолошким интеграцијама и узорима, односно, притањима: Како можемо ребрендирати пољопривреду из ‘тешког ручног рада’ у ‘високотехнолошко предузетништво’, како бисмо се такмичили са ИТ и менаџмент секторима? Који специфични дигитални алати, попут дронова, вештачке интелигенције или прецизних сензора, треба да буду интегрисани у наставни план и програм, како би студенти осетили да улазе у индустрију 21. века? Можемо ли искористити успешне младе ‘агро-предузетнике’ као утицајне људе да покажемо да пољопривреда може бити и профитабилна и модерна – навео је Владимир Курћубић, декан Агрономског факултета.
„РЕФОРМА ФАКУЛТЕТА И ОБРАЗОВАЊЕ“
Други сегмент презентације декана, као уводни део панел дискусије, био је назван „Реформа факултета и образовање“, који се бавио усклађивањем са тржиштем и међународном повезаношћу, односно, питањима: Како пољопривредни факултети могу боље прилагодити своје програме тренутним захтевима тржишта рада, које све више захтева вештине у агробизнису, одрживости и аналитици података? Да ли би увођење инкубатора за стартап компаније или „агро-чворишта“ у практичне иновације у оквиру универзитета подстакло студенте да своју диплому виде као пут ка власништву над предузећем, а не само као запослење? Како можемо да користимо програме попут Еразмуса за младе предузетнике, да нашим студентима пружимо искуство са модерним пољопривредним праксама ЕУ и да то знање вратимо?
„ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ СТРУКТУРНИХ БАРИЈЕРА“
Трећа целина је била посвећена „Превазилажењу структурних баријера“, односно, приступу имовини, економској стабилности и регионалној сарадњи и питањима: Пошто је ограничен приступ земљишту и капиталу главни одвраћајући фактор, који су политички „стартни пакети“ (као што су кредити са ниском каматом или земљишне доделе) потребни да би се осигурало да дипломирани студент заиста може да покрене фарму? Како се бавимо страхом од нестабилних тржишта и ниске продуктивности који терају младе људе да бирају безбедније урбане каријере у односу на руралну пољопривреду? Може ли јединствена „Балканска агро-мрежа“ или ASFASSE помоћи у решавању заједничког проблема смањења броја студената обједињавањем ресурса за истраживање и специјализовану обуку?
„ОДРЖИВОСТ И ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ“
Последњи сегмент презентације назван „Одрживост и глобални трендови“, бавио се отпорношћу на климатске промене и производњом са додатом вредношћу, односно, питањима: Како можемо позиционирати пољопривреду као прву линију прилагођавања климатским променама, чинећи је избором за друштвено свесну омладину која жели да оствари глобални утицај? Уместо извоза сировина, како можемо научити студенте да стварају високовредне прерађене производе, чинећи мале фарме у југоисточној Европи (Балкану) конкурентнијим?
ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ
– Дискусију су развили представници 12 факултета, чланица Асоцијације факултета пољопривредних наука југоисточне Европе (ASFASSE). Декани и продекани факултета из Љубљане, Марибора, Загреба, Осијека, Мостара, Бања Луке, Сарајева, Подгорице, Новог Сада, Београда, Скопља и Чачка су дискутовали према покренутим смерницама, које је осмислио организатор научног скупа SYMBIOTECH 2026, под чијим окриљем се одржала Скупштина и Секретаријат ASFASSE. Сви су се сагласили да је неопходно да се помоћу умрежавања факултета и Асоцијације мора утицати на доносиоце одлука у региону, усагласити националне оквире класификација, односно, повезивање Националног оквира квалификација Србије са Европским оквиром квалификација. Предложено је да први састанак буде у априлу, у Загребу. Новина је механизам за увођење квалификација у Национални оквир, дакле, не само на захтев сектора образовања, у циљу разноврсне и атрактивне понуде, већ на захтев или интересовање свих који препознају значај увођења нових квалификација и релевантност програма. Нове квалификације се могу уводити на предлог представника послодаваца, цивилног сектора, синдиката, свих непосредно заинтересованих да се унапреди квалитет образовања – објашњава Владимир Курћубић и додаје да за сваку квалификацију мора постојати стандард – документ утврђен на националном нивоу, са детаљним описом исхода учења које је потребно достићи како би се стекла квалификација, па се на том основу може заснивати сарадња између чланица ASFASSE.
– Такође, сви дискутанти су се сложили да успешни млади ‘агро-предузетници’ као и они утицајни, чланови Алумни клубова, могу бити промотери пољопривредних факултета, фаворизујући пољопривреду и прераду хране, као профитабилну и модерну делатност. Иновирање и ревизија студијских програма су нужност, прилагођено регионалним условима и потребама тржишта рада и националних оквира квалификација. Асоцијација већ интензивно ради на реализацији програма мобилности попут Еразмус и CEEPUS мрежа, да нашим студентима пружимо искуство са модерним пољопривредним праксама (регионалним и ЕУ) и да то знање пренесу у своје средине. Организација заједничких летњих школа, за студенте и запослене је већ постојећа пракса, која ће се омасовљавати – подсећа Владимир Курћубић.
Регионална сарадња кроз активности ASFASSE на решавању изазова изазваних климатским променама, као и на производњи хране и прерађевина са додатом вредношћу је веома изгледна могућност, фаворизјујући „био“ приступе, циркуларну економију и слично, закључио је декан Агрономског факултета.
Приредила: Н. Р.
