РОД МАЛИНЕ БОЉИ ОД ПРОШЛОГОДИШЊЕГ ЗА 30 ДО 40 ОДСТО, ОДЛИЧАН И КВАЛИТЕТ
ОТКУПНА ЦЕНА НЕПРИХВАТЉИВА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ
Док је у равничарским деловима Србије берба „црвеног злата“ приведена крају, у брдско-планинским пределима у пуном је јеку, али је и ове године оптерећена незадовољством произвођача, који сматрају да је откупна цена од 400 до 450 динара по килограму малине неприхватљива и понижавајућа, јер су трошкови њене производње порасили. У удружењима малинара у свим произвођачким центрима у Србији сматрају да је свака цена испод 550 динара неприхватљива, јер у њој нема зараде.
Наташа Ивановић Мијатовић из Турице истиче да је срећних година њена породица имала солидну зараду од малине, али када су „кола кренула низбрдо“, редуковали су производњу. Сада имају десетак ари малине, тек толико колико могу сами да оберу.
– Бавимо се малином већ 40 година и памтимо и она најбоља времена, када се од овог воћа одлично живело.Од малине смо стекли добар део иметка. Гајили смо „виламет“ на 80 ари и имали чему да се надамо. Цена је била добра. Убирали смо и до 8.000 килограма малине у сезони и то су били фантастични резултати. Данас је много теже бавити се производњом малине: већа су улагања, а много су више и температуре, па теже одржавамо засаде. И цена малине је много лошија него што је некад била, а познато је да су се у неком ранијем периоду од ове производње подизала читава домаћинства, куповала механазација, а сада је ретко која сезона добра за малинаре. Слабу вајду имамо и кад добро роде засади, а није добро ни кад малина подбаци. Све се некако одвија под велом неизвесности. Колика ће дефинитивно бити откупна цена малине, више се не зна ни у јеку барбе и сасвим очигледно, произвођач је стављен на последње место када је реч о заради, а подноси највећи терет – рекла је за „Чачански глас“ Наташа Ивановић Мијатовић.
С обзиром на то да малине нема много, Наташа сматра да би требало њена цена да буде најмање 800 динара по килограму. Нажалост, за сада је понуђена цена малине од 400 до 450 динара, а да ли ће бити касније коригована нико не зна. Како истиче, род је бољи у поређењу са прошлогодишњим, а добар је и квалитет плодова, па се, ипак, нада да ће хладњачари, ако узму у обзир стање на светском тржишту, испоштовати произвођаче, јер без њих нема ни овог извозног воћа.
– Многи су одустали од производње. И ми смо максимално смањили површину под малином и радимо све сами – породично, јер се никако не исплати да плаћамо бераче. Када би се ситуација у овој производњи стабилизовала, упустили бисмо се поново у подизање новог засада. Видећемо шта се догађа на тржишту, па ћемо у складу са тим и донети одлуку – објашњава Наташа.
И Славица Миладиновић из Самаила (код Краљева) каже да је бербу малине привела крају, али да још увек не зна колика је откупна цена.
– Ове године смо имали већа улагања, јер је све поскупело. Надали смо се да ћемо на самом старту сезоне знати на чему смо, како би нам бар једна сезона протекла без стреса. Откупна цена од 400 до 420, па чак и 450 динара по килограму не може да покрије оно што смо уложили. Сада када имамо нешто бољи род од прошлогодишњег, не би требало да нас упропасте са лошом откупном ценом. Малина је терминска роба и оно што се данас убере – мора да стигне до хладњаче. Данима беремо и предајемо малину, али нам на откупном месту нису дали информацију колика је њена цена, што је поражавајуће – објашњава Славица коју смо затекли да, заједно са унуком, на тридесетак и више степени бере последње овогодишње плодове малине у свом засаду.
Берба малине се до сада одвијала у повољним временским условима, уколико се изузму два дана са екстремно високим температурама током прошле седмице, што је у појединим малињацима, пре свега, у равничарском подручју и на парцелама које нису имале обезбеђено наводњавање, проузроковало оштећења. Ипак, генерално узев, квалитет малине је неупоредиво бољи него ранијих година, а посебно у поређењу са прошлом сезоном.
– Овогодишњи род малине је за 30 до 40 одсто бољи од прошлогодишњег, и квалитет је дупло бољи. Очекује се да ће ове сезоне бити убрано од 25 до 30 хиљада тона. У малињацима који се налазе у равничарским пределима има доста ожеготина које су настале током екстремно високих температура. За само два дана дошло је до прогоревања лисне масе, сасушивања и деградације пигмента и смањења плодова, али то се махом догађало у засадима малине који нису имали обезбеђено наводњавање. Произвођачи који су користили орошавање, то је било благородно за стање засада. Ипак, малињаци у вишим пределима су у бољој кондицији, тако да се очекује знатно бољи род од прошлогодишњег – истиче др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.
Када је реч о конкурентским земљама, ако се говори о смрзнутој роби, Чилеанци су стандардно произвели неких 24 до 25 хиљада тона малине, али су имали велике проблеме са азијском воћном мушицом која напада зреле плодове. То је утицало на велики пад квалитета малине, што је нужно довело и до бројних рекламација купаца. Како наводи Лепосавић, Американци, који иначе и нису толико захтевни, рекламирали су им и вратили доста робе и то је у том моменту утицало да се појави дефицит малине на светском тржишту.
– И за Украјинце се никада не зна којим количинама малине располажу, јер реалне површине под малином су далеко веће од приказаних 35 хиљада тона. Према последњим подацима Савеза одгајивача јагодастог воћа Украјине, њихова производња малине иде чак до 100 хиљада тона, али ни они нису сигурни у валидност тог податка, јер они ово извозно воће продају Пољацима, који га реекспортују на нека друга тржишта. Такође, појавиле су се и нове земље у којима малина доживљава прилично велику експанзију и то су Узбекистан, Киргистан и друге земље бившег Совјетског Савеза и њихови произвођачи лутају и у сортименту и у техници гајења. Имају велики проблем са прекомерном употребом пестицида и квалитетом малине, што би требало да нам послужи за наук да не увозимо и не реекспотујемо робу са таквих подручја. Имали смо доста лоших искустава и требало би више рачуна да поведемо о томе, како не бисмо трајно угрозили репутацију наше малине, која је увек предњачила по свом квалитету. Иначе, берба малине у Украјини, Молдавији, Белорусији, као и Пољској, управо је почела. Пољаци праве велику пометњу, јер 50 одсто украјинске малине након увоза реекспортују, а приказују је као своју. Пољаци су имали великих проблема у априлу и мају са ниским температурама, тако да су многи малињаци због измрзавања остали без рода – истиче Лепосавић и додаје да ће ове године због климатских промена на светском тржишту бити много лоше робе, али да квалитетне малине каква се производи у Србији, изузев наше, неће бити, што би требало да иде на руку нашим произвођачима.
В. С.
