ДР СВЕТИСЛАВ МАРКОВИЋ О ДЕЦЕНИЈСКОМ ИСТРАЖИВАЊУ У КОАУТОРСТВУ СА ДР ИЛИЈОМ ПОПОВИЋЕМ
КАПИТАЛНА КЊИГА – „ГРАД ЧАЧАК“
Управо се из штампе појавила капитална књига „Град Чачак“, настала као резултат вишегодишњег истраживања двојице чачанских универзитетских професора др Илије Поповића и др Светислава Љ. Марковића.Књига на 584 странице скраћеног А4 формата, штампана у пуном колору, повезана у тврди повез са платном у златотиску обилује квалитетним фотографијама и дијаграмима, и наједном месту доноси све релевантне податке о чачанском крају, односно, Чачку и насељима која њему гравитирају, од његовог настанка до данашњих дана. Обухвата историјске, географске, привредне, демографске, културолошке, друштвено-политичке, просветне, здравствене и туристичке податке, али и најзначајније личности које су обележиле трајање овог града.Рецензенти књиге су наши еминентни доктори географских наука Илија Мисаиловић, Мила Павловић и Саша Милосављевић.Покровитељ издања је Град Чачак, а о детљима и значају овог капиталног издања разговарамо са једним од аутора, проф. др Светиславом Марковићем.
РАЗУМЕВАЊЕ ТЕК ПОСЛЕ 13 ГОДИНА…
Књига са насловом „ГРАД ЧАЧАК“ је капитално дело посвећено нашем граду. Одредница је општа, али упућује на обиман посао, шта Вас је покренуло на овоистраживање које је коначно крунисано овим издањем?
-Идеја да се ова и оваква књига направи датира од пре 13 година. Наиме, 2008. године планирана је велика прослава 600 година нашег града. Наравно, мислило са на најстарије познато помињање назива Чачак у једном документу пронађеном у Дубровачком архиву, а сигурно је да овде насеље постоји више од осам векова (немогуће је да су цркву правили поткрај 12. века, а да овде није било насеља са српским становништвом). Том приликом, тадашње руководство Града расписало је конкурс за предлоге који би увеличали прославу. Др Илија Поповић и ја смо послали предлог да се тим поводом направи једна оваква књига. Нису нас удостојили ни одговора. Покушавали смо и касније да овај предлог „прогурамо“ код људи који су одлучивали – све је било безуспешно. Међутим, ми нисмо одустајали, стрпљиво смо склапали мозаик који се зове књига. Актуелни градоначелник Чачка је схватио значај нашег подухвата и омогућио да ова књига угледа светлост дана.
Наше амбиције су се сводиле на то да се обичном читаоцу предоче подаци о развоју и садашњем стању Града Чачка. Треба знати да је Град Чачак до 2007. године био Општина Чачак. Он обухвата 58 насеља, од којих је само Чачак градско. Хтели смо да саберемо географско-историјске податке о свим насељима која чине Град Чачак. Такође, жеља нам је била да књигу која је рађена по научним принципима, приближимо обичном читаоцу. Бићемо задовољни уколико је са истим жаром буду користили и истраживачи и сви остали грађани.
Шта обухвата књига, који период постојања града, које су то области којима се у њој бавите?
-Књига се бави Чачком и насељима која њему гравитирају од настанка нашег града до данашњих дана. Подељена је на неколико поглавља. У Уводу је дат историјски развој подручја које се данас назива Град Чачак. Наш Град има чиме да се поноси, од бројних археолошких налазишта, преко цркве старе осам векова и бројних манастира, као и чињенице да је то први град ослобођен од Турака и у Првом и у Другом српском устанку, до привредног, образовног, здравственог, културног и спортског центра југозападне Србије. Прво поглавље објашњава географско-саобраћајни положај Чачка. Природна основа чачанског подручја је дата кроз геолошку грађу и рудна налазишта, геотектонску структуру и рељеф, климатске карактеристике, хидрографске карактеристике и искоришћавање вода, земљиште и његове особине, биљни и животињски свет и заштиту животне средине. Треће поглавље је названо Чачанска насеља и у њему су дати основни подаци о свим насељима која чине Град Чачак. Потом су дати генеза, класификација и развој насеља овог подручја. У поглављу Становништво чачанског подручја дат је приказ промена броја становника и домаћинстава, природни прираштај и различите структуре становништва (полно-старосна, образовна, етничка, економска). Све то илустровано је бројним табелама и дијаграмима. Свакако да је највеће поглавље у књизи Регионално-функционални значај Чачка, у коме је садашње стање анализирано кроз девет функција: административно-управна, пољопривредна, индустријска, саобраћајна, трговинска, туристичка, здравствено-социјална, просветно-културна и спортска.
МЕЂУ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА И “ЧАЧАНСКИ ГЛАС”
Кажете да је истраживање трајало више од десет година, које изворе сте користили?
