Projekti Socijalno preduzetništvo - šansa ili neizvesnost

ОД ОБРАЗОВАЊА ДО ЗАПОСЛЕЊА

БЕОГРАДСКИ КАФЕ 16 – ДОБАР ПРИМЕР СОЦИЈАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Запошљава децу из материјално угрожених породица, кориснике Свратишта. Пре добијања посла пролазе и обуку за бармене, конобаре или нека друга занимања за која су заинтересовани.

Пре пет година, невладина организација Центар за интеграцију младих основала је Кафе 16, у Цетињској улици у Београду. Та организација води и Свратиште за децу. Ту они добијају све што, врло често, немају код куће, топли оброк, чисту одећу. Временом, пружено им је више од основних животних потреба – могућност образовања и обуке за послове који би им помогли да се заувек ослободе сиромаштва. До сада је обуку прошло на десетине младих.

– Када напине 16 година, млади напуштају Свратиште и тако је наш кафић добио име. Нисмо хтели да остану препуштени себи и улици, зато је и покренут програм образовања и обуке. Првенствено за конобаре и бармене. Касније остају код нас или почну да раде у неким другим угоститељским објектима. Пошто долазе из социјално угрожених породица и маргинализованих група, њима су ускраћене многе могућности које други имају, попут образовања и запослења. Уколико не желе да се определе за угоститељство, подржавамо их да стекну вештине и у другим областима. Ту смо да и да их охрабримо да редовно похађају школу, макар основну, као и да ураде домаће задатке, науче енглески, рад на компјутеру, све што им је данас потребно да се запосле – каже Душан Јордовић, менаџер Кафеа 16.

После напуштања свратишта, млади похађају тромесечну обуку, која не ретко траје и дуже, потом настављају и школовање, стичу теоријска знања, а онда долазе у Кафе 16 на обуку. Уколико не остану ту да раде, њихови ментори им проналазе посао у другим ресторанима или хотелима. До сада је основну обуку стекло неколико десетина тинејџера, углавном Рома. Већина њих живи у, такозваним, неформалним насељима, којих у Београду има око 27.

– Не морамо да говоримо колико је предрасуда према Ромима, најчешће да су нерадници или да раде само на улици. Истина је да се већина бави скупљањем секундарних сировина, одају се и криминалу, али ко би он желео зими да пере шофершајбне, а да није принуђен на то. Већина те деце није завршила основну школу, као ни њихови родитељи. Потиче из породица у којима су и старији чланови неписмени. Зато, касније тешко проналазе посао – подсећа Јордовић.

И када заврше обуку, пронађу други посао, подршка из Центра за интеграцију и Кафеа 16 не пролази. Прате их, разговарају са њиховим послодавцима. Дешава се да поједини касне или не долазе редовно на посао. Не би требало толико да чуди такво понашање појединаца, пошто већина њихових вршњака иде у школу и код куће има најосновније услове за живот.

Осим мотивације и обуке за посао, некадашњи корисници Свратишта имају прилику да стекну самопоуздање и социјализацију, што је врло важно да се касније не би нашли на погрешном путу.

Кафе 16 налази се у популарном београдском угоститељском кварту. Многи долазе ту на кафу или оброк зато што знају његову основну мисију, међу којима је и смањење социјалне неједнакости. Захваљујући тим сталним гостима, опстали су у време пандемије корона вируса, када је угоститељство стало.

Изузетан је пример и за остале градове. Постојање таквих или неких других социјалних предузећа допринело би бољем орбазовању и запошљавању маргинализованих група. Могла би да буде уточиште Ромима, ментално недовољно развијеним особама, аутистима, свим тешко запошљивим категоријама становништва.

Фото: FB станица Кафе 16

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.