Podaci iz 2018. godine pokazuju da je oko 75 odsto jezera Međuvršje pod muljem, da se u menju nalaze teški metali, a samim ti pretpostavka je i da je voda zatrovana. Izmuljavanje jezera Međuvršje imalo bi veliki značaj za ceo sliv Zapadne Morave, rečeno je na današnjem skupu koji je održan u Čačku.
Kada se bude pristupilo realizaciji ovog projekta, potrebno će biti najmanje tri godine da se sav mulj izdavi, kaže Milan Radunović koji učestvuje u pripremi projetnog zadatka “Međuvršje”.
“Projekat Međuvršje podrazumeva u prvoj fazi snimanje stanja vode i mulja, u drugoj fazi čišćenje, odnošenje i kasnije preradu tog mulja do spalionice. U okviru tog projekta analizom trenutnog stanja jezera Međuvršje konstatovano je da ono ne vrši osnovne dve funkcije zbog kojih je izgrađeno. Jedna funkcije je proizvodnja električne energije. Zbog velike količine mulja smanjena je mogućnost proizvodnje, a s druge strane zbog velike količine mulja smanjena je sposobnost jezera da prihvati bujične vode Zapadne Morave i njenih pritoka”, rekao je Radunović.
Prema njegovim rečima, zbog toga je definisan jedan poseban segment projekta Međuvršje i odnosi se na informacioni sistem koji bi imao svrhu da integriše sve opštine u slučajevima bujičnih voda, ali i da isto tako informiše branu da može u određenom trenutku da ispusti vode da ne bi došlo do plavljenja iza brane.
U jezeru se, kaže Radunović, nalazi velika količina mulja, čak oko 17.000.000 kubnih metara, a kako se nalazi između magistralnog puta i planina, proces izmuljavanja bi se vršio na vodi.
“To bi značilo da plovni bager vadi mulj. Uzimajući u obzir put i planine i da nema mogućnosti da se stave kasete gde bi se voda odlivala, to bi moralo da bude opet na plovnom objektu. Zbog toga se uzima iskustvo Mađarske u čišćenju jezero Balaton”, naveo je on.
Objašnjava da bi se izvađni mulj prevozio na lokaciju gde se nalazi sistem za preradu otpadnih voda, zatim preradio i od njega bi se dobio kompost.
Zamenik direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Sandra Nedeljković, kaže da se 18 jedinica lokalne samouprave zajednički bore na preventivi i budućem reagovanju.
“Sve aktivnosti koje smo radili kroz implementacija nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, od 2014. godina kada je vlada usvojila taj program vidimo spremnost jedinica lokalne samouprave da samostalno kreiraju i planiraju buduće projekte. Današnji sastanak je dokaz da su lokalne samouprave spremne da preuzimaju odgovornost da se u jednom trenutku same štite, da ne čekaju nacionalne institucije, već da samostalno preuzimaju odgovornosti i vrše mere i aktivnosti da bi bile bezbedne od budućih opasnosti”, rekla je ona.
Nedeljković je podsetila da je iz donacije Švajcarske već uloženo oko 200.000 evra u sistem rane najave u slivu Zapadne Morave, dodajući da je postavljeno pet mernih stanica na području Čačka.
Ističe da je nekadašnja Jugoslavija imala dobar sistem civilne zaštite koji su kopirale druge zemlje.
“Pored Čačka, Kraljevo, Kruševac i Novi Pazar ima odlično izgrađen sistem civilne zaštite i ti gradovi su sproveli sve one obaveze koje su u skladu sa zakonom o smanjenju rizika u vanrendim situacijama”, izjavila je ona.
Pomoćnik gradonačelnika Čačka Milan Bojović, kaže da je formiranje udruženja koje čini 18 loklanih samouprava, dobar primer.
“Kada smo započeli ceo proces, potpisali sporazum i napravili prve korake u pravcu formiranja zajedničke službe za smanjenje rizika, jedna od osnovnih tema bilo je čišćenje jezero Međuvršje”, rekao je on.
Kako je istakao, uklanjanjem mulja iz jezera otvorio bi se prostor za prihvatanjem dodatne količine vode i na taj način bi se uticalo na smanjenje rizika od poplava.
Izvor: MNA
