Државне субвенције служе за исплаћивање дела зарада и много су значиле, посебно у време пандемије корона вируса, када су поједине делатности потпуно стале. Ове године два предузећа у Србији угашена, једно је запошљавало 30, друго 15 људи.
Сваке године Министарство за рад, социјална питања и запошљавање расписује јавни позив за доделу средстава за побољшање услова за рад предузећа за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом (ОСИ). Та средства су последње две, три године умањена, што је имало и веће последице. Покренут је стечај и у једном од најстаријих приватних предузећа у Суботици без посла је остало 30 особа са инвалидитетом.
– И предузећа за професионалну рехабилитацију обављају одређене привредне делатности и налазе се на тржишту. Имају помоћ државе од које не зависе у потпуности, али је неопходна за њихово функционисање. Пошто је умањена, многи су сада препуштени милости, односно немилости тржишта – објашњава Мирјана Пантелић, секретар Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију ОСИ Србије.
Теже псоледице испољиле су се и у једном шабачком предузећу. Запошљавало је 15 особа са инвалидитетом.
– Можда нам се учини да то и нису неке бројке у маси незапослених. Али, када у једној средини толико особа са инвалидитетом остане без посла, проблеми су далекосежни, не само за њих и њихове породице, већ за читаву заједнице. Зато што и много општина и градова овим предузећима не усмеравају јавне набавке, без обзира на то да ли је реч о реферисаним, односно мањим набавкама, или већим за куповину добара или унапређење услуга које пружају. Суботичко је било једно од најстаријих приватних предузећа. Успело је да опстане у време санкција, ратова, транзиције – наводи Мирјана Пантелић.
Мања средства на конкурсу Министрства за рад нису једина већа препрека са којом су последњих година суочена предузећа за професионалну рехабилитацију. Током пандемије корона вируса до изражаја је дошла и чињеница да је на неки начин приватни сектор био повлашћенији од предузећа за професионалну рехабилитацију која су у већинском власништву државе. Нису добили средства за плате запосленима и доведени су у неравноправни положај. У Србији их има 16.
– Нисмо добили објашњене зашто је тако. Многима је било тешко, стале су поједине делатности. И чачански ”Пехар УП”, који прави пехаре, медаље, мајице, није могао да ради у време пандемије, када није било ни спортских дешавања – подсећа Мирјана.
Сада у Србији има око 53 предузећа за професионалну рехабилитацију ОСИ, која пружају разнолике услуге и производње. Посматрано у бројкама, више од 200 производа и око 60 врста услуга. Раде према Закону за професионалну рехабилитацију, који прописује и одређене критеријуме. Да би била основана, морају имати регистрован бар један програм обуке ОСИ за делатност којом се баве, најмање пет запослених, опрему и услове за рад…
Удружење које води и Мирјана Пантелић има 35 чланица. Према њиховим подацима, од 1. јануара ове године запошљавале су 1.115 радника, међу којима је 750 особа са инвалидитетом. Далеко је премашен минимум предвиђен Законом о професионалној рехабилитацији, по коме би требало да буде најмање 50 одсто особа са инвалидитетом, од укупног броја запослених. Много више је и људи који раде под посебним условима. Законски минимум је 10, али их има више од 36 одсто.
За разлику од Закона о професионалној рехабилитацији, више новина и погодности би требало да донесе Закон о социјалном предузетништву, који је усвојен у фебруару ове године. Ступиће на снагу 15. новембра и тада ће започети и пријава првих предузећа у Агенцији за привредне регистре.
– Важно је да је донет и требало би да омогући лакше запошљавање особа са инвалидитетом и осталих и теже запошљивих група. Оно што нам остаје је да видимо какви ће бити фискални и финансијски подстицаји. Наша искуства су показала да није довољно да се само појаве на тржишту, него и да имају и довољно посла – значајна је чињеница на коју указује Мирјана Пантелић.
