СИГУРНА НА МРЕЖИ – КАКО РЕАГОВАТИ НА ГОВОР МРЖЊЕ, ПРЕТЊЕ И МИЗОГИНИЈУ НА СОЦИЈАЛНИМ МРЕЖАМА
У организацији Српског лекарског друштва – Подружнице Чачак, у просторијама Црвеног крста, у среду, 16. марта, одржана је радионица, односно, представљен је пројекат “Сигурна на мрежи? – како одговорити на говор мржње, претње и мизогинију на социјалним мрежама”, који реализује Фонд социјалне и демократске иницијативе (ФОСДИ), у оквиру програма који спроводи Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Партнери на пројекту су: Центар за подстицање дијалога и толеранције, Црвени крст Чачак и Српско лекарско друштво – Подружница Чачак.
МОРАМО ДА ОТВОРИМО ОЧИ И ДА РЕАГУЈЕМО
Пројекат “Сигурна на мрежи? – како одговорити на говор мржње, претње и мизогинију на социјалним мрежама”, требало би да вишеструко допринесе локалној заједници, да подстакне развој способности, нарочито девојака и жена са подручја Чачка да се боре против cyber насиља, да буду “адвокати” који ће ширити идеју потребе заштите приватности и личног дигнитета, бити спремне да науче вештине и знање пренесу својим пријатељима, родбини и широј заједници. Општи циљ програма јесте унапређење положаја жена и остварење родно равноправног друштва, као предуслова за друштвени напредак, да кроз информисање и едукацију циљне групе повећа свест о проблематици насиља на интернету – cyberbullying, последицама које оно има по личну сигурност, нарочито младих, могућностима самозаштите и спречавања да буду (ин)директно злоупотребљени.
– Започели смо пројекат пре непуна два месеца, у оквиру програма који спроводи Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог. Циљ програма је промовисање родне равноправности, као основног дела јавне политике. То је веома широк појам и родна равноправност је мултидисциплинарна. Сви су су дужни да спроводе политике родне равноправности. Међутим, оно чему сведочимо у последње време, нарочито од периода када су успостављене и постале популарне друштвене мреже, је насиље на социјалним мрежама. Дакле, не само насиље у друштву које је, нажалост, свеприсутно, него и у такозваном виртуелном свету. То је узело маха и има за последицу чак и суицид, у случајевима, нарочито, младих особа, девојака и младића. Одлучили смо да радимо програм “Сигурна на мрежи”, који је започео истраживањем студената чачанског Факултета техничких наука. Они су на Фејсбуку, Инстаграму, Ју-Тјубу претходних месец дана пратили објаве, коментаре, постове. У Чачку смо имали радионицу са њима, а исход ће бити извештај о њиховим налазима – рекла је Наташа Милојевић, председница Фонда социјалне и демократске иницијативе (ФОСДИ), невладине организације са седиштем у Београду.
У среду, 16. марта, одржана је и радионица у организацији Српског лекарског друштва – Подружнице Чачак, на којој је разговарано са “другом генерацијом” о томе како препознати, спречити и излечити насиље на друштвеним мрежама, односно, како га препознати међу децом, јер је оно, према речима експерткиње Јелене Самарџић, све раније, већ од шесте године.
– Дакле, више не говоримо о адолесцентима, тинејxерима и младим људима, већ о деци. Родитељи најчешће не знају на којим мрежама су деца, мобилни паметни телефони су свеприсутни. Употребићу једну доскочицу: “Паметни телефони, а ми све глупљи”. Управо због тога ћемо организовати шест радионица, у сарадњи са неколико организација, међу којима су и чачанске. У ствари, реализоваћемо једну малу кампању, у којој ће се, пре свега, млади људи обратити јавности са поруком да је насиље на социјалним мрежама, такође, насиље. Желимо да подсетимо да постоје и законске и друштвене норме, које насиље санкционишу, само их треба поштовати – нагласила је Наташа Милојевић.
Када је реч о објавама на друштвеним мрежама, најчешће су то лоши, негативни коментари, злоупотреба објављених фотографија, или објављеног садржаја, посебно међу младима. Данас су техника и програми за уређивање садржаја веома достуни, постоје многе апликације. Cyberbullying се може умањити и победити кроз квалитетан и ефикасан систем превенције, ране детекције и правовремене интервенције, а услов за то је постојање свести и знања, нарочито код младих, о формама, скривеним или јасним значењима и замкама комуникације на мрежама.
