Протеклог викенда, у Зрењанину, одржано је 36. по реду Државно првенство у Фудокан и Традиционалном каратеу.
Такмичење је окупило више од 200 такмичара, свих узрасних категорија.
Чланови чачанског карате клуба „Немања” су наступили са својих 14 такмичара и освојили 14 медаља, шест златних, пет сребрних и три бронзане, а као судија на такмичењу, после дуже паузе, нашла се и Марија Раичковић, тренер клуба „Немања”.
Освајачи медаља су:
Александар Живковић – сениор, освојио је златну медаљу у Фудокан спорту, сребро у дисциплини Фуку го, и две бронзане медаље- у катама појединачно и кумите-у;
Павле Ђокановић – сребрна медаља у кихон кумите-у и бронзана медаља у катама појединачно;
Сања Димић – златна медаља у Фудокан спорту;
Каћа Димић – златна медаља у Фудокан спорту;
Анђела Митровић – освојила је два сребрна одличја, у катама појединачно и у дисциплини кихон;
Лена Драшковић је освојила златну медаљу и тако постала Државна првакиња у катама појединачно;
Драган Радовановић је освојио сребрну медаљу у катама појединачно;
Војин Видојевић, којем је ово уједно и прво такмичење од када вежба, освојио је два златна одличја – у катама појединачно и дисциплини кихон.
Без одличја овог пута, а са одличним наступима остали су: Урош Каплановић, који је заузео пето место, Лазар Пумпаловић, Андреа Драговић, Дуња Полексић, Наталија Богдановић и Лазар Василијевић.
„Државно првенство је такмичење високог нивоа и апсолутно све мора да се поклопи тај дан. Мањак спортске среће је довело неке чланове да остану без одличја, али то су такмичари са изузетно бројном групом у конкуренцији. Искрено сам поносна на свако дете које је тај дан наступило у Зрењанину. Учимо да је најважније да на татмију ураде своју дисциплину онако како смо вежбали на тренингу, а све остало је додатна награда. И то је мој понос, што су тај дан то испоштовали. Све остало ће доћи”, каже Марија Раичковић, тренер клуба и додаје:
„Поносна сам што смо свој рад крунисали оваквим резултатима ове године, видео се велики помак. Када приђу судије и тренери са похвалама о евидентном напретку мог пулена, немам разлога да будем незадовољна, напротив. Увек ме учине поносном, како својим наступом, резултатима, али пре свега спортским понашањем, које одликује такмичара. Моји такмичари су заиста оставили срце на татмију, максимално се фокусирали и испунили циљ. Хвала њима и њиховим родитељима, који подржавају наш рад и који су ту као неисцрпна подршка.”
„Посебне емоције за овај клуб, изражене су у новембру, месецу када је отишла тренер Зорана, па сходно томе, као и увек, захваљујући мојим члановима и њиховом раду, посветила бих ове одличне резултате и наше наступе управо њој, нашој Зорани. Надам се да је поносна са својим Немањом на све нас”, завршава Марија.
