САВЕЗ ПЧЕЛАРСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА СРБИЈЕ ПОКРЕНУО ИНИЦИЈАТИВУ ДА ФАЛСИФИКОВАЊЕ МЕДА БУДЕ КРИВИЧНО ДЕЛО
ДА СЕ ИЗДВОЈЕ ЛАЖНИ ОД АУТЕНТИЧНИХ ПРОИЗВОДА!
Због све изразитијих климатских промена, пчелари Србије, али и осталих земаља света, имају све више проблема да сачувају своја пчелиња друштва, а као врхунац присутних изазова појавила се у много већем обиму и нелојална конкуренција која им задаје велике муке обарањем цене меда, што пчеларење чини мање исплативим. Због ситуације у којој се нашло наше пчеларство, Савез пчеларских организација Србије (СПОС) покренуо је иницијативу код Министарства пољопривреде да се фалсификовање меда третира као кривично дело, а не као прекршај, где су и добили обећање да ће се активно радити на разматрању правних могућности за реализацију овог предлога, као и даљих корака које је неопходно учинити да би се уредило тржиште меда.
Из Министарства пољопривреде најављена је појачана контрола тржишта меда због све присутније појаве фалсификата овог производа. Ипак, како би дошло до потпуног разрешавања овог проблема, што би било добро и за пчеларе и за потрошаче, неопходно је и пооштравање законских прописа у овој области, као и повећавање новчаних казни. Ако је судити по првим информацијама које су се појавиле након састанка предсеника СПОС-а Родољуба Живадиновића са министром пољопривреде Драганом Гламочићем, овај велики проблем који мори српске пчеларе могао би бити разрешен тиме што би се фалсификовање меда прогласило кривичним делом, чиме би значајно биле повећани и казне. На тај начин би се издвојио лажни од аутентичног меда, јер би се тешко ко у таквим околностима усудио на такву врсту преваре. Иначе, по сада важећој законској регулативи фалсификовање меда се третира као прекршај, те су сходно томе и запрећене казне мале (до 100.000 динара).
Проф. др Светомир Стаменковић, искусни чачански пчелар и бивши председник Удружења пчелара „Чачак“, каже да је иницијатива СПОС-а и те како оправдана и да је крајње време да се уведе ригорознија контрола меда на нашем тржишту, како би се коначно сасекла у корену појава његовог фалсификовања, што би било добро и за пчеларе и за потрошаче.
– Иницијатива да се фалсификовање меда у законодавству препозна као кривично дело је изузетно добра. То тако и треба да буде, јер је овде реч о фалсификовању хране. То би био велики корак за српско пчеларство, јер су пчеле све угроженије. Оне полако нестају, ова година је карактеристична по масовним угинућима пчела широм Србије, које је овде код нас, у чачанском крају, износило око 50 одсто, што представља велики ударац за наше пчеларство, а самим тим и за целокупну пољопривреду. Када се на све то дода и нелојална конкуренција, односно, појава фалсификованог меда, опада интересовање за бављење пчеларством и то посебно код младих незапослених људи који би могли да се баве овим послом. Због повећаног броја проблема са којима се данас суочавају, и стари искусни пчелари полако редукују број пчелињих заједница. Када се сагледа целокупна ситуација, уколико се нешто не предузме, наше пчеларство би могло полако да се угаси, а то би оставило велике последице на нашу пољопривреду и прехрамбену сигурност земље – истакао је за „Чачански глас“ проф. др Стаменковић.
КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ УГРОЖАВАЈУ ОПСТАНАК ПЧЕЛА
Велики губици пчела ове године нису само присутни у нашој земљи. Губици пчелињих заједница у региону износе око 50 одсто или више (слично као и у Србији), а у САД 62 процента. Овакви подаци забрињавају, јер су пчеле главни опрашивачи гајених биљака, а посебно воћа и због тога их треба чувати као највеће благо. Када би пчеле нестале, свет би се суочио са глађу, јер не би могло да се произведе довољно хране. Од свих гајених биљака, шљива, јабука и семенска луцерка имају највећу зависност од опрашивачке функције пчела. Како наводи проф. др Стаменковић, познати су случајеви да су у неким савременим засадима поједине сорте шљиве искрчене, јер годинама нису рађале, иако су неговане уз примену најинтензивнијих мера агротехнике. Једини узрок њихове неродности било је одсуство пчела у време цветања, али је то установљено тек после крчења воћњака. Поред тога, засади осталих, а нарочито делимично самооплодних сорти јабука и других воћака, дају далеко веће приносе и бољи квалитет плодова уколико се у времену њиховог цветања у непосредној близини налазе пчеле, што повећава економску исплативост воћарске производње. Како је пракса показала, пчеле повећавају приносе код крушке за 36, код јабуке за 38, а када је реч о сунцокрету и уљаној репици за 40, односно, за 50 одсто. Повећање приноса је још изразитије код јагоде, за 55%, код вишње и трешње за 67, док је код шљиве и до 72одсто. Када је реч о приносима малине, пчеле их увећавају и до 81 одсто. У земљама са најитензивнијом пољопривредом, власници великих воћних засада у време цветања изнајмљују пчеле и распоређују их тако да опрашивачким радом пчела буду покривене комплетне површине. Пчеларима се плаћа закупнина, у САД 87 долара по кошници за једну пашу, а најчешће их је од пет до седам, а и трошкови транспорта им се надокнађују, док се пчеле у воћњацима чувају као највећа драгоценост.
УЛАГАЊЕ У ПЧЕЛАРСТВО – НАЈБОЉИ ПОДСТИЦАЈ ПОЉОПРИВРЕДИ
Проф. др Стаменковић сматра да би надлежни у држави требало озбиљније да приступе проблемима са којима се суочавају пчелари, како би прави мед на нашем тржишту добио и цену какву заслужује, што би стимулисало младе људе да почну да се баве пчеларством.
– Пчеларство је у великом проблему. Климатске промене узимају све већи данак. Ова година је посебно тешка, имали смо масовне поморе пчела, јер је и прошло лето било изразито сушно, што се неповољно одразило на наше пчеларство. Сада поново имамо воисоке температуре. Већ сада се најављују три, четири тропска таласа у јулу, а познато је да на температурама вишим од 35 степени сав нектар који биљке луче испари. Пчелари сада увелико прихрањују своја пчелиња друштва, јер је подбацила багремова паша. У овој сезони ни селећи пчелари неће имати много вајде баш због високих температура и дуготрајне суше. Сви смањују број пчелињих заједница, губитке не могу да надокнаде, јер велика су улагања. Са субвенцијама државе од 1.000 динара по кошници, тешко да ће моћи да одрже своје пчелињаке. Мало је то ако се зна да једна пчелиња заједница има 40 до 50 хиљада јединки и ако се узме у обзир колику корист пчеле доносе. Увек сам говорио да је најбољи подстицај пољопривреди управо улагање у пчеларство, јер су пчеле незамењиви опрашивачи биља – наглашава наш саговорник.
На тржишту је мед од 1.200 до 1.500 динара, а у велепродаји око 500 динара, односно од четири до четири и по евра по килограму. Проф. др Стаменковић истиче да прави мед вреди од десет до 15 евра, а да се фалсификати продају за 400 или 500 динара.
– Народ купује и тај фалсификовани мед. Многи га купују из незнања, али има и оних који знају, али немају довољно новца за прави, а та нелојална конкуренција наноси огромну штету свима и због тога би било пожељно да се коначно заведе ред на тржишту и раздвоји аутентични мед од лажног. То би позитивно утицало и на развој пчеларства у нашој земљи – поручује Стаменковић.
Савез пчеларских организација Србије је предлажио и увођење симболичног динара који би се издвајао од продаје пестицида, а од тог новца би се делимично или у потпуности финансирало увођење нових мера за уређење тржишта меда. Уколико буду постојале законске могућности, ове иницијативе СПОС-а, како је ових дана објављено на званичном сајту Министарства пољопривреде, биће детаљније разрађене на посебном састанку који би требало да се одржи у августу, тачније, када буде започета израда пројекције буџета Министарства пољопривреде за наредну годину.
В. С.
