„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“ – БУЉИНА
Највећа je сова на свету. Тешко да јој може умаћи било који плен, јер као и код свих сова, лет јој је потпуно нечујан. А омиљени у јеловнику су јој јежеви, пацови, па чак и животиње веће од ње! У Овчарско-кабларској клисури гнезде се свега два пара буљина, један на уласку у клисуру из правца Чачка, а други на уласку из правца Пожеге. Из тог града је и наш саговорник Брано Рудић, професор који годинама проучава птице, а посебно су му драге баш грабљивице.
У Србији су буљину (лат. Bubo bubo, енг. Eurasian Eagle-owl) често називали букача, понегде и јејина, што је, због непознавања врста, у народу био чест назив за сваку сову. Позната је и као „велика ушара“, управо због уочљивих перјаних ушкица на глави, који немају никакве везе са чулом слуха, јер су ушни отвори код свих сова постављени асиметрично, увучени ниже на глави и обрасли паперјем.
Осим уочљивих „ушки“ на глави, буљина има моћне оперјале канџе и веома изражене наранџасте очи.
– Боја покровних пера углавном је тамнобраон са црним ознакама, док је унутрашња страна светлија са разбацаним црним пругама и тачкицама. Женка је значајно крупнија од мужјака, шире главе, мање усправних ушки, светлија је и може бити тешка до четири килограма. Достиже дужину и до 73 сантиметра, а распон крила може бити и до 170 сантиметара – наводи Рудић физичке карактеристике ове сове која насељава већи део Европе (нема је на крајњем северу), Азију и север Африке. Углавном „станује“ у брдско-планинским подручјима Србије, где има стеновитих станишта, али се гнезди и у побрђу, повремено и у близини насеља, уколико постоје погодна места за гнежђење и исхрану. Најбројнија је у југозападној и североисточној Србији, најчешће по клисурама и кањонима. У Војводини се гнезди само на неколико локалитета у југоисточном Банату.
– Главна станишта буљине су камењари, литице, каменоломи, полупустињски предели, четинарске и листопадне шуме са прогалама. У близини гнезда захтева отворена ловишта са богатим изворима хране. Неретко лови у близини људских насеља. Избегава велика, густа шумска пространства. Буљина је активна током ноћи. А дању одмара самостално или у пару на дрвећу или на стенама, добро сакривена. Као и остале сове лети бешумно, смењујући активан лет клижењем, а ретко крстари – објашњава Рудић.
Једна од занимљивости је да су одрасле буљине станарице које проводе цео живот на истој територији. Са друге стране, младе птице лутају и до 400 километара након осамостаљивања.
– Младунац буљине обележен у близини Јелен Дола нађен је идуће године у Гњилану 200 километара од места прстеновања! – каже професор Брано и додаје да јој је плен врло разноврстан. По величини варира од инсеката до великог тетреба, младих лисица и срна. Као занимљиву појаву наш саговорник истиче да буљина успешно лови и многе друге дневне и ноћне птице грабљивице, па су забележили да је пар који су пратили најчешће ловио голубове гривнаше и пухове, али на менију су му биле и вуге, глуваре, шумске сове и утине.
Гнезда ове птице се углавном налазе на полицама или поткапинама стена, ређе у дупљама старог дрвећа или на тлу. У марту или априлу женка полаже од два до четири јаја, на којима лежи око пет седмица, а за то време њу храни мужјак. Младунци се излегну из јаја у првој половини априла и напуштају гнездо после навршених 37 до 54 дана, а полећу са око два месеца старости.
– Крајем лета младунци напуштају родитеље и крећу у неизвесну будућност: добар део младих буљина не преживи прву зиму и искушења самосталног живота – каже Рудић.
Орнитолози процењују да је бројност буљине у благом порасту и да је у Србији од 320 до 440 гнездећих парова.
В. Т.
Извор: „Птице Чачка и околине“, Википедија
Фото: Брано Рудић
УГРОЖЕНОСТ
Просечна старост јој је око 12 година. Нема правих природних непријатеља. Ипак, као и остале сове, буљину је вековима прогањао човек због сујеверја, а сада је угрожена и због криволова, скупљања јаја и младунаца, уништавања станишта и страдања на путевима и далеководима.
МОЋАН ГЛАС
Буљина има моћан глас и велики „репертоар“, у зависности да ли дозива партнера, осећа опасност, напушта гнездо… Најчешће, присуство оближње птице одаје њено тихо двосложно хукање, које се по мирном времену може чути на удаљености и до четири километра.
