СТАРИ ЧЕСТО ТРПЕ НАСИЉЕ ОД БЛИСКИХ СРОДНИКА
Недавно је у околини Гуче ухапшен тридесетогодишњак који је покушао кухињским ножем да закоље свог деду. Како су медији пренели, то се догодило у касним ноћним сатима, без икаквог повода. Захваљујући брзој интервенцији Службе хитне помоћи, седамедесетогодишњак је спасен. Ово је једна у низу овогодишњих вести о породичном насиљу које су се нашле у црној хроници. Починиоци су, углавном, блиски чланови породице, супружници, деца, унуци… Насиље над старијим особама није нова појава. Али, кроз системска решења и учешће целог друштва може се допринети да не остане скривено и несанкционисано, чиме би се и многе породичне трагедије могле спречити. Поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, о овом веома честом друштвеном проблему, разговарали смо са мр Надеждом Сатарић, председницом Управног одбора Удружења „Снага пријатељства – Amity“, која сматра да акценат свих активности треба ставити на превенцију.
Према њеним речима, истраживања указују да су старије жене у већем ризику и да су чешће изложене насиљу.
– Тешко да се насиље над старијима може сасвим искоренити, било га је и биће. Многе старије жене годинама трпе насиље у породици од супружника, партнера, синова, кћери или других чланова породице, као и од других особа изван породице, али о томе ћуте, јер сматрају то прихватљивим моделом понашања. Неке старије жене не пријављују насиље због страха од одмазде, срамоте, питања како да пријаве или да сведоче против својих најближих. Често и не знају коме и како треба да се обрате или су уверене да им нико неће поверовати да су жртве насиља. Истина је да се данас више пажње посвећује овом питању, више се о томе прича. Управо је то разлог да су се старији, посебно жене из градских средина, одважили да проговоре и чешће пријављују насилнике. Нарочито ако насилници нису из уже породице. Али, проблем је управо то што насиље најчешће врше они који су им најближи род – рекла је мр Надежда Сатарић и навела да бројна истраживања показују да је у свету скоро сваки пети старији од 65 година претрпео неки облик насиља. А према овогодишњим истраживањима у нашој земљи, чак четрдесет одсто старијих жена (из узорка) рекле су да су доживеле или биле сведок овог насиља, указује Надежда Сатарић на забрињавајућу статистику.
Како каже, мука је што старије особе имају свест да њихово дете или унуче користи психоактивне супстанце, алкохол или да има неки психички проблем… Они су „најслабија“ карика, па су тако најчешће на удару „незадовољних“. Углавном мисле да то могу решити у кругу породице, што је унапред изгубљена битка.
– Важно је затражити помоћ, чим се примете проблеми у кући. Морају имати поверења у некога коме се могу обратити, пријатеље, институције система на локалу, у држави… Тако спасавају себе, а уједно могу помоћи и том другом, свом детету, унуку, партнеру – сматра саговорница „Чачанског гласа“ и наводи податак да у Србији, према извештајима новинских чланака током првих пет месеци ове године, од девет убијених жена три су имале седамдесет и више година, а још две више од 60 година старости. Нису ретки ни случајеви, каже она, да осим физичког насиља трпе и друге видове злостављања и не доводе их у везу са насиљем, попут психолошког или сексуалног насиља, финансијског искоришћавања, занемаривања њихових потреба.
– Мере превенције и мере заштите старијих особа, а посебно старијих жена које трпе насиље, морају бити специфичне, да се у континуитету спроводе. Једино тако се стање може променити на боље. Поред универзалних стратегија превенције које су усмерене на општу јавност или популацију у целини, неопходно је сачињавати и спроводити селективне иницијативе превенције, као на пример, стратегије фокусиране на старије жене које су у већем ризику од насиља у неком тренутку свог живота – нагласила је Сатарић и указала на значај израде Протокола за превенирање насиља према старијима, попут оних за заштиту деце од злостављања и попут Општег протокола о поступању и сарадњи установа у ситуацији насиља над женама.
Облици насиља над старијима су специфични. Често их не препознају ни здравствени радници, ни други који се баве старијима… Зато и они морају бити више обучени и више сензибилисани, да више пажње посвете том проблему. Неопходно је увести инструменте за организовани скрининг на насиље над старијим женама (примена процедуре, прегледа, или одређеног теста, у привидно здравој циљној популацији, без симптома), пре свега у секторима здравствене и социјалне заштите. Битно је и увођење форензике код насиља над старијима, а пре свега, едукације старијих о њиховим правима, предлози су Удружења „Снага пријатељства – Amity“.
Значајно је да старији буду оснажени да препознају насиље, да га јасно дефинишу и да знају да се оно може сузбијати и санкционисати. Њихова одважност да проговоре и пријаве насилника, може подстаћи неког другог „сапатника“ да и он учини исто. Такође, треба радити на умрежавању старијих и укључивању у различите форме организовања. Наравно, потребно је и значајно радити са починиоцима насиља. Како закључује Надежда Сатарић, у едукацији целог друштва важну улогу имају и медији.
Весна Тртовић
ЗНАЧАЈНА УЛОГА УДРУЖЕЊА
Поред услуга социјалне заштите, држава и локалне самоуправе морају радити и на оснаживању удружења које окупљају или се баве старијим суграђанима.
– Закон је регулисао да не морају жртве лично да пријаве насилника, већ да то може да уради било која особа, људи из блиског окружења, социјални или здравствени радници. На тај начин се штити жртва, а често се спасава и цела породица. Било би добро да се уведе посебна телефонска линија за старије, како би могли да пријаве овакве проблеме. Морамо знати, како се понашамо према својим родитељима, тако ће се сутра наша деца односити према нама – каже мр Надежда Сатарић из Удружења „Снага пријатељства – Amity“.