-Извори коришћени при прикупљању података за ову књигу су разноврсни – од архивске грађе (Међуопштински историјски архив Чачак, Архив Србије и Архив Југославије у Београду, али и бројни приватни архиви), затим 239 књига, 166 научних и стручних радова, који су по азбучном реду наведени на крају књиге, до периодике, где сигурно највише место заузима „Чачански глас“ који скоро девет деценија ревносно прати све најзначајније догађаје у нашем крају и представља прворазредни историјски извор.
Шта је био циљ овог истраживања, сабрана статистика или дефинисање духа места?
-Циљ наших истраживања је да се на једном месту прикупе и обелодане сви релевантни подаци о чачанском крају. Желели смо да прикупљену грађу систематизујемо на начин који ће бити разумљив сваком читаоцу, али и да има научну (истраживачку) основу. Наравно, све то је немогуће без конкретних статистичких података. Колико смо у томе успели процениће читаоци. С обзиром на то како је технички књига урађена, она би требала да представља вредан поклон свим посетиоцима града на Морави, а не само љубитељима књиге.
Пошто је реч о комплексном садржају, из ког угла претежно пишете о Чачку, историјског, географског, привредног, демографског, културолошког, друштвено-политичког… ?
-Можда је нескромно рећи да смо Чачак посматрали из свих тих перспектива, али и са још неких аспеката као што су здравствени, образовни, просветни, туристички. Та комплексност садржаја изискивала је посебне напоре и велико искуство. Према оцени рецензената успешно смо то урадили. Иначе, нисмо имали узора у презентацији прикупљених података, па сматрам да је ово оригинална књига, или прецизније не верујем да неки српски град има овакву књигу.
ЛИЧНА КАРТА ГРАДА
Можемо ли закључити да је реч о књизи која може бити лична карта града на Морави?
-Ако је Ви тако видите, онда смо испунили сопствена очекивања и мотив за оволики труд. Уколико знамо да лична карта садржи релевантне податке и фотографију личности којој припада, онда сте књигу лепо дефинисали. Наиме, трудили смо се да све што смо писали и сликовно прикажемо. Књига обилује квалитетним фотографијама и дијаграмима. На пример, за свако насеље направили смо дијаграм промене броја становника од Другог светског рата до данас и полно-старосне пирамиде према последњем попису. Не верујем да постоји нека значајнија установа или институција којој нисмо посветили заслужену пажњу. Такође, квалитетним фотографијама смо приказали знаменитости нашег града и његове околине. Надам се да ће се, читајући ову књигу, са Чачком и околином упознати не само гости нашег града, већ и суграђани.
Да ли је то више књига о људима или развоју града као адиминистративне заједнице?
-Нисмо писали о људима, мада људи чине свако насеље. Жеља нам је била да прикажемо Град као заједницу 58 насеља, али то је немогуће урадити не поменувши најзначајније личности у вишевековној историји нашег краја. Како не поменути Диса када Градска библиотека носи његово име, Надежду Петровић која је својим именом улепшала нашу Уметничку галерију, Војводу Степу који нас свакодневно поздравља на корзоу, изузетне уметнике, спортисте… Али, нисмо хтели да се бавимо њиховим биографијама.
Иначе, ја сам те 2008. године, заједно са Радованом Маринковићем, легендарним новинаром Вашег листа и најплоднијим литерарним ствараоцем у историји овог града, предлагао да се направи лексикон знаменитих људи чачанског краја. И тај предлог је прошао исто као и онај о коме сам говорио на почетку нашег разговора. То је свакако идеја коју треба реализовати.
ПЕРСПЕКТИВЕ…
Након вишегодишњег истраживања шта бисте могли закључити, какав је град у коме живимо и у чему су његове перспективе?
-Најболнији закључак везан је за демографију нашег града: ово подручје пуних 30 година има негативан природни прираштај, простије речено, од 1992. године, овде се више умире него што се рађа. У последњих шест деценија затворено је 14 основних школа! Све друго што бих рекао било би пристрасно. Можда је боље цитирати објективног Феликса Каница, који је пре скоро два века записао:
„После вишенедељног верања и ломатања по брдима која покривају Западну Србију, ево опет равнице, ево предела који радозналом оку не затвара поглед у широки ваздушни простор! А дивна је ово равница, коју, још с висине, гледамо пред собом! Она врло пријатно одудара од брдског предела кроз који смо прошли, који јесте историјски занимљив, али тврд, опор и безљудан. По њивама, које се у пуном бујању простиру пред нашим очима, крећу се вредни, ведри људи… Као Нил, који Египћани штују као божанство, и Морава је извор плодности и благостања овог најбогатијег кутка Србије.“
Наша перспектива је у томе да чувамо и унапређујемо овај најлепши кутак Србије. Убеђен сам да ће наша паметна и вредна омладина то умети. Морамо им помоћи у томе, а на нама је да афирмишемо вредне и талентоване, да смањимо писање о делинквентима и другим лошим примерима из криминалне праксе.
Зорица Лешовић Станојевић
