У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ИКОНА, СЛИКА И ФИГУРА БОБАНА ТВИНА МАНДИЋА
– У Галерији Народног музеја 2014. године отворена је изложба Бобана Мандића „Између истока и запада“. Представљене су иконе и слике различитим сликарским техникама којима Мандић влада. И вечерас је пред нама сабрано 25 дела сликаревог уметничког доживљаја светлости. Од сакралног до реализма, пејзажи, симболички прикази у фигурама и барељефна изведба на стаклу и папиру – рекла је, између осталог, директорка Народног музеја Делфина Рајић, на отварању изложбе „Праскозорје“, аутора Бобана Твина Мандића.
– Рекла бих да Бобан не подржава плитке надградње у изразу већ се држи реалности, али не и једноставног приказа, који је увек најтежи када је у питању остваривање уметничког дела. Стилизација је свуда присутна, чиста и снажна, али смо је запоставили због претераног броја информација коју носи свакодневица. Наше биће све упија стварајући тако атипичну прогресивну дифузију. Због тога нам, најчешће, промичу најлепши моменти живљења са људима и природом – нагласила је Делфина Рајић, директорка Народног музеја.
Праскозорје је врло значајан моменат, коме сликар придаје велику важност, јер га пореди са Васељенском нити која одваја таму од светлости.
– Светлост извире из ткива слике, из бојених наноса и подлоге, и даје јој динамику. Светлост је била и остала у стваралачким Мандићевим размишљањима императиван садржај. Уз њену помоћ ликовно уобличава несвесно, користи је у организацији површина и стварању атмосфере. Доживљај светлости, њеног рефлектовања, претварања енергије у материју и материје у светлост заокупља његову пажњу. Светковина светлости на Мандићевим сликама била је увек светковина наде. Она је зрачила и сакралним и мистичним сјајем који извире из дубине његовог бића и самог искуства сликарства. Осим у организацији простора светлост има и симболичну финкцију, јер усмерена на човека показује и потврђује његово присуство. Мандићеве слике не траже журбу, рачунају на стрпљење, избегавају импровизацију, потребно им је време за рађање – истакла је Делфина Рајић.
Публика је у среду, 8. априла, на отварању изложбе „Праскозорје“, у Галерији Народног музеја, уживала не само у делима аутора Бобана Твина Мандића, већ и у његовим поетским речима:
– Свет је у бојама… У бојама светлости… У светлости све што једино није наше, а учини нам се да и то видимо…
Наше речи изговорене су у бојама… Наши поступци су у бојама… Наше мисли и наше молитве су у бојама, које само Васељења препознаје…
Али без светлости би све било ништавно… Постали бисмо творевине које не осећају једни друге, чак ни на додир…
Питања су увек спремна, али одговори нису…
Ако би себе стално питали „како живети“, утонули би у егзотичне и мртве дубине… Али, ако се упитамо „због чега живети“, тада ослобађамо призму у себи, која нам покаже хиљаде разлога „због чега“, а не један ништаван разлог „како“… Сам разлог не мора бити оправдање нечега, већ је и стална животна борба у нечему…
Непознанице су најближе страху и незнању… А незнање је велики мрак, али и једно једино сазнање вам нико не може одузети, јер више не постоји као незнање…
А страх, да, страх оплемењује… Неко буде одведен у дубине, које га ту и задрже… Што су веће дубине, мрак је тамнији… Што су мисли даље у висинама, светлост је јача…
А из светлости исходе све боје, управо као и чисти разлози… Тако нам и Васељења показује да чува све просторе, у којима облици чекају праскозорје…
Н. Р.
ПРАСКОЗОРЈЕ
Иза погледа, додир… Испред додира, љубав… Иза мисли, дубине… Испред мисли, висине… Иза жеље, грех… Испред жеље, успех… Иза таме, немир… Испред таме, праскозорје…
Твин
