TRI “AJKULE” ZA VRHUNSKI KVALITET ŠLJIVOVICE!
Čačanski proizvođači rakije su ove godine osvetlali obraz na novosadskom Sajmu poljoprivrede, gde su, u konkurenciji domaćih i stranih učesnika takmičenja, postigli izuzetno dobre rezultate. Vrhunski kvalitet njihovih rakija zavredio je više prestižnih priznanja renomiranog novosadskog sajma, među kojima su najznačajnije velike zlatne medalje ili drugačije rečeno “ajkule”, o kojima sanjaju svi učesnici takmičenja.
Stanimir Cane Minić iz Trepče je poznati proizvođač vrhunskih voćnih rakija. “Minićeva kuća rakije” poseduje savremenu destileriju i uveden HCCP standard. Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu prvi put je učestvovao 2005, i od tada svake godine osvajanjem prestižnih priznanja potvrđuje da su njegove prepečenice dostigle vrhunski kvalitet. Ove godine, po 13. put, Minićeve rakije osvojile su: jednu zlatnu (za dunju iz 2000. godine), jednu Veliku zlatnu medalju za kajsijevaču 1993, a za šljivovicu (1992) „ajkulu“- rezervisanu samo za izuzetne rakije koje su ocenjene sa 19 ili više, od maksimalnih 20 poena. Minićevim rakijama je to do sada pošlo za rukom nekoliko puta.
Minić istiće da su za uspeh svakog posla, pa i ovog kojim se on bavi, presudni marljivost, trud i ljubav.
– Rakija ne može imati dobar kvalitet ukoliko nije proizvedena od zrelih plodova i uz primenu odgovarajućeg tehnološkog postupka. Važni su i uslovi u kojima se šljiva prerađuje – dobar kazan i ostali prateći alati i aparature. Voće koje koristim u proizvodnji je autohtono iz sopstvenih šljivika i delimično iz otkupa, pretežno iz okoline Čačka i sa planine Vujan (trnjina, drenjak, oskoruša, takiša…) – ističe Minić.
Predragu Prodanoviću iz Pridvorice je ove godine na novosadskom Sajmu pripala velika zlatna medalja za “Jelički dukat” iz 2000. godine. Kako ističe Prodanović, na novosadskim sajmovima je učestvovao više puta i osvajao priznanja.
– Ovo nije moja prva nagrada na novosadskom sajmu. U 2002. godini poneo sam šampionsku titulu Sajma, 2003. osvojio sam veliku zlatnu medalju, a 2013. dve velike zlatne – za šljivovicu “Jelički dukat” (2004) i kajsijevaču iz 2008. godine. Za mene su ova priznanja veoma značajna, jer predstavljaju potvrdu da sam postigao i održao željeni kvalitet u proizvodnji – ističe ovaj uspešni čačanski proizvođač rakije.
Prodanović objašnjava da je “Jelički dukat” već 15 godina prisutan na srpskom tržištu i da su njihove rakije postale prepoznatljive na domaćem, ali i stranom tržištu. Kvalitetne rakije izvozi u Crne Goru, Bugarsku, Sloveniju, Češku, Nemaćku, ali i daleku Australiju. Osim toga, proizvodnja rakije je više od 100 godina tradicija u njihovom domaćinstvu.
– Imamo registrovanu firmu. Državi plaćamo dažbine i dobro nam ide posao. Smatram da je mnogo lakše poslovati u legalnim okvirima. A da biste proizveli dobru rakiju najvažnije je da imate zrele i zdrave plodove, kontrolisanu fermentaciju, kao i destilisanje, kako bi se iz sirovine izvadilo tzv. “srce rakije”. Važno je i da obezbedite kvalitetno bure za odležavanje rakije – kaže Prodanović.
Veliku zlatnu medalju prestižnog novosadskog Sajma poljoprivrede osvojio je i čačanski voćar Mile Tica iz Prislonice, koji se proizvonjom rakije uspešno bavi od 1987. godine. “Ajkulu” je zaslužila rakija od šljive (kupaž) koju je ispekao njegov deda 1955, a kojoj je dodao sopstvenu prepečenicu iz 1987. godine. Kako ističe Mile, u svojoj dosadašnjoj karijeri proizvođača rakije nije se mnogo bavio takmičenjima. Pre nastupa u Novom Sadu, jedino je učestvovao na takmićenju “Šumadijska kraljca” u Trepči, gde su njegove šljivovice osvojile veliku zlatnu i srebrnu plaketu.
– Utisak je bio neverovatan: sve je bilo na visokom nivou, počev od otvaranja Sajma, pa do dodele priznanja. Konkurencija je bila jaka i kada osvojite “ajkulu”, koja predstavlja najvrednije priznanje, znači da ste dostigli vrhunski kvalitet ‘ ističe Tica.
Mile Tica gaji šljivu na četiri hektara. Šljivovicu peče isključivo od sopstvene sirovine. Proizvodi i druge voćne rakije od sopstvenog, ali I od voća koje otkupljuje na čačanskom području, jer je, kako kaže, vrlo važno i geografsko poreklo proizvoda. Svoje kvalitetne rakije prodaje kod kuće. Kupci dolaze redovno iz različitih krajeva Srbije, jer veliki ljubitelji naše “nacionalne kapljice” kad prona|u ono što im odgovara teško menjaju svoje navike. NJegove voćne rakije su stigle i do Australije, Kanade, Čikaga i uvek je dobijao dobre povratne informacije o njihovom kvalitetu.
– U proizvodnji rakije nema neke velike tajne. Ako imate vrhunsku burad, dobar lampek i kvalitetnu šljivu – već ste odradili solidan deo posla. Majstor koji peče rakiju mora da zna ša hoće i da sve odradi onako kako treba, ali ne baš sve onako kako su to radili naši dedovi i pradedovi, već kako to zahteva nauka – kaže Mile Tica.
V. S.