– Једна од најчешће присутних је исмевање нечијег изгледа или изјаве, што је још и блажа форма. Али, морамо победити константно праћење некога са негативним коментаром, говором мржње, такозваним cyberbullying-om. Морамо спречити поступке који промовишу насиље и говор мржње, који наводе некога на самоиспитивање и преиспитивање, који наводе околину да особу која је предмет насиља, поруге, погрдних израза или фотографија, анатемишу и у друштву кажњавају. Најчешће се исмевају млади људи, осетљиве душе које, ако не знају од кога да затраже помоћ, пате, што оставља последице за читав живот. У разговору са младим људима много смо сазнали о томе шта су мотиви насилника на мрежама, зашто се то догађа и закључли да је насиље у виртуелном свету последица насиља у стварном свету. Све почиње у породици, у непосредној заједници у којој живимо. Дакле, морамо да отворимо очи и уши, да будемо солидарни и да реагујемо. Не можемо свакодневно да будемо уморни од свега, морамо да реагујемо – нагласила је Наташа Милојевић.
НАСИЛНИК МОРА ДА БУДЕ КАЖЊЕН
Примаријус др Нада Лазовић, председница Српског лекарског друштва – Подружнице Чачак, напомиње да СЛД подржава овакве активности, јер сматра да треба помоћи женама, поготову оним које су угрожене насилничким понашањем у кући, на радном месту, на друштвеним мрежама, било где.
– Акценат овог пројекта јесте на злостављању преко друштвених мрежа, које може бити различитог облика и типа и које, такође, може оставити последице по здравље жена. Најчешће се дешава да жене имају психичке поремећаје, почев од страха, на пример, од изласка на улицу, кретања ноћу, до депресије, тахикардије… У суштини те жене пуно пате и болести могу да трају јако дуго. Има жена које су у раној младости доживеле неки вид насиља, али њихово здравствено стање може да буде угрожено до краја живота. Многе никада нису могле да живе безбрижно и без страхова, а психички поремећају могу да доведу и до органских поремећаја, чак и до инфаркта миокарда. Нажалост, дешавају се и самоубистава, јер не могу да се изборе са својим страховима и насилницима, који се налазе или у породици, или на било ком другом месту – рекла је др Нада Лазовић, говорећи о “Насиљу, друштвеним мрежама и здрављу”.
Најбоља превентива је, каже докторка, да сви буду упознати да насиље над женама подлеже законским регулативама:
– То значи да имамо низ закона које треба поштовати. На пример, сведоци смо и насиља над женама у време ковид епидемије, када су жене биле више у кући, него остали чланови породице, када се од њих много захтевало и очекивало. Оне су на неки начин малтретиране, психички или физички, тешко су то подносиле, а трпеле су, јер су сматрале да можда тако треба. Многе жене мисле да су можда оне криве, да су можда насиље нечим изазвале. Једноставно, иду линијом мањег отпора, верујући да ће насиље престати. Међутим, насиље никад не престаје. Нажалост, могли смо да чујемо да је и у нашем Заблаћу муж убио жену. Дакле, сви морамо да будемо упознати са законом, сви морамо да знамо да нам је обавеза и дужност да пријавимо насиље. Насилник мора да буде кажњен, морамо да помогнемо угроженим женама, а не да чекамо да се деси немио случај, па онда да причамо о томе – нагласила је др Нада Лазовић.
О пројекту и друштвеном контексту “Сигурна на мрежи” говорила је Наташа Милојевић, председница ФОСДИ, а потом је уследила презентација “Шта је насиље на социјалним мрежама”, консултанткиње Јелене Самарxић. Предавање под називом “Насиље, друштвене мреже и здравље” одржала је др Нада Лазовић, а о “Личној безбедности и безбедности заједнице” говорила је консултанткиња мр Светлана Јанковић. “Како промовисати ненасилну комуникацију” предочиле су Наташа Цвијовић, Наташа Милојевић и Јелена Самарџић.
Нела Радичевић
