Projekti

ПОСЛОВНИ И ПОРОДИЧНИ ПРЕОБРАЖАЈИ ПРЕДУЗЕЋА ”ЕЛСАТ”

Ништа није тако брзо напредовало последњих 30 година као технологија. У ”игри” су остајали само они којима су знање и спремност да уче остали најјачи адути. Тако су и Стефановићи од продаје и монтаже сателитских антена, којих више и нема, стигли до лед екрана. Некада отац Драган и мајка Славица, данас, вођење фирме полако преузима њихов син Александар.

Пре више од две године прва фабрика лед екрана отворена је у Чачку. Или прецизније, у Прислоници, где се налазе производни и монтажни погони. Оснивачи Драган и Александар Стефановић, власници фирме ”Елсат”.

Александар и Драган

Намерно је на почетку поменуто 30 година. Толико постоји ”Елсат”, који је са Драганом и његовим тимом инжењера и техничара, наравно и Александром, успешно хватао корак са свим временима која су долазила, санкције и ратови у бившој Југославији, бомбардовања Србије, светска економска криза пре десетак година. Довољно да утера лед у кости…

– До 1992. радио сам у војсци и имао плату 50 марака. Проценио сам да није довољна за четворочлану породицу, била је рођена и наша ћерка Ђурђа, зато смо одлучили да судбину узмемо у своје руке. Супруга и ја смо основали фирму и почели да монтирамо и продајемо сателитске антене, алармне системе и видео надзор. Осим монтаже, развили смо и производњу опреме за пријем земаљских ТВ канала. Тих деведесетих, отваране су и прве приватне телевизије. Те околности су нас навеле да производимо опрему за пријем њихових сигнала. Произвели смо и антенски појачивач и продали око 80 хиљада примерака. За њега смо на свим сајмовима тадашње Југославије освајали главне награде – наводи Драган Стефановић хронолошки развој своје фирме.

Сајам технике, Београд 1998.

Временом, из ”Елсатове” радионице изашла је и рото антена. Показало се да је ”хит”. Продали су око 60 хиљада комада у Југославији и земљама Европске уније. Живели су и ти уређаји до успона кабловске телевизије.

– Ни тада нисмо хтели да чекамо кризу и да нас време прегази, већ смо развили нови програм – систем кућне аутоматике. Унапређивали смо га и радили тај посао десет година. ”Паметне куће”, или систем кућне аутоматике, била је и тема Александровог дипломског рада на Електронском факултету у Нишу. Тако смо помагали једни другима. Када смо продали стотинак паметних кућа, у међувремену је за њих спласло интересовање, започели смо посао са лед екранима – каже Драган.

ПОСТЕПЕНА СМЕНА ГЕНЕРАЦИЈА

Деценијама уназад нису се мењали само производни програми у ”Елсату”, који је, готово извесно, зачетник онога што данас зовемо – електроинсталације слабе струје. Од почетка, породица се припремала за промене и у руковођењу фирме.

– Први хонорар сам зарадио у седмој години. Помагао сам оцу, додавао му алат за инсталацију коју је радио. Он каже: ”Окасти кључ 17”, ја га донесем. Видео је то наручилац тих инсталација и наградио ме са 10 марака. И данас их чувам! Био сам у Београду у Електротехничкој школи ”Никола Тесла”, када су рото антене биле популарне. Пре или после часова, ишао сам од једне до друге радње и нудио их. Обезбедио сам десетак купаца. Невероватан је осећај једног тинејџера, када може да помогне својој породици и породичној фирми – све је јасно у Александровим речима. Од детињства је живео са приватним предузетништвом, што је најважније – својевољно. Тако је и после раног осамостаљивања и живота у Ученичком дому у Београду, уписао студије у Нишу, на смеру телекомуникација.    

– Када сам после студија почео да радим у ”Елсату”, нисам имао право одлучивања. Мислим и да није добро да ”татин син” одмах постане директор. Тек, после пет година сам именован за извршног директора. Тада ми је и отац поклонио 40 одсто власништва фирме – напомиње Александар.

И његово тридесетогодишње усавршавање недавно је, на неки начин, награђено. Био је у ужем избору за признање ”Најпредузетник године”, кога додељује независна Равизорска кућа ”Ernest and Young”. Освајачи премије, њих 60, такмичиће се у финалу у Монте Карлу. Иако није добитник, Александар је изузетно задовољан номинацијом и уласком у ужи избор.

– Све што имамо, сами смо створили. Нисмо знање и идеје доносили од других фирми, него смо их освајали са нашим тимом. Нити смо ”преписивали” од других. Свесени смо да би све то било кратког века. Ако имамо неко знање и организационе способности, морамо их надограђивати, не остајати на истом нивоу. Зато и ми и наши запослени редовно похађамо семинаре, стално учимо – драгоцен је савет оснивача породичне фирме.

Како је на неки начин Александар и рекао, увек је пожељно и одлучивање и руковођење препустити људима који најбоље знају. Показао је да може, али ништа без запослених. Тим од 20 људи чине и инжењери различитих струка. Поједини запослени су са њима више од 25 година.

ТРЕЋЕ ДЕТЕ

– Сви мисле да имам Александра и Ђурђу, која је дипломирани економиста и ревизор. Од почетка је имала друга интересовања и не ради са нама. Али, имам треће дете. ”Елсат”, кога смо Славица и ја створили, гајили и неговали. Као што се боримо за биолошку децу, тако и ово ”дете” мора да нађе свој пут – уверен је Драган. За неку годину се припрема за пензију и нада се да ће тада његова једина ”очинска” улога ”трећем детету” бити саветник – само по позиву!

– Садашњост нисмо наследили од родитеља, него од наше деце и морамо је вратити – једна је од поука којима се руководе отац и син. За Александра, Ђурђу, Ивану, Деспота, Јефимију… За пословне тимове од којих ће стално зависти десетине породица.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.