Kultura

Osvrt na pozorišnu predstavu „Teško je reći zbogom“: LJUBAVNI TROUGAO

LJUBAVNI TROUGAO

Osvrt na pozorišnu predstavu „Teško je reći zbogom“, po tekstu hrvatskog dramskog pisca Mire Gavrana, a u izvođenju Teatra „Vihor“, režija Marija Lipkovski. Predstava je odigrana na velikoj sceni Doma kulture ,u petak, 29. septembra.

Nova pozorišna sezona u Domu kulture otpočela je predstavom „Teško je reći zbogom“, po tekstu Mire Gavrana (1961) jedinog živog dramskog pisca, koji ima festival – „Gavran fest“, na kome se izvode samo njegove drame. Festival se održava u Slovačkoj, a pisac, koji je pored drama poznat i po svojim brojnim romanima i knjigama za decu i omladinu, prevođen je i izvođen širom Evrope i sveta. Poznat je pre svega po svojim dramama koje se bave složenim muško – ženskim odnosima, a znamo da je ovo tema koja se tiče svih nas i umnogome određuje našu sreću i nesreću.

Gavran se sve radije igra i na srpskim scenama, a za poslednjih trideset godina imao je 11 izvođenja u našim pozorištima. Vrstan poznavalac muške i ženske psihe, bračnih odnosa i problema koji prate savremen brak, sa odlično napisanim dijalozima, koji dovode do neočekivanih obrta, gde „žrtva“ i „progonitelj“ lako zamene mesta, a gledalac prihvata dinamičan put od drame ka komediji i melodrami, a sve u jednom komadu u kome su i glumci veoma važni, odnosno od njihivog odnosa i razumevanja teksta, potpunog saživljavanja sa napisanim, zavisi i uspeh određene predstave. Mladi glumci u predstavi „Teško je reći zbogom“, Nevena Ristić, Ivan, Mihailović i Dragana Dabović, čačanskoj publici uglavnom poznati po ulogama u tv serijama, uspeli su lako da uvedu publiku u vrtlog bračnih zbivanja, prošaran lažima, neverstvom, sumnjom u sopstvenu i partnerovu ljubav. Lucidno, na momente vrcavo i što je najvažnije itekako poznato publici, gde muž sopstveni neuspeh u braku, pokušava da prevaziđe novom vezom i to sa najboljom prijateljicom svoje žene, ali sve ostaje tu, kompleksi, frustracije, samo se uloge menjaju. Što bi Brešan rekao: „K’o bi gori, sad je doli“. Potreba za roditeljstvom ljubavlju, karijerom, sve ostaje isto kod svih aktera priče, samo vremenom se malo promešaju karte, zamene uloge. Kod Gavrana, muškarac uvek nekako izvisi, ostane kratkih rukava, neostvarenih želja, ostavljen i jadan na kraju balade, ali to je samo privid u ovoj predstavi. Poslednjom scenom, svi akteri ljubanog trougla, ostaju razdvojeni, tihi i sami, svako uronjen u svoju tugu i tišinu.
Gavran je odličan poznavalac ljudskih duša, sjajan dramski pisac koji razume i voli svoje junake, njihove vrline i slabosti shvata, a to ume publika da prepozna i da nagradi dugotrajnim aplauzom dobre glumce.
Velika sala Doma kulture nije bila u potpunosti ispunjena, ali su prisutni zadovoljno i sa osmehom otišli kući.

Dušan Darijević

Оставите одговор