Projekti

САЧУВАНА ФРИЗЕРСКА ТРАДИЦИЈА ТОМА И НАТЕ СТЕФАНОВИЋ

Многи су у њиховој радионици постајали добри мајстори, успешни предузетници и наставили да обучавају нове генерације. Њих је наследила старија ћерка Катарина Видојевић.

После смрти родитеља, она води Фризерски салон ”Наташа” на Кеју. Један је од најстаријих у Чачку, бар у новије време. Томислав и Наташа Стефановић су га отворили почетком осамдесетих. Догодине ће бити пуних 40 година. Пре њих, извесно је да су приватни посао започели Рашо и Љиљана Павловић, учитељи брачног пара Стефановић и фризерка Мица. Они, као и многи други, потекли из Фризерске задруге ”29. новембар”, која се некада налазила на Градском тргу, код чувене ”Наме”. Чувена, иако је више нема, јер је најчешће помињано име за скоро свако објашњење некадашњег најужег центра града…

У том салону, или задрузи, Томо и Ната су се упознали. Почели су да уче занат шездесетих година и превасходно се усавршили за женске фризуре. Али, предузетништво је захтевало и више. Када су отворили салон на Кеју, савладали су и шишање и обликовање мушких фризура. Тада су одрастале и њихове ћерке Катарина и Марија. Биле су још у основној, али су могле да помогну. Катарина је врло брзо завирила у тај свет. Сваки зимски и летњи распуст је проводила у салону. Прво је кувала кафе муштеријама, одлазила у продавницу да им купи све што им је било неопходно, прала косу. Тако је и учила и ”крала” занат. Када је завршила Економску школу, дефинитивно је одлучила да настави посао својих родитеља. Била је то и изричита жеља њеног оца.

– Није лако радити са родитељима. Нарочито у почетку. Знају само они који су искусили тако нешто. Већина људи мисли, лако је нама, све нам је обезбеђено. Тачно је, имали смо салон и сталне муштерије, али требало их је задржати. Стеки су Томо и Ната име у фризерском свету, које сам морала да очувам сопственим умећем. Стално радим, учим, прилагођавам се свим новинама. И тако од самог почетка. Ретко који фризер се пензионише, раде све док им здравље дозволи – каже Катарина. Тако је било и са њеним родитељима.

Једна од последњих заједничких слика, прослава Натиног рођендана

Томо је умро 2004, Ната 2017. године. Катарина је до тада увелико савладала заната, а када су околности наметнуле, наставила да ради самостално. Посвећена је и финансијама, основном опредељењу, колико је потребно. Иако је отишла другим путем, њена млађа сестра је сачувала предузетничко наслеђе. Марија је доктор стоматологије, води своју ординацију и са породицом живи у Свилајнцу.

Морала је временом и Катарина да постане ”доктор”, не само за фризуре.

– Наш посао је креативан и изазован, само на први поглед изгледа лако. Могли бисмо истом фарбом да обојимо косу више људи, а сви би изгледали другачије. На нама је да добро сагледамо сваког човека, посебно лица. Осмислимо, тек онда радимо. Не ретко, морамо да објашњавамо муштеријама зашто може или не може фризура коју они желе. Углавном, из нашег салона сваки човек мора да изађе задовољан – прича Катарина. То задовољство није само због физичког изгледа. Спонтано, многи људи се отворе фризерима и причају о својим животима. На њима је да их саслушају и ако ништа друго – утеше и охрабре. И не воде се у салонима само женске приче…

”Ми фризери смо услужна делатност, једном ногом креативци и дизајнери, другом комуникатори, трећом предузетници, четвртом иноватори, петом саветодавци. Ми смо стоноге које цео дан стоје на ногама, раде рукама, стварају очима и стално мисле главом.” Ова фризерска изрека је једна од Катарининих омиљених и најбоље описује њихов посао.

Њу чека још  стварања, дизајнирања, иновирања… Њене ћерке су завршиле судије. Милица је инжењер грађевине, Јована дипломирани правник. Правница је недавно родила сина Вукашина. Можда он или њихова рођака Мина? Биће увек наследника и у послу. Не гаси се фризерски занат тако лако.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.