Kultura

ОТВОРЕНИ ПРОСТОР ДИЈАЛОГА

СА ОТВАРАЊА ИНСТАЛАЦИЈЕ „IF WALLS COULD TELL“ УМЕТНИКА МИШЕ КУБАЛА, НА ТРГУ „НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ“

На Тргу „Надежда Петровић” у Чачку, 5. јуна, отворена је инсталација If walls could tell”, немачког концептуалног уметника Мише Кубала, као део истоименог пројекта који испитује улогу уметничких институција у савременом друштву, њихову отвореност према различитим друштвеним групама, као и могућности за партиципативно укључивање грађана у процесе уметничке продукције. Два дана касније, 7. јуна, у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ одржана је панел дискусија на тему „Уметност у јавном простору – документ деструкције“. Пројекат If walls could tell је до сада реализован у Сарајеву, Букурешту, Скопљу, Кишињеву, Љубљани, и Краљевици, а завршна етапа ће бити одржана у Weltkunstzimmer-u у Диселдорфу, где ће бити организована завршна панел дискусија с представницима свих партнерских институција.

Током реализације пројекта у Чачку, била су постављена три бела зида на Тргу „Надежда Петровић“, а грађани су имали прилику да на њима оставе свој траг, реч, цртеж, боју или мисао, користећи разне материјале и технике. Резултат је колективно уметничко дело које не настаје иза затворених врата институције, већ у живом, јавном простору, као комуникација између публике, уметника и заједнице.

Кустос пројекта из Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Предраг Живковић

На отварању инсталације „If walls could tell”, кустос пројекта из Уметничке галерије „Надежда Петровић“ Предраг Живковић захвалио је свим институцијама, установама и појединцима који су помогли реализацију овог пројекта.

– Наша Галерија је препознатљива у граду, па и шире, по свом односу према публици, по отворености. Публику никад нисмо сматрали пасивним посматрачем и конзументом културних садржаја које производимо. Увек смо се трудили да публика буде и активни део наше заједнице, неко ко, поред тога што  конзумира, и креира садржај. Ова инсталација је још један корак у том правцу. На конгресу Асоцијације ,,ZIVA AWARD” у Братислави, 2023. године, добили смо награду за отвореност и однос према публици. Сада се крећемо корак даље и стварамо дијалог између уметности која се догађа у јавном простору и галеријских зидова. Наравно, поред чувања дела Надежде Петровић, наша обавеза је и афирмација савремене ликовне, односно визуелне уметности – рекао је Предраг Жиковић.

Директор београдске канцеларије Гете-Института Кристоф Фелдхус

Директор београдске канцеларије Гете-Института Кристоф Фелдхус, нагласио је да постављени зидови нису уметничко дело, већ процес који ће се развијати током два дана и постати сценографија за дебату, када се зидови врате у Уметничку галерију „Надежда Петровић“.

– Овде немамо уметника – ствараоца у традиционалном смислу, јер не постоји јасна уметничка порука. Налазимо се испред уметничког процеса. Али, то нас враћа на корене уметности, јер у својој суштини, на својим почецима и није била намера уметника да створи уметничко дело, већ више потреба да се изрази – рекао је Кристоф Фелдхус.

Кустос пројекта са Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду Зоран Ерић, објаснио је да уметник  не намеће никакве задатке грађанима, већ поставља три бела зида прилагођена локалном тргу који представљају „tabula rasu“, нешто што је потпуно празно, као бело платно пред сликаром, за све грађане који желе да оставе неке отиске, да напишу и изразе своје поруке и осећања.   

– Нама је као тема јако битан процес партиципације, на који начин институције, као што су музеји и галерије, комуницирају са публиком. Знамо да Галерија „Надежда Петровић“ има дугу традицију, пуно програма, брине о својој публици, зато су ови програми додатно битни, да видимо како ће грађани реаговати и какве ће поруке оставити – рекао је Зоран Ерић.  

Аутор пројекта Миша Кубал и кустос пројекта са Института за филозофију и друштвену теорију у Београду Зоран Ерић

Аутор пројекта Миша Кубал ради као концептуални уметник од 1977. године, са фокусом на проблем светла у уметности. Његови радови преиспитују друштвено-културне структуре путем архитектонских интервенција и перформативних чинова у јавном простору. У његовим партиципативним пројектима стапају се јавни и приватни простор и нуди платформа за отворену и директну комуникацију између публике, и уметника. Професор је уметности у јавном простору на Академији за медијску уметност у Келну, а 2016. године добио је Награду за уметност светла.

– Ово је веома посебна конекција, са једне стране ту је Надежда, зачетница модерне уметности у Србији, чији је уметнички утицај јак и широм Европе, а истовремено овај град је престоница мурала, па овакви зидови, можда, и нису изненађење у Чачку. Видећемо како ће се остварити однос између Надежде и нечега новог, у оквиру нашег малог уметничког света. Када долазите из Немачке, људи повезују зидове са раздвајањем, одвајањем, преградом, не толико са састајањем и стапањем. Оваквим пројектом желимо да постигнемо управо супротно, отвореност у јавном простору, постављамо нешто што је још у античком свету представљено као агора, као отворени простор дијалога – нагласио је Миша Кубал.

Пројекат „If walls could tell“ је до сада реализован у Сарајеву, Букурешту, Скопљу, Кишињеву, Љубљани, и Краљевици, а завршна етапа биће одржана у Weltkunstzimmer-u у Диселдорфу, где ће бити организована завршна панел дискусија с представницима свих партнерских институција. Пројекат је организован у сарадњи са мрежом Гете-Института у свим земљама партнерских институција из уз подршку Kunststiftung NRW и Bundeszentrale für politische Bildung.

Н. Р.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.